Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić posvedočio je pred Haškim tribunalom da njegov nekadašnji bliski saradnik Momčilo Krajišnik nije učestvovao u donošenju ključnih odluka vrha RS tokom rata u BiH.
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić posvedočio je pred Haškim tribunalom da njegov nekadašnji bliski saradnik Momčilo Krajišnik nije učestvovao u donošenju ključnih odluka vrha RS tokom rata u BiH.
Karadžić, koji je i sam optužen za genocid nad nesrbima u BiH, pojavio se pred Tribunalom kao svedok Krajišnikove odbrane u raspravi o žalbi koju je Krajišnik uložio na prvostepenu presudu kojom je osuđen na 27 godina zatvora zbog zločina nad bosanskim Muslimanim i Hrvatima 1992. U to vreme, Krajišnik je bio predsednik Skupštine RS.
Prema odluci apelacionog veća Tribunala, Krajišnik, koji se brani sam, nije u sudnici ispitivao Karadžića, već je u spis uveo Karadžićevu pisanu izjavu, čiju je istinitost svedok potvrdio pred sudijama.
"Gospodine Karadžić, možete li da potvrdite da je vaša izjava tačna i da biste istu izjavu dali u sudnici", pitao je Krajišnik na početku rasprave.
"Da, sasvim", odgovorio je Karadžić, a potom je njegova izjava uvedena među dokaze. Potom je unakrsno ispitivanje Karadžića započeo tužilac Alan Tiger.
Karadžić je u izjavi naveo da - suprotno nalazima iz presude Krajišniku - on i Krajišnik "nisu upravljali RS kao ličnim feudom".
"Krajišnik se nije mešao u delovanje vlade, izvan njegovog položaja u parlamentu, a nije imao ni uticaj na delovanje vojske... Krajišnika nikada nisam video kao svog privatnog premijera. Krajišnik nikada nije bio čovek broj dva u RS", piše u Karadžićevoj izjavi.
Karadžić je posvedočio i da "etničko razdvajanje od muslimana nikada nije bilo Krajišnikova opsesija, niti politika srpskog vođstva". Kada je rat u BiH izbio, Krajišnik "nije imao nikakvu kontrolu i nije bio u vojnom lancu komande", tvrdio je Karadžić.
Za šest strateških ciljeva koje je u maju 1992. podržala Skupština RS - među kojima su i razdvajanje Srba od druga dva naroda; podela Sarajeva i "uklanjanje Drine kao granice" - Karadžić je tvrdio da su izražavali "politički stav" i da ih parlament nikada zvanično nije usvojio.
Karadžić je u pisanoj izjavi naglasio i da Krajišnik nikada nije bio član "proširenog Predsedništva RS", pošto to telo nije ni postojalo. Članove Predsedništva - Karadžića, Biljanu Plavšić i Nikolu Koljevića - Krajišnik je samo po pozivu informisao o aktivnostima Skupštine RS.
Krajišnikov posao je bio da u demokratskoj atmosferi upravlja sednicama parlamenta". Pri tom, on nije uticao na poslanike, niti je bio član vođstva Srpske demokratske stranke (SDS).
Karadžić je izjavio i da Krajišnik nije imao nikakav uticaj ni na delovanje Vojske i MUP RS. Posvedočivši da "Krajišnik nije dao nijedno naređenje Glavnom štabu VRS", Karadžić je potvrdio da je postavljanje Ratka Mladića za komandanta VRS bilo "i moj izbor, pošto su mi ga preporučili drugi oficiri".
Nekadašnji lider RS negirao je i da je Krajišnik imao ikakve veze sa "kriznim štabovima" SDS i "ratnim predsedništvima" u opštinama širom BiH koji su prema presudi sprovodili politiku etničkog čišćenja nesrba, što i Karadžić i Krajišnik opovrgavaju.
Po Karadžićevoj izjavi, Krajišnik nije bio ovlašćen da otvara istrage o tvrdnjama da su počinjeni ratni zločini, a MUP i vojska RS nisu bili dužni da njemu podnose izveštaje.
Tužilac Alan Tiger dokazivao je na raspravi da je nasilno razdvajanje Srba od drugih naroda u BiH bilo cilj vrha Republike Srpske, a svedok odbrane Radovan Karadžić je ostao pri iskazu da to nije istina.Karadžić, koji je i sam optužen za genocid nad nesrbima u BiH, pojavio se pred Tribunalom kao svedok Krajišnikove odbrane u raspravi o žalbi koju je Krajišnik uložio na prvostepenu presudu kojom je osuđen na 27 godina zatvora zbog zločina nad bosanskim Muslimanim i Hrvatima 1992. U to vreme, Krajišnik je bio predsednik Skupštine RS.
Prema odluci apelacionog veća Tribunala, Krajišnik, koji se brani sam, nije u sudnici ispitivao Karadžića, već je u spis uveo Karadžićevu pisanu izjavu, čiju je istinitost svedok potvrdio pred sudijama.
"Gospodine Karadžić, možete li da potvrdite da je vaša izjava tačna i da biste istu izjavu dali u sudnici", pitao je Krajišnik na početku rasprave.
"Da, sasvim", odgovorio je Karadžić, a potom je njegova izjava uvedena među dokaze. Potom je unakrsno ispitivanje Karadžića započeo tužilac Alan Tiger.
Karadžić je u izjavi naveo da - suprotno nalazima iz presude Krajišniku - on i Krajišnik "nisu upravljali RS kao ličnim feudom".
"Krajišnik se nije mešao u delovanje vlade, izvan njegovog položaja u parlamentu, a nije imao ni uticaj na delovanje vojske... Krajišnika nikada nisam video kao svog privatnog premijera. Krajišnik nikada nije bio čovek broj dva u RS", piše u Karadžićevoj izjavi.
Karadžić je posvedočio i da "etničko razdvajanje od muslimana nikada nije bilo Krajišnikova opsesija, niti politika srpskog vođstva". Kada je rat u BiH izbio, Krajišnik "nije imao nikakvu kontrolu i nije bio u vojnom lancu komande", tvrdio je Karadžić.
Za šest strateških ciljeva koje je u maju 1992. podržala Skupština RS - među kojima su i razdvajanje Srba od druga dva naroda; podela Sarajeva i "uklanjanje Drine kao granice" - Karadžić je tvrdio da su izražavali "politički stav" i da ih parlament nikada zvanično nije usvojio.
Karadžić je u pisanoj izjavi naglasio i da Krajišnik nikada nije bio član "proširenog Predsedništva RS", pošto to telo nije ni postojalo. Članove Predsedništva - Karadžića, Biljanu Plavšić i Nikolu Koljevića - Krajišnik je samo po pozivu informisao o aktivnostima Skupštine RS.
Krajišnikov posao je bio da u demokratskoj atmosferi upravlja sednicama parlamenta". Pri tom, on nije uticao na poslanike, niti je bio član vođstva Srpske demokratske stranke (SDS).
Karadžić je izjavio i da Krajišnik nije imao nikakav uticaj ni na delovanje Vojske i MUP RS. Posvedočivši da "Krajišnik nije dao nijedno naređenje Glavnom štabu VRS", Karadžić je potvrdio da je postavljanje Ratka Mladića za komandanta VRS bilo "i moj izbor, pošto su mi ga preporučili drugi oficiri".
Nekadašnji lider RS negirao je i da je Krajišnik imao ikakve veze sa "kriznim štabovima" SDS i "ratnim predsedništvima" u opštinama širom BiH koji su prema presudi sprovodili politiku etničkog čišćenja nesrba, što i Karadžić i Krajišnik opovrgavaju.
Po Karadžićevoj izjavi, Krajišnik nije bio ovlašćen da otvara istrage o tvrdnjama da su počinjeni ratni zločini, a MUP i vojska RS nisu bili dužni da njemu podnose izveštaje.
Karadžić je negirao i da je Srpska demokratska stranka imala i sprovodila plan za etničko čišćenje nesrba.
Tokom unakrsnog ispitivanja, tužilac Tiger je predočio šest strateških ciljeva koje je Skupština RS, pod predsedništvom Krajišnika, usvojila u maju 1992., a među kojima su, kako je naveo, bili "razdvajanje Srba od druga dva naroda", "uklanjanje Drine kao granice" i "podela Sarajeva".
Tadašnji predsednik RS Karadžić uzvratio je da su "ti ciljevi bili u skladu sa Kutiljerovim mirovnim planom, odnosno Lisabonskim sporazumom iz marta 1991. koje su bosanski Muslimani prvo prihvatili, a zatim odbacili.
"Evropska zajednica nam je tada ponudila srpsku državu, odnosno republiku u BiH...Mi od Kutiljerovog plana u martu 1991. nikada nismo odustali...Uvek smo tražili da BiH bude balkanska Švajcarska, da se kantonizuje", rekao je Karadžić.
Dodao je da je "uklanjanje Drine kao granice" podrazumevalo da ta reka prestane da deli "katolički, pravoslavni i islamski svet", a ne Srbe na dve obale. Karadžić je, kako je rekao, zagovarao "meku", "evropsku" granicu na Drini.
On je ostao pri tim tvrdnjama i pošto mu je tužilac Tiger citirao više dokumenata Vojske RS i izjavu njenog komandanta Ratka Mladića o tome da je VRS silom ostvarila ciljeve koje je postavio politički vrh.
Sveodok je naznačio da je formulisanje strateških ciljeva "u skladu sa Lisabonskim sporazumom" bilo neophodno kako bi "vojska znala šta je naše". Dozvolio je mogućnost da je i Krajišnik učestvovao u formulisanju ciljeva tokom skupštinske sednice 12. maja 1992.
Sudije su Karadžiću dozvolile da ne odgovori na više pitanja tužioca zasnovanih na dokumentima o etničkom čišćenju nesrba i zločinima, posle prigovora njegovog advokata Pitera Robinsona da bi odgovorima mogao optužiti sam sebe.
Karadžić je, međutim, negirao da je vojska stvorila RS, tvrdeći da je srpski entitet postojao i pre osnivanja VRS.
Tužilac Tiger dokazivao je i da je Krajišnik bio član proširenog Predsedništva RS u kritično vreme, predočavajući više dokumenata i zapisnika o tome.
Karadžić je to negirao, tvrdeći da prošireno i ratno Predsedništvo nisu postojali, a da su članovi Predsedništva bili samo on, Biljana Plavšić i Nikola Koljević.
Rasprava o žalbi Krajišnika je završena, a apelaciono veće Tribunala naknadno će mu izreći pravosnažnu presudu.
U prvostepenom postupku, Krajišnik, bivši predsednik Skupštine Republike Srpske, osuđen je na 27 godina zatvora zbog progona i drugih zločina nad nesrbima tokom rata u BiH, 1992 godine.
Istovremeno, sudsko veće je Krajišnika oslobodilo optužbe za genocid.
Krajišnik je na tu presudu uložio žalbu. Posle Karadžićevog hapšenja, krajem jula, Krajišnik ga je pozvao kao svedoka odbrane, a apelaciono veće Tribunala je to odobrilo.
Karadžić je optužen za genocid nad muslimanima i Hrvatima, kao i za zločine protiv čovečnosti za vreme rata u BiH 1992-95. Uhapšen je u Beogradu krajem jula, posle 13 godina skrivanja.
(Beta)
