Bezbednosno-informativno agencija potvrdila je da su njeni operativci sprovodili Aleksandra Isailovića iz Ripnja na informativni razgovor zbog sumnje da je odbegli haški optuženik Ratko Mladić. Vozilo u koje je Aca Čiča ubačen registrovano na "Puteve Srbije". Isailović kaže da su mu se, pošto je utvrđeno da nije Mladić, operativci izvinili i odveli ga na piće!
Bezbednosno-informativno agencija potvrdila je za list "Press" da su njeni operativci, u skladu sa zakonom i ovlašćenjima, sprovodili Aleksandra Isailovića na informativni razgovor zbog sumnje da je odbegli haški optuženik Ratko Mladić.
"S njim je obavljen razgovor i kada smo ustanovili da on nije Ratko Mladić, mi smo ga, uz izvinjenje, pustili. Nije mu vađena krv, držan je vrlo kratko, nije hapšen. Jednostavno, on je priveden jer ima neverovatne fizičke sličnosti sa Ratkom Mladićem, i kada je utvrđeno da se ne radi o Mladiću, pušten je", rekli su u BIA.
List nezvanično saznaje da je Aleksandar Isailović privođen i 2004. godine, i to od strane MUP-a, takođe zbog sličnosti sa Mladićem.
Jedan od očevidaca rekao je i da je auto u koji je Isailović uguran imao registarske tablice BG 737-174, i da je u pitanju bila "opel astra".
Press je u MUP-u Srbije saznao da je vlasnik tog automobila Javno preduzeće "Putevi Srbije" sa sedištem u Beogradu, Bulevar kralja Aleksandra 282, SO Zvezdara.
Direktor JP "Putevi Srbije" Zoran Drobnjak potvrdio je da je taj automobil zaista u vlasništvu "Puteva", ali nije mogao da objasni otkud njihova kola u celoj priči.
"Tačno, ta 'Opel Astra' pripada nama, ali sam zatečen svim ostalim informacijama. Evo, odmah sam zatražio pismenu izjavu od našeg radnika koji je 5. septembra zadužio taj službeni automobil, da objasni gde je bio. Ubeđen sam da je u pitanju neki nesporazum, ne mogu da verujem u tako nešto", rekao je Drobnjak.
Mediji su preneli da su operativci BIA "uhapsili" 5. septembra na beogradskoj Trošarini Aleksandra Isailovića (56) iz Ripnja sumnjajući da hapse Ratka Mladića.
Jedini Isailovićev greh bio je što neverovatno liči na najtraženijeg haškog optuženika, ali su, kako sam kaže, "oni koji su ga uhapsili veoma brzo shvatili da su napravili veliku grešku".
Aleksandar objašnjava za Press da je odvezen u nepoznatom pravcu, da su ga držali dva sata, dali mu dve injekcije i posle kraćeg razgovora ga pustili shvativši da on, ipak, nije Ratko Mladić!
"Sve je počelo oko 7.15 ujutro na beogradskoj Trošarini" počinje Isailović svoju ispovest za Press.
"Stigao sam gradskim autobusom do okretnice. Stanica je bila puna ljudi, a ja sam hteo da uđem u tramvaj. Osetio sam kako me je neko povukao za ruku, i za trenutak su mi stavili lisice i ubacili me u auto. Mislim da ih je bilo četvorica ili petorica. Krenuli smo tramvajskim šinama. Ne znam kuda, jer su mi na glavu odmah stavili kačket, ali pretpostavljam ka Banjici. Ono što sam još mogao da vidim jeste da su iza nas išle još tri limuzine", priča Isailović, koga su novinari zatekli kako kreči porodičnu kuću u Ripnju.
Mladićev dvojnik dodaje da su se vozili vrlo kratko i da su ga posle toga uveli u neku prostoriju.
"Da li od straha, ne znam, ali odmah mi je pozlilo. Jezik mi je zadebljao i počeo sam da se gušim, mislio sam da ću da umrem. Ljudi pričaju da su mi uzeli i krv za DNK analizu, ali to nije tačno... Dobio sam dve injekcije, a kasnije su mi rekli da su to bili 'laseks' i 'diklofenak'. Svi momci oko mene bili su u civilu, vrlo uglađeni i kulturni", priča Isailović u dahu.
"Uglavnom, kada mi je bilo malo bolje počeli su da me ispituju - ko sam, šta sam, tražili su da im ispričam svoju biografiju, pitali me o porodici... Počeli su da mi pipkaju čelo, oči... Vidim ja, ovde nešto nije u redu.... Kažem ja njima: 'Vi mora da ste me s nekim zamenili', a oni će na to: 'A šta mislite s kim...'. Odgovorim ja njima: 'Sa onim koga verovatno tražite!' I tog trenutka mi sine kroz glavu da mi je svastika još pre 15 godina rekla da ličim na Ratka Mladića. Međutim, ne pominjem ja to, a i oni ćute".
Stasiti Ripanjac posle kaže kako su oni koji su ga "uhapsili" vrlo brzo priznali da su pogrešili.
"'Ovo je bila krupna greška, vodimo te na piće', rekli su posle dva sata i odveli me u neki restoran koji se nalazi u Sportskom centru 'Banjica', blizu poligona za obuku vozača. Tu su pozvali i lekara da me pregleda, a onda su me strpali u auto i odvezli nekoliko metara ispod naše druge kuće u Đušinoj. Ništa mi nisu rekli, samo su otvorili vrata i pokazali mi da izađem. Sada čitam da su mi dali i 50 evra na ime nekakvih dnevnica, da su me na nepoznatoj lokaciji držali čak dva dana, ali sve to nije tačno", objašnjava Aca Čiča, kako ga zovu komšije u Ripnju.
Isailović priča da se tek kasnije, kada je razmišljao o svemu što mu se dogodilo, setio da su njega i njegovu suprugu nedeljama unazad pratile nepoznate osobe.
"Primetio sam da su dolazili čak i do moje kuće, ovde u Ripnju, kao nešto su gledali. A i po gradu su se neki šunjali iza mene. Ma, samo dan pre hapšenja sam se s jednim od njih gotovo sudario. Izađem ja iz kuće u Đušinoj i krenem da kupim četke za krečenje, kad ono vidim da mi je neko iza leđa. Pređem ja na drugu stranu ulice, kad i on za mnom. U jednom trenutku je bio toliko blizu da smo se skoro sudarili kada sam se naglo okrenuo. On je odmah uzeo mobilni i kao počeo nešto da priča. Dođem ja kući, ispričam ženi šta je bilo, a ona meni kaže da se i njoj dešava to isto. Kad, već sledećeg dana, oni mene na pravdi Boga uhapsiše kao najvećeg kriminalca. Neki mi kažu da tražim odštetu za maltretiranje.... Ma, daleko im lepa kuća, ništa mi ne treba, samo neka me ostave na miru", kaže Aleksandar Isailović.
(MONDO)
"S njim je obavljen razgovor i kada smo ustanovili da on nije Ratko Mladić, mi smo ga, uz izvinjenje, pustili. Nije mu vađena krv, držan je vrlo kratko, nije hapšen. Jednostavno, on je priveden jer ima neverovatne fizičke sličnosti sa Ratkom Mladićem, i kada je utvrđeno da se ne radi o Mladiću, pušten je", rekli su u BIA.
List nezvanično saznaje da je Aleksandar Isailović privođen i 2004. godine, i to od strane MUP-a, takođe zbog sličnosti sa Mladićem.
Jedan od očevidaca rekao je i da je auto u koji je Isailović uguran imao registarske tablice BG 737-174, i da je u pitanju bila "opel astra".
Press je u MUP-u Srbije saznao da je vlasnik tog automobila Javno preduzeće "Putevi Srbije" sa sedištem u Beogradu, Bulevar kralja Aleksandra 282, SO Zvezdara.
Direktor JP "Putevi Srbije" Zoran Drobnjak potvrdio je da je taj automobil zaista u vlasništvu "Puteva", ali nije mogao da objasni otkud njihova kola u celoj priči.
"Tačno, ta 'Opel Astra' pripada nama, ali sam zatečen svim ostalim informacijama. Evo, odmah sam zatražio pismenu izjavu od našeg radnika koji je 5. septembra zadužio taj službeni automobil, da objasni gde je bio. Ubeđen sam da je u pitanju neki nesporazum, ne mogu da verujem u tako nešto", rekao je Drobnjak.
Mediji su preneli da su operativci BIA "uhapsili" 5. septembra na beogradskoj Trošarini Aleksandra Isailovića (56) iz Ripnja sumnjajući da hapse Ratka Mladića.
Jedini Isailovićev greh bio je što neverovatno liči na najtraženijeg haškog optuženika, ali su, kako sam kaže, "oni koji su ga uhapsili veoma brzo shvatili da su napravili veliku grešku".
Aleksandar objašnjava za Press da je odvezen u nepoznatom pravcu, da su ga držali dva sata, dali mu dve injekcije i posle kraćeg razgovora ga pustili shvativši da on, ipak, nije Ratko Mladić!
"Sve je počelo oko 7.15 ujutro na beogradskoj Trošarini" počinje Isailović svoju ispovest za Press.
"Stigao sam gradskim autobusom do okretnice. Stanica je bila puna ljudi, a ja sam hteo da uđem u tramvaj. Osetio sam kako me je neko povukao za ruku, i za trenutak su mi stavili lisice i ubacili me u auto. Mislim da ih je bilo četvorica ili petorica. Krenuli smo tramvajskim šinama. Ne znam kuda, jer su mi na glavu odmah stavili kačket, ali pretpostavljam ka Banjici. Ono što sam još mogao da vidim jeste da su iza nas išle još tri limuzine", priča Isailović, koga su novinari zatekli kako kreči porodičnu kuću u Ripnju.
Mladićev dvojnik dodaje da su se vozili vrlo kratko i da su ga posle toga uveli u neku prostoriju.
"Da li od straha, ne znam, ali odmah mi je pozlilo. Jezik mi je zadebljao i počeo sam da se gušim, mislio sam da ću da umrem. Ljudi pričaju da su mi uzeli i krv za DNK analizu, ali to nije tačno... Dobio sam dve injekcije, a kasnije su mi rekli da su to bili 'laseks' i 'diklofenak'. Svi momci oko mene bili su u civilu, vrlo uglađeni i kulturni", priča Isailović u dahu.
"Uglavnom, kada mi je bilo malo bolje počeli su da me ispituju - ko sam, šta sam, tražili su da im ispričam svoju biografiju, pitali me o porodici... Počeli su da mi pipkaju čelo, oči... Vidim ja, ovde nešto nije u redu.... Kažem ja njima: 'Vi mora da ste me s nekim zamenili', a oni će na to: 'A šta mislite s kim...'. Odgovorim ja njima: 'Sa onim koga verovatno tražite!' I tog trenutka mi sine kroz glavu da mi je svastika još pre 15 godina rekla da ličim na Ratka Mladića. Međutim, ne pominjem ja to, a i oni ćute".
Stasiti Ripanjac posle kaže kako su oni koji su ga "uhapsili" vrlo brzo priznali da su pogrešili.
"'Ovo je bila krupna greška, vodimo te na piće', rekli su posle dva sata i odveli me u neki restoran koji se nalazi u Sportskom centru 'Banjica', blizu poligona za obuku vozača. Tu su pozvali i lekara da me pregleda, a onda su me strpali u auto i odvezli nekoliko metara ispod naše druge kuće u Đušinoj. Ništa mi nisu rekli, samo su otvorili vrata i pokazali mi da izađem. Sada čitam da su mi dali i 50 evra na ime nekakvih dnevnica, da su me na nepoznatoj lokaciji držali čak dva dana, ali sve to nije tačno", objašnjava Aca Čiča, kako ga zovu komšije u Ripnju.
Isailović priča da se tek kasnije, kada je razmišljao o svemu što mu se dogodilo, setio da su njega i njegovu suprugu nedeljama unazad pratile nepoznate osobe.
"Primetio sam da su dolazili čak i do moje kuće, ovde u Ripnju, kao nešto su gledali. A i po gradu su se neki šunjali iza mene. Ma, samo dan pre hapšenja sam se s jednim od njih gotovo sudario. Izađem ja iz kuće u Đušinoj i krenem da kupim četke za krečenje, kad ono vidim da mi je neko iza leđa. Pređem ja na drugu stranu ulice, kad i on za mnom. U jednom trenutku je bio toliko blizu da smo se skoro sudarili kada sam se naglo okrenuo. On je odmah uzeo mobilni i kao počeo nešto da priča. Dođem ja kući, ispričam ženi šta je bilo, a ona meni kaže da se i njoj dešava to isto. Kad, već sledećeg dana, oni mene na pravdi Boga uhapsiše kao najvećeg kriminalca. Neki mi kažu da tražim odštetu za maltretiranje.... Ma, daleko im lepa kuća, ništa mi ne treba, samo neka me ostave na miru", kaže Aleksandar Isailović.
(MONDO)
