Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić imenovao je američkog advokata Pitera Robinsona za svog zastupnika u postupku protiv Momčila Krajišnika u kojem će biti svedok odbrane.
Kako je ranije saopštio Tribunal, Karadžić će 5. novembra svedočiti u odbranu svog nekada bliskog saradnika Krajišnika tokom dodatne rasprave o Krajišnikovoj žalbi na prvostepenu presudu kojom je za zločine nad nesrbima u BiH kažnjen sa 27 godina zatvora.
Budući da je i sam optužen za genocid nad bosanskim muslimanima i Hrvatima, Karadžić je iskoristio mogućnost da za vreme svedočenja u odbranu Krajišnika ima pravnog zastupnika, iako insistira da će se na svom suđenju braniti sam.
Predložio je da njegov zastupnik bude Piter Robinson, a sekretarijat Tribunala je to prihvatio. Robinson je pred Tribunalom ranije bio jedan od branilaca bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljuba Ojdanića, optuženog za zločine nad kosovskim Albancima 1999.
Prema odluci žalbenog veća Tribunala, Karadžića će 5. novembra moći da ispitaju sam Krajišnik i njegov zastupnik, čuveni američki advokat Alan Deršovic. Tužioci će zatim svedoka unakrsno ispitati.
U prvostepenom postupku, bivši predsednik Skupštine Republike Srpske Krajišnik je osuđen na 27 godina zatvora zbog progona i drugih zločina nad nesrbima tokom rata u BiH, 1992 godine. Istovremeno, sudsko veće je Krajišnika oslobodilo optužbe za genocid.
Krajišnik je na tu presudu uložio žalbu. Posle Karadžićevog hapšenja, krajem jula, Krajišnik je izrazio nameru da Karadžića pozove kao svedoka odbrane.
Iako je rasprava o žalbi već bila održana, Krajišnik je od sudija zatražio dozvolu da Karadžića izvede kao dodatnog svedoka, obrazlažući da je, kao lider RS pre i tokom rata u BiH, on u stanju da sudijama predoči nove i važne dokaze.
Krajišnik, koji je u Hagu od hapšenja 2000. godine, više puta je u pritvoru Tribunala razgovarao sa Karadžićem, pripremajući njegovo svedočenje.
Karadžić je optužen za genocid nad muslimanima i Hrvatima, kao i za zločine protiv čovečnosti za vreme rata u BiH 1992-95. On je 21. jula uhapšen u Beogradu, posle 13 godina skrivanja, a vlasti Srbije su ga u Hag prebacile 30. jula. U dva pojavljivanja pred sudijom, krajem jula i krajem avgusta, Karadžić nije želeo da se izjasni o krivici, posle čega je u spis uvedeno da se on ne oseća krivim.
(Beta)
Kako je ranije saopštio Tribunal, Karadžić će 5. novembra svedočiti u odbranu svog nekada bliskog saradnika Krajišnika tokom dodatne rasprave o Krajišnikovoj žalbi na prvostepenu presudu kojom je za zločine nad nesrbima u BiH kažnjen sa 27 godina zatvora.
Budući da je i sam optužen za genocid nad bosanskim muslimanima i Hrvatima, Karadžić je iskoristio mogućnost da za vreme svedočenja u odbranu Krajišnika ima pravnog zastupnika, iako insistira da će se na svom suđenju braniti sam.
Predložio je da njegov zastupnik bude Piter Robinson, a sekretarijat Tribunala je to prihvatio. Robinson je pred Tribunalom ranije bio jedan od branilaca bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljuba Ojdanića, optuženog za zločine nad kosovskim Albancima 1999.
Prema odluci žalbenog veća Tribunala, Karadžića će 5. novembra moći da ispitaju sam Krajišnik i njegov zastupnik, čuveni američki advokat Alan Deršovic. Tužioci će zatim svedoka unakrsno ispitati.
U prvostepenom postupku, bivši predsednik Skupštine Republike Srpske Krajišnik je osuđen na 27 godina zatvora zbog progona i drugih zločina nad nesrbima tokom rata u BiH, 1992 godine. Istovremeno, sudsko veće je Krajišnika oslobodilo optužbe za genocid.
Krajišnik je na tu presudu uložio žalbu. Posle Karadžićevog hapšenja, krajem jula, Krajišnik je izrazio nameru da Karadžića pozove kao svedoka odbrane.
Iako je rasprava o žalbi već bila održana, Krajišnik je od sudija zatražio dozvolu da Karadžića izvede kao dodatnog svedoka, obrazlažući da je, kao lider RS pre i tokom rata u BiH, on u stanju da sudijama predoči nove i važne dokaze.
Krajišnik, koji je u Hagu od hapšenja 2000. godine, više puta je u pritvoru Tribunala razgovarao sa Karadžićem, pripremajući njegovo svedočenje.
Karadžić je optužen za genocid nad muslimanima i Hrvatima, kao i za zločine protiv čovečnosti za vreme rata u BiH 1992-95. On je 21. jula uhapšen u Beogradu, posle 13 godina skrivanja, a vlasti Srbije su ga u Hag prebacile 30. jula. U dva pojavljivanja pred sudijom, krajem jula i krajem avgusta, Karadžić nije želeo da se izjasni o krivici, posle čega je u spis uvedeno da se on ne oseća krivim.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.