Međunarodni sud pravde u Hagu proglasio se nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije. Tibor Varadi: Srbija bi mogla podneti protivtužbu protiv Hrvatske ali je to "politička odluka". Glavni pravni zastupnik Hrvatske Ivan Šimonović ocenio odluku kao "veliki pravni uspeh Hrvatske".
Međunarodni sud pravde u Hagu oglasio se nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije kojom se tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za genocid navodno počinjen nad nesrbima u toj republici 1991-95. godine.
Odlukom koju je u haškoj Palati mira saopštila predsednica suda Rozalin Higins, odbačen je prigovor Srbije da najviši sud UN nije nadležan zato što u vreme podnošenja tužbe, u julu 1999. godine, tadašnja SR Jugoslavija nije bila članica UN - u koje je primljena 2000. - niti potpisnica Konvencije o genocidu.
Za odbacivanje prigovora Srbije, glasalo je deset sudija, a za usvajanje sedam sudija.
Postupak pred najvišim sudom UN, posle ove odluke, biće nastavljen razmenom pisanih argumenata o suštini hrvatske tužbe, odnosno o tome da li je u Hrvatskoj počinjen genocid i da li je Srbija odgovorna za to.
Sud je zaključio da su, premda je status SRJ u UN od 1992. do 2000. bio "neizvestan" i "protivrečan", same vlasti u Beogradu tokom devedesetih prihvatile nadležnost Međunarodnog suda pravde, odgovarajući na tužbe BiH i Hrvatske i ulažući tužbu protiv zemalja NATO.
Prema odluci, SRJ je deklaracijom iz aprila 1992. godine upućenom Generalnoj skupštini UN objavila da preuzima sve međunarodne obaveze SFRJ proizašle iz članstva u međunarodnim organizacijama i konvencijama, uključujući i Konvenciju o genocidu.
Stoga je nadležnost Međunarodnog suda pravde u postupcima pokrenutim od 1992. do 2000. bila jasno uspostavljena, naznačila je Higins. U tužbi koju je podnela u julu 1999. protiv tadašnje SRJ, Hrvatska je tvrdila da je zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida" zato što je direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".
Zvanični Zagreb je tužbom zatražio da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.
Reagovanja iz Srbije i Hrvatske na odluku MSP pročitajte ovde.
"Osam godina se u našem timu radilo i na pripremi odgovora na hrvatsku tužbu i na protivtužbi... To je stvar političke odluke da li će se protivtužba podneti, to nije na pravncima", izjavio je Varadi.
On je izrazio uverenje da je bilo bolje da se spor okončao na pitanju nadležnosti, zato što "konfrontacija čitavih zajednica nije zdrava ni dobra, ni za nas ni za hrvatsku".
"Međutim, sud je drugačije odlučio. Sada će sud dati rok u kojem će Srbija pripremiti odgovor na tužbu, a eventualno i protivtužbu.
Taj rok će biti određen vrlo skoro, a on će biti prilično dug", rekao je Varadi.
Na pitanje da li je moguć dogovor strana izvan suda, Varadi je odgovorio: "Srbija je više puta ponudila vansudski dogovor. To nije bilo odbačeno, ali nije bilo ni pozitivnog odgovora. Verovatno bi sada Hrvatska trebalo da reaguje na neki način, ako to smatra za shodno".
Kao značajno, Varadi je naveo to što je sud odlučio da se tokom glavne rasprave izjasni o prigovoru Srbije da predmet tužbe ne mogu biti zločini počinjeni pre kraja aprila 1991. godine, kada je formirana SR Jugoslavija.
Varadi je pomenuo da on neće biti na čelu tima koji će učestvovati u glavnoj raspravi, zato što je bilo dogovoreno da se bavi samo proceduralnom stranom postupka.
"Treba uzeti u obzir da je ovo prva runda. U drugu rundu, u raspravu o sadržini, ulazimo u vrlo dobroj formi, jer je sud odbacio sve prigovore Srbije", rekao je Šimonović.
On je ocenio da će do glavne rasprave o tužbi Hrvatske proći još tri godine.
"Mi smo sada u vrlo dobroj situaciji jer smo u ovoj fazi postupka dobili sve što smo mogli. Ali, naravno ostaje odlučivnje o sadržaju, i to odlučivanje neće biti nimalo lako, jer je Sud prag za dokazivanje genocida u slučaju BiH podigao jako visoko. Na hrvatskoj strani je da Sudu podnese odgovarajuće dokaze", naglasio je Šimonović koji je i ministar pravde Hrvatske.
Po njegovim rečima, zahtev Hrvatske da Međunarodni sud pravde naredi Srbiji da plati ratnu odštetu "nikada nije bio presudan za hrvatsku tužbu".
Na pitanje da li je moguće okončanje spora dogovorom Hrvatske i Srbije van suda, Šimonović je naznačio da je za Zagreb vrlo važno da insistira na "odgovornosti počinilaca zločina, istini o nestalima i povratku kulturnih dobara".
"Mislim da će ova presuda na neki način podstaći Srbiju da ostvari pozitivne pomake... Srbija je prigovorila da je u nekim od tih pitanja došlo do pomaka... Naravno da jeste... ali mislimo da je to daleko od dovoljnog. Mislim da Hrvatska na tome mora insistirati, a kamo sreće da tužba nije bila ni potrebna", podvukao je Šimonović.
(Beta/MONDO)
Odlukom koju je u haškoj Palati mira saopštila predsednica suda Rozalin Higins, odbačen je prigovor Srbije da najviši sud UN nije nadležan zato što u vreme podnošenja tužbe, u julu 1999. godine, tadašnja SR Jugoslavija nije bila članica UN - u koje je primljena 2000. - niti potpisnica Konvencije o genocidu.
Za odbacivanje prigovora Srbije, glasalo je deset sudija, a za usvajanje sedam sudija.
Postupak pred najvišim sudom UN, posle ove odluke, biće nastavljen razmenom pisanih argumenata o suštini hrvatske tužbe, odnosno o tome da li je u Hrvatskoj počinjen genocid i da li je Srbija odgovorna za to.
Sud je zaključio da su, premda je status SRJ u UN od 1992. do 2000. bio "neizvestan" i "protivrečan", same vlasti u Beogradu tokom devedesetih prihvatile nadležnost Međunarodnog suda pravde, odgovarajući na tužbe BiH i Hrvatske i ulažući tužbu protiv zemalja NATO.
Prema odluci, SRJ je deklaracijom iz aprila 1992. godine upućenom Generalnoj skupštini UN objavila da preuzima sve međunarodne obaveze SFRJ proizašle iz članstva u međunarodnim organizacijama i konvencijama, uključujući i Konvenciju o genocidu.
Stoga je nadležnost Međunarodnog suda pravde u postupcima pokrenutim od 1992. do 2000. bila jasno uspostavljena, naznačila je Higins. U tužbi koju je podnela u julu 1999. protiv tadašnje SRJ, Hrvatska je tvrdila da je zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida" zato što je direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".
Zvanični Zagreb je tužbom zatražio da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.
Reagovanja iz Srbije i Hrvatske na odluku MSP pročitajte ovde.
Protivtužba Hrvatskoj - politička odluka
Glavni pravni zastupnik Srbije Tibor Varadi izjavio je da bi Srbija mogla podneti protivtužbu protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde, ali da je to "politička odluka"."Osam godina se u našem timu radilo i na pripremi odgovora na hrvatsku tužbu i na protivtužbi... To je stvar političke odluke da li će se protivtužba podneti, to nije na pravncima", izjavio je Varadi.
On je izrazio uverenje da je bilo bolje da se spor okončao na pitanju nadležnosti, zato što "konfrontacija čitavih zajednica nije zdrava ni dobra, ni za nas ni za hrvatsku".
"Međutim, sud je drugačije odlučio. Sada će sud dati rok u kojem će Srbija pripremiti odgovor na tužbu, a eventualno i protivtužbu.
Taj rok će biti određen vrlo skoro, a on će biti prilično dug", rekao je Varadi.
Na pitanje da li je moguć dogovor strana izvan suda, Varadi je odgovorio: "Srbija je više puta ponudila vansudski dogovor. To nije bilo odbačeno, ali nije bilo ni pozitivnog odgovora. Verovatno bi sada Hrvatska trebalo da reaguje na neki način, ako to smatra za shodno".
Kao značajno, Varadi je naveo to što je sud odlučio da se tokom glavne rasprave izjasni o prigovoru Srbije da predmet tužbe ne mogu biti zločini počinjeni pre kraja aprila 1991. godine, kada je formirana SR Jugoslavija.
Varadi je pomenuo da on neće biti na čelu tima koji će učestvovati u glavnoj raspravi, zato što je bilo dogovoreno da se bavi samo proceduralnom stranom postupka.
Hrvati zadovoljni
Glavni pravni zastupnik Hrvatske Ivan Šimonović izjavio je da je odluka Međunarodnog suda pravde da se oglasi nadležnim za hrvatsku tužbu protiv Srbije zbog navodnog genocida, "veliki pravni uspeh Hrvatske"."Treba uzeti u obzir da je ovo prva runda. U drugu rundu, u raspravu o sadržini, ulazimo u vrlo dobroj formi, jer je sud odbacio sve prigovore Srbije", rekao je Šimonović.
On je ocenio da će do glavne rasprave o tužbi Hrvatske proći još tri godine.
"Mi smo sada u vrlo dobroj situaciji jer smo u ovoj fazi postupka dobili sve što smo mogli. Ali, naravno ostaje odlučivnje o sadržaju, i to odlučivanje neće biti nimalo lako, jer je Sud prag za dokazivanje genocida u slučaju BiH podigao jako visoko. Na hrvatskoj strani je da Sudu podnese odgovarajuće dokaze", naglasio je Šimonović koji je i ministar pravde Hrvatske.
Po njegovim rečima, zahtev Hrvatske da Međunarodni sud pravde naredi Srbiji da plati ratnu odštetu "nikada nije bio presudan za hrvatsku tužbu".
Na pitanje da li je moguće okončanje spora dogovorom Hrvatske i Srbije van suda, Šimonović je naznačio da je za Zagreb vrlo važno da insistira na "odgovornosti počinilaca zločina, istini o nestalima i povratku kulturnih dobara".
"Mislim da će ova presuda na neki način podstaći Srbiju da ostvari pozitivne pomake... Srbija je prigovorila da je u nekim od tih pitanja došlo do pomaka... Naravno da jeste... ali mislimo da je to daleko od dovoljnog. Mislim da Hrvatska na tome mora insistirati, a kamo sreće da tužba nije bila ni potrebna", podvukao je Šimonović.
(Beta/MONDO)
