Sudsko veće Haškog tribunala odbilo je iz proceduralnih razloga zahtev Radovana Karadžića da mu Tužilaštvo dostavi sve informacije o sporazumu kojim mu je, kako tvrdi, imunitet od Tribunala garantovao predstavnik SAD Ričard Holbruk.
Sudsko veće Patrika Robinsona ocenilo je da, prema pravilima Tribunala, za takav zahtev Karadžić mora dokazati da traženi dokumenti postoje, da su u posedu Tužilaštva, kao i da su potencijalno oslobađajući. Ako bi ti uslovi bili ispunjeni, Tužilaštvo bi bilo obavezno da Karadžiću dostavi materijale koje traži. Veće je ostavilo mogućnost Karadžiću da dokumente za koje veruje da postoje zatraži direktno od Tužilaštva.
Karadžić je tražio da mu Tužilaštvo dostavi "sve informacije koje ima o sporazumu koji je oko 18-19 jula 1996. sa Radovanom Karadžićem sklopio Ričard Holbruk". U podnesku se sugeriše da su ti materijali Karadžiću potrebni kako bi podneo zahtev za odbacivanje optužnice.
Takođe, Karadžić je od Tužilaštva tražio i podatke, sakupljene od 1996. do danas, o "zahtevima da se progon Radovana Karadžića ne sprovodi", kao i informacije o "propustima da se Karadžić uhapsi i razlozima za to".
Karadžić je zahtevao i da mu tužioci predaju sve informacije o vezi između "pregovaračkih napora SAD u Bosni" i Ujedinjenih nacija, te njihovih organa - Saveta bezbednosti, Generalne skupštine, međunarodnih snaga u BiH, te samog Tribunala, 1995-97. Isti zahtev podnet je i za informacije o odnosima SAD sa članicama UN, uključujući i zemlje Kontakt grupe.
U podnesku se naglašava da je neophodno da Karadžić ima uvid u te materijale kako bi "podneo zahtev za odbijanje optužnice", utemeljen na njegovoj tvrdnji da mu je "Ričard Holbruk obećao, 18-19. Jula 1996. da se neće suočiti sa krivičnim progonom u Hagu ukoliko se složi da se potpuno povuče iz javnog života". "To obećanje može se pripisati Haškom tribunalu zato što je dato u ime ili uz konsultacije sa članicama Saveta bezbednosti UN, ili se razumno moglo poverovati da je bilo tako", piše u podnesku.
Karadžić je optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i širom BiH, kao i za druge zločine 1992-95. Uhapšen je u Srbiji krajem jula, a u pojavljivanju pred sudijom odbio je da se izjasni o krivici, posle čega je u spis uvedeno da se ne oseća krivim. Tužilaštvo je nedavno podnelo predlog izmenjene optužnice, koji sudsko veće još nije potvrdilo.
(Beta)
Sudsko veće Patrika Robinsona ocenilo je da, prema pravilima Tribunala, za takav zahtev Karadžić mora dokazati da traženi dokumenti postoje, da su u posedu Tužilaštva, kao i da su potencijalno oslobađajući. Ako bi ti uslovi bili ispunjeni, Tužilaštvo bi bilo obavezno da Karadžiću dostavi materijale koje traži. Veće je ostavilo mogućnost Karadžiću da dokumente za koje veruje da postoje zatraži direktno od Tužilaštva.
Karadžić je tražio da mu Tužilaštvo dostavi "sve informacije koje ima o sporazumu koji je oko 18-19 jula 1996. sa Radovanom Karadžićem sklopio Ričard Holbruk". U podnesku se sugeriše da su ti materijali Karadžiću potrebni kako bi podneo zahtev za odbacivanje optužnice.
Takođe, Karadžić je od Tužilaštva tražio i podatke, sakupljene od 1996. do danas, o "zahtevima da se progon Radovana Karadžića ne sprovodi", kao i informacije o "propustima da se Karadžić uhapsi i razlozima za to".
Karadžić je zahtevao i da mu tužioci predaju sve informacije o vezi između "pregovaračkih napora SAD u Bosni" i Ujedinjenih nacija, te njihovih organa - Saveta bezbednosti, Generalne skupštine, međunarodnih snaga u BiH, te samog Tribunala, 1995-97. Isti zahtev podnet je i za informacije o odnosima SAD sa članicama UN, uključujući i zemlje Kontakt grupe.
U podnesku se naglašava da je neophodno da Karadžić ima uvid u te materijale kako bi "podneo zahtev za odbijanje optužnice", utemeljen na njegovoj tvrdnji da mu je "Ričard Holbruk obećao, 18-19. Jula 1996. da se neće suočiti sa krivičnim progonom u Hagu ukoliko se složi da se potpuno povuče iz javnog života". "To obećanje može se pripisati Haškom tribunalu zato što je dato u ime ili uz konsultacije sa članicama Saveta bezbednosti UN, ili se razumno moglo poverovati da je bilo tako", piše u podnesku.
Karadžić je optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i širom BiH, kao i za druge zločine 1992-95. Uhapšen je u Srbiji krajem jula, a u pojavljivanju pred sudijom odbio je da se izjasni o krivici, posle čega je u spis uvedeno da se ne oseća krivim. Tužilaštvo je nedavno podnelo predlog izmenjene optužnice, koji sudsko veće još nije potvrdilo.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.