U tom izveštaju se ocenjuje učestalost železničkih linija, tačnost, brzina i cena, prenosi HRT.

"Najviša ocena je 7. Prosek EU iznosi 4,33, a Hrvatska je ocenjena sa 2,66. Zbog velikih ulaganja - kvalitet putnog prometa znatno je bolja, ali ne i bezbednost. Prosečan broj poginulih na milion stanovnika na putevima u EU je 49, a u Hrvatskoj čak 80", navodi HRT.

Kao još jedan problem Hrvatske navodi se korišćenje alternativnih goriva i obnovljivih izvora energije u soabraćaju.

"Imate vrlo malo pumpi za električne automobile", rekao je za hrvatsku televiziju portparol EK za saobraćaj transport Enriko Brivio.

Navodi se da je EU zabrinuta što se u nekim projektima za koje je Hrvatska dobila znatan novac, poput radova na deonici pruge Dugo Selo-Križevci, kasni.

"Imamo jedno zlatno pravilo: Ako ne iskoristiš novac, gubiš ga. Ova godina je zaista ključna. Ako se ne dokaže da Hrvatska može da iskoristi taj novac bojim se da će doći do određenog smanjenja", kazala je Maja Bakran Marcić, zamenica glavnog direktora za mobilnost i saobraćaj u EK.

Budžet za saobraćaj Unije u sledećih sedam godina mogao bi iznositi čak 100 milijardi evra. Mnogo će se ulagati u zaštitu životne sredine i primenu čištijih goriva u saobraćaju.

Saobraćaj je jedina grana u kojoj se povećava emisija štetnih gasova pa će Unija podržavati razvoj železnica i rečnih plovnih puteva.