Predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić pozvao je UN da isprave greške počinjene tokom rata u Bosni i da pošalju jasnu poruku da genocid neće biti nagrađen.
Predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić pozvao je UN da isprave greške počinjene tokom rata u Bosni i da pošalju jasnu poruku da genocid neće biti nagrađen.
Silajdžić je u obraćanju Generalnoj skupštini UN naveo da namera Dejtonskog sporazuma nikada nije bila "održavanje etničkog aparthejda u BiH".
"Nije primena Dejtona već je kršenje njegovih suštinskih principa dovelo do ovog rezultata. Bila bi velika greška priznati ovaj rezultata kao zakonit", rekao je on.
Silajdžić je podsetio na rezoluciju Generalne skupštine u kojoj se nalaže da "nijedna država ne sme da prizna kao zakonitu situaciju stvorenu ozbiljnim narušavanjem normi opšteg međunarodnog prava"
što jasno uključuje genocid i zločine protiv čovečnosti, "niti sme da pruži podršku u održavanju takve situacije".
Odgovornost UN je, prema Silajdžićevim rečima, da svoje propuste u zaustavljanju stradanja civila ispravi slanjem jasne poruke - "Ne zavaravajte se, genocid neće biti nagrađen".
Silajdžić je podsetio i na podatke Međunarodnog komiteta Crvenog krsta da je u ratu u Bosni (1992-95) ubijeno 200.000 ljudi od kojih 12.000 dece, 50.000 žena silovano, a da je 2,2 miliona ljudi prisilno napustilo svoje domove. "To je bio istinski genocid", rekao je on.
Ističući da je kulminacija rata bila u julu 1995. u Srebrenici, Silajdžić je podsetio na presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu u kojoj se navodi da su "bosanski Srbi smislili i sproveli plan egzekucije što je moguće većeg broja vojno sposobnih bosanskih Muslimana" u Srebrenici i da su "to bili akti genocida koje su počinili pripadnici (Vojske RS) u i oko Srebrenice počev od oko 13.
jula 1995".
Silajdžić je zato ocenio da je vreme za ispravljanje grešaka i da bi "nagrađivanje genocida moglo da pošalje opasnu poruku u svet i da bi to izvesno ugrozilo šanse za stalni mir i stabilnost kako u Bosni tako i regionu". "Oni koji traže pravdu, nisu neprijatelji mira. Oni su čuvari mira", poručio je on.
Zahvaljujući svim zemljama koje su tokom i posle rata pomogle Bosni, Silajdžić je rekao da je toj zemlji i dalje potrebna pomoć i izrazio nadu da će zajedničkim radom biti osiguran stalni mir i stabilnsot u BiH.
Dan uoči Silajdžićevog govora, srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović je poslao pismo Generalnoj skupštini UN navodeći da će Silajdžić izneti "lični stav", a ne stav države BiH pošto tročlano Predsedništvo nije postiglo koncenzus o njegovom nastupu.
Silajdžić je nakon toga takođe poslao pismo u kojem je opovrgao tvrdnje svog kolege, navodeći da ga je Predsedništvo BiH 28. maja zadužilo da predstavlja zemlju na zasedanju Generalne skupštine BiH.
(Beta)
Silajdžić je u obraćanju Generalnoj skupštini UN naveo da namera Dejtonskog sporazuma nikada nije bila "održavanje etničkog aparthejda u BiH".
"Nije primena Dejtona već je kršenje njegovih suštinskih principa dovelo do ovog rezultata. Bila bi velika greška priznati ovaj rezultata kao zakonit", rekao je on.
Silajdžić je podsetio na rezoluciju Generalne skupštine u kojoj se nalaže da "nijedna država ne sme da prizna kao zakonitu situaciju stvorenu ozbiljnim narušavanjem normi opšteg međunarodnog prava"
što jasno uključuje genocid i zločine protiv čovečnosti, "niti sme da pruži podršku u održavanju takve situacije".
Odgovornost UN je, prema Silajdžićevim rečima, da svoje propuste u zaustavljanju stradanja civila ispravi slanjem jasne poruke - "Ne zavaravajte se, genocid neće biti nagrađen".
Silajdžić je podsetio i na podatke Međunarodnog komiteta Crvenog krsta da je u ratu u Bosni (1992-95) ubijeno 200.000 ljudi od kojih 12.000 dece, 50.000 žena silovano, a da je 2,2 miliona ljudi prisilno napustilo svoje domove. "To je bio istinski genocid", rekao je on.
Ističući da je kulminacija rata bila u julu 1995. u Srebrenici, Silajdžić je podsetio na presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu u kojoj se navodi da su "bosanski Srbi smislili i sproveli plan egzekucije što je moguće većeg broja vojno sposobnih bosanskih Muslimana" u Srebrenici i da su "to bili akti genocida koje su počinili pripadnici (Vojske RS) u i oko Srebrenice počev od oko 13.
jula 1995".
Silajdžić je zato ocenio da je vreme za ispravljanje grešaka i da bi "nagrađivanje genocida moglo da pošalje opasnu poruku u svet i da bi to izvesno ugrozilo šanse za stalni mir i stabilnost kako u Bosni tako i regionu". "Oni koji traže pravdu, nisu neprijatelji mira. Oni su čuvari mira", poručio je on.
Zahvaljujući svim zemljama koje su tokom i posle rata pomogle Bosni, Silajdžić je rekao da je toj zemlji i dalje potrebna pomoć i izrazio nadu da će zajedničkim radom biti osiguran stalni mir i stabilnsot u BiH.
Dan uoči Silajdžićevog govora, srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović je poslao pismo Generalnoj skupštini UN navodeći da će Silajdžić izneti "lični stav", a ne stav države BiH pošto tročlano Predsedništvo nije postiglo koncenzus o njegovom nastupu.
Silajdžić je nakon toga takođe poslao pismo u kojem je opovrgao tvrdnje svog kolege, navodeći da ga je Predsedništvo BiH 28. maja zadužilo da predstavlja zemlju na zasedanju Generalne skupštine BiH.
(Beta)
