Građani Srbije, Bosne i Hercegovine i Makedonije uglavnom nisu zadovoljni svojim životom, ali u Srbiji postoji uverenje ne malog broja ljudi da stvari kreću u dobrom smeru, pokazalo je istraživanje međunarodne organizacije Galup i Evropskog fonda za Balkan.
Građani Srbije, Bosne i Hercegovine i Makedonije uglavnom nisu zadovoljni svojim životom, ali u Srbiji postoji uverenje ne malog broja ljudi da stvari kreću u dobrom smeru, pokazalo je istraživanje međunarodne organizacije Galup i Evropskog fonda za Balkan, čiji je rezultat objavljen u Briselu u ponedeljak.
Prema anketi koju je Galup Balkan Monitor sproveo na Zapadnom Balkanu, 41 odsto ispitanika u Srbiji je pokazalo veliko nezadovoljstvo životom, ali 42 odsto ispitanih uglavnom veruje da stvari idu u pravom smeru, a 34 odsto da ekonomija ide na bolje.
Galup navodi da su žitelji Crne Gore i Kosova jedini na Zapadnom Balkanu koji u većini s optimizmom gledaju na svoju budućnost i ekonomske izglede, kao i da u Crnoj Gori 63 odsto građana ima poverenja u vladu.
"Skoro polovina ispitanika (46 odsto) ima 'puno' ili 'nešto' poverenja u srpsku vladu. Međutim, u isto vreme, većina (58 odsto) je rekla da vlada nije sposobna da se izbori sa organizovanim kriminalom i korupcijom", navodi se u analizi.
Pesimizam preovladava među građanima BiH i Hrvatske, koja uveliko pregovara o članstvu s Evropskom unijom, ali čiji stanovnici uglavnom misle da to članstvo neće doneti ni boljitak, a ni pogoršati njihov standard i životne uslove.
U analizi pod naslovom "Između nade i razočaranja" se naglašava da kosovski Albanci - njih 83 odsto - i stanovnici Albanije iskazuju najveće oduševljenje za približavanje EU i uverenje da ih, bez ograda, njeni narodi žele u svojim redovima.
To je u raspravi o analizi Galupa protumačeno i time da se slabo poima kakve ozbiljne političke i ekonomske reforme moraju da se sprovedu da bi se nekome otvorila vrata evropske dvadesetsedmorice.
Svi žitelji Zapadnog Balkana su mahom saglasni u tome da njihove vlasti ne vode dobru politiku i da zato nije dobar politički, ekonomski i društveni razvoj njihovih zemalja.
Ali, u proseku ipak kažu da ne žive loše sa izuzetkom Hrvata koji su najviše nezadovoljni.
Znatan broj ljudi u regionu očigledno zato misli da bi im bolje bilo da mogu da odu, nađu posao i žive u inostranstvu: to smatra 55 odsto Makedonaca i 70 odsto kosovskih Albanaca.
Galup prenosi ubeđenje svih stanovnika regiona da njihove vlasti uglavnom nedovoljno ili slabo rade na suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala.
Učestvujući u raspravi za okruglim stolom o Galupovoj analizi, predsednik nezavisne komisije za Balkan, bivši italijanski ministar unutrašnjih poslova Đulijano Amato posebno je naglasio da EU duboko greši što ne ukine viže ili bar ne uvede velike olakšice za putovanja građana Zapadnog Balkana u "šengensku Evropu".
Amato se snažno založio za što brže pregovore o prijemu država tog regiona u EU, naglasivši da će time bolje biti rešavan i problem korupcije i organizovanog kriminala.
Jer, zaključio je on, "kriminal i finansije ionako ne znaju za granice".
Bivši ministar spoljnih poslova SRJ i SCG Goran Svilanović je u raspravi zatražio da se što pre pokrenu pregovori o članstvu sa svim državama Zapadnog Balkana.
On je naglasio da su predsednik Srbije Boris Tadić i nova proevropska demokratska vlast uspeli da stvore nacionalni konsenzus za članstvo u EU.
Svilanović je istakao da nikakva srpska vlast neće priznati nezavisno Kosovo, ali da jeste nužan dogovor oko prisustva EU na Kosovu.
Direktor prištinskog lista "Koha ditore" Veton Suroi je ocenio da su Bosna i Kosovo "nedovršene države", ali i Srbija zato što drži otvoreno pitanje kosovskog statusa.
Suroi je posredno zatražio novi regionalni pristup EU proširivanju na Zapadni Balkan, rekavši da pitanje "nedovršenih država" mora biti povezano sa "sposobnošću da se postane članica EU".
(Beta)
Prema anketi koju je Galup Balkan Monitor sproveo na Zapadnom Balkanu, 41 odsto ispitanika u Srbiji je pokazalo veliko nezadovoljstvo životom, ali 42 odsto ispitanih uglavnom veruje da stvari idu u pravom smeru, a 34 odsto da ekonomija ide na bolje.
Galup navodi da su žitelji Crne Gore i Kosova jedini na Zapadnom Balkanu koji u većini s optimizmom gledaju na svoju budućnost i ekonomske izglede, kao i da u Crnoj Gori 63 odsto građana ima poverenja u vladu.
"Skoro polovina ispitanika (46 odsto) ima 'puno' ili 'nešto' poverenja u srpsku vladu. Međutim, u isto vreme, većina (58 odsto) je rekla da vlada nije sposobna da se izbori sa organizovanim kriminalom i korupcijom", navodi se u analizi.
Pesimizam preovladava među građanima BiH i Hrvatske, koja uveliko pregovara o članstvu s Evropskom unijom, ali čiji stanovnici uglavnom misle da to članstvo neće doneti ni boljitak, a ni pogoršati njihov standard i životne uslove.
U analizi pod naslovom "Između nade i razočaranja" se naglašava da kosovski Albanci - njih 83 odsto - i stanovnici Albanije iskazuju najveće oduševljenje za približavanje EU i uverenje da ih, bez ograda, njeni narodi žele u svojim redovima.
To je u raspravi o analizi Galupa protumačeno i time da se slabo poima kakve ozbiljne političke i ekonomske reforme moraju da se sprovedu da bi se nekome otvorila vrata evropske dvadesetsedmorice.
Svi žitelji Zapadnog Balkana su mahom saglasni u tome da njihove vlasti ne vode dobru politiku i da zato nije dobar politički, ekonomski i društveni razvoj njihovih zemalja.
Ali, u proseku ipak kažu da ne žive loše sa izuzetkom Hrvata koji su najviše nezadovoljni.
Znatan broj ljudi u regionu očigledno zato misli da bi im bolje bilo da mogu da odu, nađu posao i žive u inostranstvu: to smatra 55 odsto Makedonaca i 70 odsto kosovskih Albanaca.
Galup prenosi ubeđenje svih stanovnika regiona da njihove vlasti uglavnom nedovoljno ili slabo rade na suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala.
Učestvujući u raspravi za okruglim stolom o Galupovoj analizi, predsednik nezavisne komisije za Balkan, bivši italijanski ministar unutrašnjih poslova Đulijano Amato posebno je naglasio da EU duboko greši što ne ukine viže ili bar ne uvede velike olakšice za putovanja građana Zapadnog Balkana u "šengensku Evropu".
Amato se snažno založio za što brže pregovore o prijemu država tog regiona u EU, naglasivši da će time bolje biti rešavan i problem korupcije i organizovanog kriminala.
Jer, zaključio je on, "kriminal i finansije ionako ne znaju za granice".
Bivši ministar spoljnih poslova SRJ i SCG Goran Svilanović je u raspravi zatražio da se što pre pokrenu pregovori o članstvu sa svim državama Zapadnog Balkana.
On je naglasio da su predsednik Srbije Boris Tadić i nova proevropska demokratska vlast uspeli da stvore nacionalni konsenzus za članstvo u EU.
Svilanović je istakao da nikakva srpska vlast neće priznati nezavisno Kosovo, ali da jeste nužan dogovor oko prisustva EU na Kosovu.
Direktor prištinskog lista "Koha ditore" Veton Suroi je ocenio da su Bosna i Kosovo "nedovršene države", ali i Srbija zato što drži otvoreno pitanje kosovskog statusa.
Suroi je posredno zatražio novi regionalni pristup EU proširivanju na Zapadni Balkan, rekavši da pitanje "nedovršenih država" mora biti povezano sa "sposobnošću da se postane članica EU".
(Beta)
