Advokati bivšeg kapetana JNA Miroslava Radića podneli su tužbu protiv Republike Srbije na ime odštete jer je Radić nevin proveo četiri i po godine u pritvoru Haškog tribunala, piše "Politika".
Advokati bivšeg kapetana JNA Miroslava Radića 27. oktobra podneli su tužbu protiv Republike Srbije na ime odštete jer je Radić nevin proveo četiri i po godine u pritvoru Haškog tribunala, piše "Politika".
Radić je jedini od 85 okrivljenih Srba koji se iz Haga vratio s presudom – "nije kriv ni po jednoj tački optužnice" – ali sebe ne smatra srećnim čovekom. "Potrošio" je četiri i po godine života, zdravstveno je ugrožen – i nikom ništa!
Radić prvi put od izlaska iz Haga, od 27. septembra 2007. godine, govori za štampu u Srbiji, razložno opisujući zbog čega se odlučio da zatraži pomoć advokata.
"Svi 'peru ruke'" kaže Radić.
Haški tribunal, uz saradnju pravosudnih organa Republike Srbije, uhapsio je i optužio Miroslava Radića (46) ali danas, pošto je oslobođen svake krivice, niko ne priznaje odgovornost za njegovo bezrazložno tamnovanje od četiri godine, šest meseci i šest dana.
Ministarstvo pravde, odlukom od 10. oktobra ove godine odbilo je kapetanov odštetni zahtev – dok u Hagu takvu vrstu pravde ne može ni da traži – pa su Radićevi punomoćnici 27. oktobra tužili Republiku Srbiju Prvom opštinskom sudu u Beogradu, ističući tužbeni zahtev od 50 miliona dinara.
"Sve vreme od 7. novembra 1995. godine, kad je Haški tribunal podigao optužnicu protiv mene, jednostavno rečeno, osećam se loše. Svrstan sam, eto, među ljude kojima se ne priznaju ni obična prava dostupna svakome, i jedini način da se borim za pravdu jeste da se obratim pravosuđu svoje države Srbije. I, nažalost, to je jedini put da mi se odgovori čiji je Miroslav Radić, pošto me sad niko ne priznaje", rekao je on u razgovoru za "Politiku”.
"Statutom Haškog tribunala nije predviđeno da se tamo obratim za odštetu niti je njegova praksa do sada priznavala odštetno pravo za oslobođene od optužbe. Svi svetski nacionalni pravni sistemi priznaju prava onima koji su neosnovano lišeni slobode da traže zadovoljenje svojih prava", naglašava Radić.
On dodaje da pravosudni sistem u Srbiji nalaže da se u ovom slučaju njegovi pravni zastupnici najpre obrate Ministarstvu pravde, što su oni i učinili, ali to isto Ministarstvo smatralo je da ne postoji pravni osnov da se Radiću isplati nadoknada za pretrpljenu nematerijalnu štetu.
"Čiji sam, zapravo, ja? Zašto niko ne obraća pažnju na mene?", pita Radić i navodi da duže od decenije živi pod stalnom presijom:
"Na leđima nosim optužnicu za koju sam znao da nije istinita. Morao sam da odgovaram pred međunarodnim sudom, a da ni sam nisam znao zbog čega. Da sam barem nekome čvrgu udario razumeo bih zašto mi se sve to dešava. Za našu i svetsku javnost ja sam bio jedan iz zloglasne 'vukovarske trojke', kako su nas mnogi mediji okarakterisali. To što sam bio nevin optužen mogu da razumem i da oprostim, ali ne i to što su moja deca rasla bez mene dugi niz godina, odrastala i stasavala u ljude a ja nisam mogao da im pomognem svojim prisustvom, savetom roditelja i oca".
Isto breme, veli, potpuno nezasluženo i dugo nosili su njegovi sinovi, Jovica (1986), koji studira građevinu, i Nenad (1988), akademac na pravima u prestonici („Godinama sam za sve bio zločinac, a oni su moja deca”).
Radić je u jesen 1991. godine komandovao jednom četom Prve gardijske motorizovane brigade na ratištu u Vukovaru i bio je, zajedno sa pukovnikom Miletom Mrkšićem i majorom Veselinom Šljivančaninom, optužen za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja. Pretresno veće kojem je predsedavao Kevin Parker iz Australije, krajem septembra prošle godine, osudilo je Mrkšića na 20 a Šljivančanina na pet godina zatvora, dok je Radić oslobođen svake odgovornosti.
Suočen sa gubitkom mnogih prava po izlasku sa neosnovane robije, Radić se obratio Ministarstvu pravde koje je odbilo odštetni zahtev na 50 miliona dinara, postavljen od strane Radićevih advokata. ....Srbija „ne može biti odgovorna za naknadu štete jer imenovanom nije određen pritvor u vezi sa krivičnim postupkom vođenim pred domaćim sudom”. Zato je pokrenuo spor pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu.
"Naša država je donela Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom u skladu sa svojim međunarodnim obavezama. Na taj način je praktično prenela deo svoje sudske nadležnosti na Haški tribunal, a pošto je odlukom Okružnog suda u Beogradu Srbija izručila Radića Hagu to postoji pravni kontinuitet između odluka organa Republike Srbije i odluka Haškog tribunala, jer da se Radiću sudilo u Srbiji ne bi bilo sporno da mu pripada naknada za neosnovan boravak u pritvoru", navodi advokat Svetozar Pavlović iz Beograda, Radićev pravni zastupnik.
(MONDO)
Radić je jedini od 85 okrivljenih Srba koji se iz Haga vratio s presudom – "nije kriv ni po jednoj tački optužnice" – ali sebe ne smatra srećnim čovekom. "Potrošio" je četiri i po godine života, zdravstveno je ugrožen – i nikom ništa!
Radić prvi put od izlaska iz Haga, od 27. septembra 2007. godine, govori za štampu u Srbiji, razložno opisujući zbog čega se odlučio da zatraži pomoć advokata.
"Svi 'peru ruke'" kaže Radić.
Haški tribunal, uz saradnju pravosudnih organa Republike Srbije, uhapsio je i optužio Miroslava Radića (46) ali danas, pošto je oslobođen svake krivice, niko ne priznaje odgovornost za njegovo bezrazložno tamnovanje od četiri godine, šest meseci i šest dana.
Ministarstvo pravde, odlukom od 10. oktobra ove godine odbilo je kapetanov odštetni zahtev – dok u Hagu takvu vrstu pravde ne može ni da traži – pa su Radićevi punomoćnici 27. oktobra tužili Republiku Srbiju Prvom opštinskom sudu u Beogradu, ističući tužbeni zahtev od 50 miliona dinara.
"Sve vreme od 7. novembra 1995. godine, kad je Haški tribunal podigao optužnicu protiv mene, jednostavno rečeno, osećam se loše. Svrstan sam, eto, među ljude kojima se ne priznaju ni obična prava dostupna svakome, i jedini način da se borim za pravdu jeste da se obratim pravosuđu svoje države Srbije. I, nažalost, to je jedini put da mi se odgovori čiji je Miroslav Radić, pošto me sad niko ne priznaje", rekao je on u razgovoru za "Politiku”.
"Statutom Haškog tribunala nije predviđeno da se tamo obratim za odštetu niti je njegova praksa do sada priznavala odštetno pravo za oslobođene od optužbe. Svi svetski nacionalni pravni sistemi priznaju prava onima koji su neosnovano lišeni slobode da traže zadovoljenje svojih prava", naglašava Radić.
On dodaje da pravosudni sistem u Srbiji nalaže da se u ovom slučaju njegovi pravni zastupnici najpre obrate Ministarstvu pravde, što su oni i učinili, ali to isto Ministarstvo smatralo je da ne postoji pravni osnov da se Radiću isplati nadoknada za pretrpljenu nematerijalnu štetu.
"Čiji sam, zapravo, ja? Zašto niko ne obraća pažnju na mene?", pita Radić i navodi da duže od decenije živi pod stalnom presijom:
"Na leđima nosim optužnicu za koju sam znao da nije istinita. Morao sam da odgovaram pred međunarodnim sudom, a da ni sam nisam znao zbog čega. Da sam barem nekome čvrgu udario razumeo bih zašto mi se sve to dešava. Za našu i svetsku javnost ja sam bio jedan iz zloglasne 'vukovarske trojke', kako su nas mnogi mediji okarakterisali. To što sam bio nevin optužen mogu da razumem i da oprostim, ali ne i to što su moja deca rasla bez mene dugi niz godina, odrastala i stasavala u ljude a ja nisam mogao da im pomognem svojim prisustvom, savetom roditelja i oca".
Isto breme, veli, potpuno nezasluženo i dugo nosili su njegovi sinovi, Jovica (1986), koji studira građevinu, i Nenad (1988), akademac na pravima u prestonici („Godinama sam za sve bio zločinac, a oni su moja deca”).
Radić je u jesen 1991. godine komandovao jednom četom Prve gardijske motorizovane brigade na ratištu u Vukovaru i bio je, zajedno sa pukovnikom Miletom Mrkšićem i majorom Veselinom Šljivančaninom, optužen za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja. Pretresno veće kojem je predsedavao Kevin Parker iz Australije, krajem septembra prošle godine, osudilo je Mrkšića na 20 a Šljivančanina na pet godina zatvora, dok je Radić oslobođen svake odgovornosti.
Suočen sa gubitkom mnogih prava po izlasku sa neosnovane robije, Radić se obratio Ministarstvu pravde koje je odbilo odštetni zahtev na 50 miliona dinara, postavljen od strane Radićevih advokata. ....Srbija „ne može biti odgovorna za naknadu štete jer imenovanom nije određen pritvor u vezi sa krivičnim postupkom vođenim pred domaćim sudom”. Zato je pokrenuo spor pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu.
"Naša država je donela Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom u skladu sa svojim međunarodnim obavezama. Na taj način je praktično prenela deo svoje sudske nadležnosti na Haški tribunal, a pošto je odlukom Okružnog suda u Beogradu Srbija izručila Radića Hagu to postoji pravni kontinuitet između odluka organa Republike Srbije i odluka Haškog tribunala, jer da se Radiću sudilo u Srbiji ne bi bilo sporno da mu pripada naknada za neosnovan boravak u pritvoru", navodi advokat Svetozar Pavlović iz Beograda, Radićev pravni zastupnik.
(MONDO)
