Kapetan Dragan ili Dragan Vasiljković ili Danijel Sneden, čovek gotovo literarne biografije čije prvo poglavlje počinje u Domu za siročad u Beogradu, a poslednje je otvoreno hapšenjem u Sidneju, ipak se prevario u proceni da ga Australija, kao svog državljanina, neće hapsiti po zahtevu Hrvatske.
Kapetan Dragan ili Dragan Vasiljković ili Danijel Sneden, čovek gotovo literarne biografije čije prvo poglavlje počinje u Domu za siročad u Beogradu, a poslednje je otvoreno hapšenjem u Sidneju, ipak se prevario u proceni da ga Australija, kao svog državljanina, neće hapsiti po zahtevu Hrvatske.
Hrvatska je prošlog septembra najavljivala da će tražiti izručenje Vasiljkovića, ali je Ministarstvo unutrašnjih poslova to učinilo tek nedavno, raspisavši za njim medjunarodnu poternicu za Draganom Vasiljkovićem.
"Mogu da se vratim samo na tenku", samouvereno je na to poručio Vasiljković iz Australije, dodajući da je raspisivanje poternice za njim zapravo deo "smišljene zavere fašističke vlade" u Zagrebu, sa ciljem da se pojača pritisak na Srbe. Australijske vlasti, očigledno, nisu bile tog mišljenja, pa su ga privele.
To, medjutim, nije i prvo pojavljivanje Vasiljkovića u sudu i preispitivanje njegove uloge u ratu na prostoru bivše Jugoslavije. On se u februaru 2003. pojavio pred Haškim tribunalom u svojstvu svedoka na sudjenju Slobodanu Miloševiću. Pojavljivanje u Hagu objasnio je pre svega željom da "vidi da li postoji optužnica i protiv njega" u tom sudu. U razloge zbog kojih se odlučio na pojavljivanje u Tribunalu ubrojao je i činjenicu da je njegovo ime pomenuto u optužnici protiv Miloševića, a spominjali su ga i pojedini svedoci, kao i zbog "jakog skepticizma u Srbiji u pogledu nepristrasnosti tog suda".
Vasiljković tom prilikom, kako je sam izjavio, nije postigao nikakav sporazum sa haškim Tužilaštvom, a odbio je i da potpiše dokument u kome je navedeno da izjava koju bude dao pred sudom neće biti korišćena protiv njega. "Smatram da sam vrlo odgovoran za sve što sam radio i nema potrebe da ovo potpišem", samouvereno je izjavio.
Zabeleženo je i da je posle prvog boravka u Kninu odlučio da se ponudi da uspostavi kamp za obuku, gde je komandovao jedinicom za specijalne namene ministarstva unutrašnjih poslova Krajine. Iz te jedinice nastale su "knindže", u odgovor na hrvatske "zenge". Hrvatske vlasti ga optužuju da je kao komandant te jedinice izdavao naredjenja za torturu nad hrvatskim vojnicima i za proterivanje civila.
Tužilaštvo šibensko-kninske županije precizno tereti Vasiljkovića kao odgovornog za mučenje zarobljenih hrvatskih vojnika u zatvoru na kninskoj tvrdjavi u leto 1991. godine, kao i selu Bruška kod Benkovca u februaru 1993. On je, takodje, osumnjičen za organizovanje napada na predgradja i sela oko banijske varoši Gline, u kojem su ranjeni hrvatski civili i uništavana njihova imovina.
Posle medjunarodnog priznanja Hrvatske, Vasiljković se vratio u Beograd i osnovao humanitarni fond "Kapetan Dragan", za pomoć ranjenima i porodicama poginulih i ranjenih boraca.
Učestvovao je i na predsedničkim izborima u Srbiji 1992. godine, ali se nije proslavio.
Osim Beograda, živeo je i u Rijeci i Baru, ali najviše u Australiji, gde je kao Danijel Sneden radio kao trener golfa. Državljanin je SCG i Australije i iz braka sa Silke Kriger iz Hamburga ima sina.
U Australiju, gde mu živi i majka, otišao je 1968, završio srednju školu i vazduhoplovnu akademiju, da bi, zatim, bio rasporedjen u nastavne centre specijalne jedinice, gde je napredovao do čina kapetana.
U okviru medjunarodne vojne razmene SEATO pakta, bio je na specijalnom školovanju u SAD, gde je završio najviše kurseve za antigerilska i diverzantska dejstva. Demobilisan je 1985. godine.
(Tanjug)
Hrvatska je prošlog septembra najavljivala da će tražiti izručenje Vasiljkovića, ali je Ministarstvo unutrašnjih poslova to učinilo tek nedavno, raspisavši za njim medjunarodnu poternicu za Draganom Vasiljkovićem.
"Mogu da se vratim samo na tenku", samouvereno je na to poručio Vasiljković iz Australije, dodajući da je raspisivanje poternice za njim zapravo deo "smišljene zavere fašističke vlade" u Zagrebu, sa ciljem da se pojača pritisak na Srbe. Australijske vlasti, očigledno, nisu bile tog mišljenja, pa su ga privele.
To, medjutim, nije i prvo pojavljivanje Vasiljkovića u sudu i preispitivanje njegove uloge u ratu na prostoru bivše Jugoslavije. On se u februaru 2003. pojavio pred Haškim tribunalom u svojstvu svedoka na sudjenju Slobodanu Miloševiću. Pojavljivanje u Hagu objasnio je pre svega željom da "vidi da li postoji optužnica i protiv njega" u tom sudu. U razloge zbog kojih se odlučio na pojavljivanje u Tribunalu ubrojao je i činjenicu da je njegovo ime pomenuto u optužnici protiv Miloševića, a spominjali su ga i pojedini svedoci, kao i zbog "jakog skepticizma u Srbiji u pogledu nepristrasnosti tog suda".
Vasiljković tom prilikom, kako je sam izjavio, nije postigao nikakav sporazum sa haškim Tužilaštvom, a odbio je i da potpiše dokument u kome je navedeno da izjava koju bude dao pred sudom neće biti korišćena protiv njega. "Smatram da sam vrlo odgovoran za sve što sam radio i nema potrebe da ovo potpišem", samouvereno je izjavio.
Hteo da otvori aviokompaniju, da postane predsednik...
Kako je postao Kapetan Dragan više puta je sam objašnjavao. Tako su mediji svojevremeno preneli da se u zemlju vratio početkom 1990. godine sa namerom da osnuje privatnu aviokompaniju, ali ga je rat sprečio u tome.Zabeleženo je i da je posle prvog boravka u Kninu odlučio da se ponudi da uspostavi kamp za obuku, gde je komandovao jedinicom za specijalne namene ministarstva unutrašnjih poslova Krajine. Iz te jedinice nastale su "knindže", u odgovor na hrvatske "zenge". Hrvatske vlasti ga optužuju da je kao komandant te jedinice izdavao naredjenja za torturu nad hrvatskim vojnicima i za proterivanje civila.
Tužilaštvo šibensko-kninske županije precizno tereti Vasiljkovića kao odgovornog za mučenje zarobljenih hrvatskih vojnika u zatvoru na kninskoj tvrdjavi u leto 1991. godine, kao i selu Bruška kod Benkovca u februaru 1993. On je, takodje, osumnjičen za organizovanje napada na predgradja i sela oko banijske varoši Gline, u kojem su ranjeni hrvatski civili i uništavana njihova imovina.
Posle medjunarodnog priznanja Hrvatske, Vasiljković se vratio u Beograd i osnovao humanitarni fond "Kapetan Dragan", za pomoć ranjenima i porodicama poginulih i ranjenih boraca.
Učestvovao je i na predsedničkim izborima u Srbiji 1992. godine, ali se nije proslavio.
Osim Beograda, živeo je i u Rijeci i Baru, ali najviše u Australiji, gde je kao Danijel Sneden radio kao trener golfa. Državljanin je SCG i Australije i iz braka sa Silke Kriger iz Hamburga ima sina.
U Australiju, gde mu živi i majka, otišao je 1968, završio srednju školu i vazduhoplovnu akademiju, da bi, zatim, bio rasporedjen u nastavne centre specijalne jedinice, gde je napredovao do čina kapetana.
U okviru medjunarodne vojne razmene SEATO pakta, bio je na specijalnom školovanju u SAD, gde je završio najviše kurseve za antigerilska i diverzantska dejstva. Demobilisan je 1985. godine.
(Tanjug)
