U Crnoj Gori danas je obeležena stogodišnjica "Božićnog ustanka", koji i danas u toj zemlji izaziva kontroverzu.
Premijer Crne Gore je, na svečanoj akademiji u Zetskom domu na Cetinju, ocenio da je od tog događaja "krenula odbrana dostojanstva i prava na samobitnost crnogorskog naroda".
Marković je rekao da su savremenoj Crnoj Gori potrebni sećanje i pijetet prema slavnim precima i njihovom delu jer, kako tvrdi, bez tog temelja ne bi ni bilo današnje Crne Gore, već bi njeno ime nestalo.
On je ocenio da se sa vremenske distance od jednog veka vidi kakve je posledice u crnogorskom biću ostavio duboki raskol i sukob, prenosi RTCG.
Prema njegovim rečima, "herojska žrtva" božićnih ustanika, kao i "teške patnje crnogorskih familija" u godinama "terora" koje su usledile, dobile su svoj "zasluženi smiraj u obnovi crnogorskog imena i crnogorske države 21. maja 2006. godine".
Ministar odbrane Predrag Bošković ocenio da je vek iza nas "ostavio opomenu da se više nikad ne ponovi, ali i nadu da će nedostižno opet postati dosanjani san".
"Vek nakon tih događaja smo okupljeni, ne da ponovo ustajemo, već da pokažemo najdublji pijetet prema ideji koja nas je vodila, ideji vlastite države i u njoj sopstvenog identiteta", rekao je Bošković.
U okviru obeležavanja veka od Božićnog ustanka, na ulicama Cetinja održan je i "Komitski marš", koji je organizovao Evropski pokret za vladavinu prava.
Učesnici marša su, uz zastave, nosili i portrete protagonista Komitskog pokreta.
Oni su se okupili kod spomenika u Bajicama, odnosno ispred nekadašnjeg "štaba" Božićnog ustanka, a potom se kolona, na čijem je čelu bio transparent "Nikad više 1918", uputila ka Bulevaru crnogorskih junaka, te u Njegoševu ulicu.
Negiranje istorije: PONIŠTENO ujedinjenje sa Srbijom!
"Komitski marš" završen je na Dvorskom trgu, gde je upriličen i program pod nazivom "Vek od Božićnog ustanka". Takođe su položeni venci na spomenik u Bajicama.
Vođe Božićne pobune, koja se odigrala 6. januara 1919. godine na Cetinju, bili su Jovan Plamenac, Krsto Zrnov Popović i Novica Radović.
U narodu poznati kao "zelenaši", protivili su se "bjelašima" i odlukama "Podgoričke skupštine" o bezuslovnom ujedinjenju sa Srbijom, zalažući se za očuvanje identiteta nezavisne Crne Gore i dinastije Petrović-Njegoš, koja bi se prema konfederalnom ili federalnom modelu pridružila jugoslovenskoj zajednici naroda - Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS).
