KARADŽIĆU DOŽIVOTNA KAZNA ZATVORA!

Bivši lider bosanskih Srba kriv je za genocid, zločine protiv čovečnosti, za etničko čišćenje muslimana i Hrvata u BiH, za višegodišnje terorisanje Sarajeva i za uzimanje pripadnika UN-a za taoce.

Karadžić je učestvovao u četiri udružena zločinačka poduhvata u okviru kojih su ti zločini počinjeni, utvrdilo je Žalbeno veće.

Žalbeno veće je saglasno sa Tužilaštvom da je kazna od 40 godina neadekvatna s obzirom na težinu Karadžićevih krivičnih dela! Žalbeno veće saglasno je i da je kazna pretresnog veća nerazumna i nepravična. Pretresno veće je pogrešilo kada je izreklo kaznu od 40 godina,  rekao je sudija pre nego što je pozvao Karadžića da ustane i izrekao mu presudu!

Po izricanju presude iz sudnice se čuo gromoglasan aplauz, ali i zvižduci, prenose mediji.

Prvostepenom presudom iz 2016. godine, Karadžić je bio osuđen na 40 godina zatvora, a da mu je potvrđena ta kazna, što je bio jedan od scenarija, mogao je da traži prevremeno puštanje na slobodu posle dve trećine odležane kazne (odnosno posle 26,6 godina). Sada je izvesno da iz zatvora neće izaći. Karadžič je, inače, rođen 1945. godine i u junu će napuniti 74. godine.

Karadžić se u haškom pritvoru nalazi još od 2008. godine, kada je uhapšen u Beogradu i izručen.

Suđenje Karadžiću jedno je od najdužih u Hagu - počelo je 26. oktobra 2009. godine i trajalo je 499 dana. Pretresno veće saslušalo je 586 svedoka.

Karadžić je osuđen po tačkama:

1. Kriv za genocid nad muslimanskim stanovništvomu sedam opština BIH u periodu od 1992. do 1995. godine

2. Kriv je po tački dva za genocid u Srebrenici

3. Kriv je za progon civila i zločine protiv čovečnosti

4. Kriv je za istrebljenje stanovništva

5. Kriv je za ubistva, zločin protiv covečnosti

6. Kriv je za ubistva, kršenje zakona i običaja rata

7. Kriv je za progon i deportacije, zločin protiv čovečnosti

8. Kriv je za nehumana dela, nasilno premeštanje i druge nečovečne zločine

9. Kriv je za kršenje zakona i običaja ratovanja

10. Kriv je za nezakonite napade na civile

11. Kriv je za uzimanje talaca, pripadnika UNPROFOR-a

Predsedavajući žalbenog veća Van Jonsen prehodno je obacio gotovo sve Karadžićeve žalbe na prvostepenu presudu iz 2016. godine, a odbačeni su i delovi iz žalbe Tužilaštva koji se odnose na genocid van Srebrenice - u ostalih sedam opština BiH.

Veće je odbacilo sve žalbene navode Karadžića za napade na Sarajevo i Srebrenicu. Odbijena je i Karadžićeva žalba na dužinu kazne. Žalbeno veće odbacilo je i veoma važan navod žalbe Tužilaštva  i tvrdi da tužioci nisu dokazali da je donesena greška pri zaključku da Karadžić nije kriv za genocid 1992. u sedam opština BiH!

Veće je delimično prihvatilo samo žalbeni zahtev Karadžića broj 31, prenosi RTS.

Odbrana Radovana Karadžića nije uspela da dokaže da nije kriv za masakr u Sarajevu, na Markalama, kao ni za "terorisanje stanovnika Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem tokom višegodišnje opsade glavnog grada BiH", rekao je predsednik Žalbenog veća Van Josen.

Odbrana nije uspela da dokaže da je veće donelo pogršne zaključke u presudi u kojoj je osuđen za zločine u 20 bosanskih mesta, rekao je predsednik Žalbenog veća.

Žalbeno veće odbacilo je žalbu odbrane da je suđenje bilo nepravično.

Govoreći o ubistvima nakon pada Srebrenice, Veće je utvrdilo da je znao za ubistva u julu 1995.

"Karadžićevi navodi da je on odgovoran za to samo zato što je predsednik su neuverljivi", rekao je sudija.

Žalbeno veće ukazuje da Karadžić nije pokazao da postoji greška u delu prvostepene presude koja se odnosi na nameru da se počini genocid u Srebrenici. Dodaju da je znao za zločine u Kravici, kao i da je morao znati i za druga ubijanja...

Žalbeno veće je potvrdilo i da Pretresno veće nije pogrešilo u slučaju Srebrenice govoreći o Karadžićevoj naredbi da se zarobljeni odvedu na "neko drugo mesto". Sudija je naveo da je Karadžić bio u kontaktu sa ljudima na terenu koji su ubijali.

Žalbeno veće nije našlo greške ni u rezonovanju prvostepenih sudija u vezi s progonom Bošnjaka s područja Srebrenice. Progon Bošnjaka sa područja Srebrenice se odnosi na prisilno preseljenje žena, dece i staraca sa područja Srebrenice.

Govoreći o prvoj tački žalbe Tužilaštva, da su ubistva i drugi nasilni zločini bili deo udruženog zločinačkog poduhvata da se uklone Bošnjaci i Hrvati s teritorije Republike Srpske, sudija je rekao da tužioci nisu dokazali da je prvostepeno Veće pogrešilo kada je oslobodilo Karadžića za ove zločine.

Žalbeno veće, uz izuzeto mišljenje sudije Den Prade, stava je da tužioci nisu dokazali da je donesena greška pri zaključku da Karadžić nije kriv za genocid 1992. u sedam opština BiH. 

...................................

Karadžića je Haški tribunal 2016. nepravosnažno osudio na 40 godina zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti u BiH.

Izricanje presude počelo je u 14 sati, ali je TV prenos bio odložen pola sata.

Advokat Branislav Tapušković smatra da nije uobičajeno da se izricanje presude gleda u odloženom prenosu, ali da je za to dato objašnjenje. "To je usledilo nakon one tragedije koja se zbila posle presude Praljku. Sad su verovatno obazriviji, moraju da se izvrše određene provere, da bi se izbegla, možda, neka situacija koja bi ličila na onu kada je izricana presuda Praljku. Nema drugog razloga", objašnjava Tapušković.

Branilac Karadžića, advokat Goran Petronijević rekao je za RTS uoči izricanja presude da je pravni tim bio kod Radovana Karadžića i da su razgovarali sa njim o operativnom planu za eventualne ishode izricanja presude. Kako je naveo,

Karadžić je miran, spreman na potpuno oslobađajuću presudu, ali i na drugačiju odluku za koju Petronijević ističe da bi bila samo privremena, jer advokati već sada prave planove ako dođe do takvog ishoda.

Pravosnažna presuda Karadžiću - Doživotna ili sloboda!?

Incidenti u Hagu (FOTO)