Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju pravosnažno je osudio bivšeg lidera Srba u Hrvatskoj Milana Martića na 35 godina zatvora zbog zločina nad nesrbima u Kninskoj krajini, zapadnoj Bosni i Zagrebu 1991-95. godine.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju pravosnažno je osudio bivšeg lidera Srba u Hrvatskoj Milana Martića na 35 godina zatvora zbog zločina nad nesrbima u Kninskoj krajini, zapadnoj Bosni i Zagrebu 1991-95. godine.
Žalbeno veće Tribunala potvrdilo je time prvostepenu presudu, izrečenu u junu prošle godine, iako je usvojilo manje delove Martićeve žalbe i celu žalbu Tužilaštva.
To, međutim, po oceni veća predsedavajućeg Fausta Pokara nije opravdavalo smanjenje ili povećanje kazne.
Bivši ministar unutrašnjih poslova i predsednik Republike Srpske Krajine, Martić (53) je proglasen krivim za progon, ubistva, pritvaranje, mučenje, nehumana dela, okrutno postupanje, napade na civile, deportaciju i prisilno premeštanje nesrpskog stanovništva, zatim za bezobzirno razaranje naselja i verskih objekata i pljačku imovine Hrvata i Muslimana u RSK i Cazinskoj krajini.
Martić je osuđen i za dva raketna napada na Zagreb, početkom maja 1995. godine, u kojim je sedam civila poginulo, a više od 200 ranjeno.
U devet tačaka proglašen je krivim za zločine protiv čovečnosti, a u sedam za kršenje zakona i običaja ratovanja.
Ti zločini počinjeni su, po pravosnažnoj presudi, u okviru zajedničkog zločinačkog poduhvata stvaranja ujedinjene srpske države nasilnim uklanjanjem nesrpskog stanovništva sa teritorija RSK.
Martić je u pritvoru Tribunala od proleća 2002. godine i to vreme će mu biti uračunato u kaznu.
Između ostalih osnova za žalbu, apelaciono veće Tribunala je odbacilo Martićevu tvrdnju da nije imao fer suđenje, zaključujući da u ponašanju sudija tokom procesa nije bilo naznaka pristrasnosti.
Kao dokaz pristrasnosti sudskog veća tokom procesa, Martić je u žalbi citirao pitanje koje je predsedavajući sudija Bakone Moloto iz Južne Afrike postavio svedoku odbrane Lazaru Macuri: "Zašto se (Srbi u Hrvatskoj) sami niste iselili u Srbiju 1991. - tamo bi vas priznali kao narod i skratili biste muke i sebi, i Hrvatima".
Osvrćući ne na navod odbrane da se Martić zalagao za "nezavisnu državu ili bar autonomiju" Srba u Hrvatskoj, kao odgovor na agresivnu politiku vlasti u Zagrebu, žalbeno veće je naznačilo da "Martić nije osuđen zbog svojih političkih ciljeva, već zbog zločina počinjenih da bi se ti ciljevi postigli".
Veće sudije Pokara odbacilo je i Martićevu žalbu na prvostepeni nalaz da je on naredio raketni napad na Zagreb, početkom maja 1995.
godine, podsetivši da je i sam Martić to javno priznao. Odbačena je i tvrdnja odbrane da je taj napad bio "legalna odmazda" za ofanzivu hrvatskih snaga na zapadnu Slavoniju.
"Zabrana napada na civile je apsolutna i žalbeno veće ne vidi kako tvrdnja da su se Srbi branili i nisu bili agresori može opravdati taj napad", rekao je sudija Pokar, tim pre što je Martić znao da su neprecizni raketni sistemi koje je upotrebio.
Usvajajući manje delove Martićeve žalbe, apelaciono veće ga je oslobodilo krivice za zlodela u nekoliko sela u Kninskoj krajinii zato što nije utvrđena njegova veza sa počiniocima.
Na većini lokacija zlodela, prema nalazu žalbenog veća, utvrđeno je ta veza u sprovođenju sveobuhvatne kampanje napada na hrvatska sela u Kninskoj krajini koju su sproveli JNA, Martićeva policija, Teritorijalna odbrana, paravojne i druge srpske snage.
Na drugoj strani, usvojena je i jedina osnova žalbe Tužilaštva, a Martić je proglašen krivim i za zločine nad hrvatskim borcima na nekoliko lokacija.
To, međutim, nije uticalo da dužinu izrečene kazne.
Suđenje Martiću počelo je 13. decembra 2005. godine, a završeno je 16. novembra prošle godine. Prvostepena presuda izrečena je 25. juna prošle godine.
Martić se dobrovoljno predao Tribunalu 15. maja 2002. godine, a šest dana kasnije je u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavio da nije kriv.
Prva optužnica Martiću je na teret stavljala samo napade na Zagreb. Posle nagodbe sa Tužilaštvom nekadašnjeg premijera SAO Krajine Milana Babića, koji je 2002, svedočio protiv bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, a zatim i priznao krivicu za zločine nad Hrvatima u Kninskoj krajini, optužnica protiv Martića je u septembru 2003. znatno proširena.
Od oko 1.000 godina zatvora, koliko je Haški tribunal dosad izrekao optuženima, 718 godina robije dobili su Srbi, što je prema statistici tog suda tri puta više nego što je dosuđeno Hrvatima, Albancima i Bošnjacima zajedno.
Među 147 optuženih koji su se do sada pojavili pred haškim sudijama 95 su bili Srbi, a od ostalih 31 je Hrvat, 14 su Bošnjaci i sedam Albanci.
Mnoge od pomenutih presuda još nisu postale pravosnažne, pa konačan zbir godina na koje je osuđen nekadašnji državni i vojni vrh Republike Srpske, Republike Srpske Krajine i Srbije još nije poznat.
(agencije/MONDO)
Žalbeno veće Tribunala potvrdilo je time prvostepenu presudu, izrečenu u junu prošle godine, iako je usvojilo manje delove Martićeve žalbe i celu žalbu Tužilaštva.
To, međutim, po oceni veća predsedavajućeg Fausta Pokara nije opravdavalo smanjenje ili povećanje kazne.
Bivši ministar unutrašnjih poslova i predsednik Republike Srpske Krajine, Martić (53) je proglasen krivim za progon, ubistva, pritvaranje, mučenje, nehumana dela, okrutno postupanje, napade na civile, deportaciju i prisilno premeštanje nesrpskog stanovništva, zatim za bezobzirno razaranje naselja i verskih objekata i pljačku imovine Hrvata i Muslimana u RSK i Cazinskoj krajini.
Martić je osuđen i za dva raketna napada na Zagreb, početkom maja 1995. godine, u kojim je sedam civila poginulo, a više od 200 ranjeno.
U devet tačaka proglašen je krivim za zločine protiv čovečnosti, a u sedam za kršenje zakona i običaja ratovanja.
Ti zločini počinjeni su, po pravosnažnoj presudi, u okviru zajedničkog zločinačkog poduhvata stvaranja ujedinjene srpske države nasilnim uklanjanjem nesrpskog stanovništva sa teritorija RSK.
Martić je u pritvoru Tribunala od proleća 2002. godine i to vreme će mu biti uračunato u kaznu.
Između ostalih osnova za žalbu, apelaciono veće Tribunala je odbacilo Martićevu tvrdnju da nije imao fer suđenje, zaključujući da u ponašanju sudija tokom procesa nije bilo naznaka pristrasnosti.
Kao dokaz pristrasnosti sudskog veća tokom procesa, Martić je u žalbi citirao pitanje koje je predsedavajući sudija Bakone Moloto iz Južne Afrike postavio svedoku odbrane Lazaru Macuri: "Zašto se (Srbi u Hrvatskoj) sami niste iselili u Srbiju 1991. - tamo bi vas priznali kao narod i skratili biste muke i sebi, i Hrvatima".
Osvrćući ne na navod odbrane da se Martić zalagao za "nezavisnu državu ili bar autonomiju" Srba u Hrvatskoj, kao odgovor na agresivnu politiku vlasti u Zagrebu, žalbeno veće je naznačilo da "Martić nije osuđen zbog svojih političkih ciljeva, već zbog zločina počinjenih da bi se ti ciljevi postigli".
Veće sudije Pokara odbacilo je i Martićevu žalbu na prvostepeni nalaz da je on naredio raketni napad na Zagreb, početkom maja 1995.
godine, podsetivši da je i sam Martić to javno priznao. Odbačena je i tvrdnja odbrane da je taj napad bio "legalna odmazda" za ofanzivu hrvatskih snaga na zapadnu Slavoniju.
"Zabrana napada na civile je apsolutna i žalbeno veće ne vidi kako tvrdnja da su se Srbi branili i nisu bili agresori može opravdati taj napad", rekao je sudija Pokar, tim pre što je Martić znao da su neprecizni raketni sistemi koje je upotrebio.
Usvajajući manje delove Martićeve žalbe, apelaciono veće ga je oslobodilo krivice za zlodela u nekoliko sela u Kninskoj krajinii zato što nije utvrđena njegova veza sa počiniocima.
Na većini lokacija zlodela, prema nalazu žalbenog veća, utvrđeno je ta veza u sprovođenju sveobuhvatne kampanje napada na hrvatska sela u Kninskoj krajini koju su sproveli JNA, Martićeva policija, Teritorijalna odbrana, paravojne i druge srpske snage.
Na drugoj strani, usvojena je i jedina osnova žalbe Tužilaštva, a Martić je proglašen krivim i za zločine nad hrvatskim borcima na nekoliko lokacija.
To, međutim, nije uticalo da dužinu izrečene kazne.
Suđenje Martiću počelo je 13. decembra 2005. godine, a završeno je 16. novembra prošle godine. Prvostepena presuda izrečena je 25. juna prošle godine.
Martić se dobrovoljno predao Tribunalu 15. maja 2002. godine, a šest dana kasnije je u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavio da nije kriv.
Prva optužnica Martiću je na teret stavljala samo napade na Zagreb. Posle nagodbe sa Tužilaštvom nekadašnjeg premijera SAO Krajine Milana Babića, koji je 2002, svedočio protiv bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, a zatim i priznao krivicu za zločine nad Hrvatima u Kninskoj krajini, optužnica protiv Martića je u septembru 2003. znatno proširena.
Od oko 1.000 godina zatvora, koliko je Haški tribunal dosad izrekao optuženima, 718 godina robije dobili su Srbi, što je prema statistici tog suda tri puta više nego što je dosuđeno Hrvatima, Albancima i Bošnjacima zajedno.
Među 147 optuženih koji su se do sada pojavili pred haškim sudijama 95 su bili Srbi, a od ostalih 31 je Hrvat, 14 su Bošnjaci i sedam Albanci.
Mnoge od pomenutih presuda još nisu postale pravosnažne, pa konačan zbir godina na koje je osuđen nekadašnji državni i vojni vrh Republike Srpske, Republike Srpske Krajine i Srbije još nije poznat.
(agencije/MONDO)
