Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je od predsednika Haškog tribunala da mu dozvoli kontakt sa novinarkom holandskog lista "Revi" Zvezdanom Vukojević kako bi javno odgovorio na "demonizaciju" u medijima.
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je od predsednika Haškog tribunala da mu dozvoli kontakt sa novinarkom holandskog lista Revi Zvezdanom Vukojević kako bi javno odgovorio na "demonizaciju" u medijima.
Karadžić, koji je optužen za genocid i druge zločine nad Muslimanima i Hrvatima u BiH 1992-95, od predsednika Robinsona traži da preinači odluku sudskog sekretarijata kojom mu je uskraćen kontakt sa holandskom novinarkom.
U pisanom podnesku, Karadžić precizira da je sredinom oktobra zatražio od sudskog sekretarijata dozvolu da u pritvoru Tribunala primi novinarku Zvezdanu Vukojević kako bi mogao da javno odgovori na "demonizaciju" kojom su ga, tvrdi, "tokom mnogo godina" u medijima izlagali Tužilaštvo, SAD i njihov bivši izaslanik Ričard Holbruk.
Sekretarijat suda je 11. novembra odbio taj Karadžićev zahtev iz bezbednosnih razloga, ali i zato što se "ne može isključiti mogućnost senzacionalističkog izveštavanja, što bi, po mišljenju sekretara, moglo imati negativne posledice po Karadžića, ometati sprovođenje pravde i na drugi način potkopati Tribunalov mandat".
Karadžićeva odbrana, u podnesku sudiji Robinsonu, ocenjuje da je takva odluka "nerazumno ograničavanje prava na slobodu govora" i kršenje ljudskih prava.
Odbrana se poziva na Konvenciju UN o građanskim i političkim pravima koja garantuje svima pravo na slobodu izražavanja, ukoliko ne ugrožavaju prava drugih i ne narušavaju nacionalnu bezbednost ili javni red, moral i zdravlje.
Navodeći brojne primere i sudske odluke, Karadžić je naznačio da slobodu govora u SAD uživaju i osobe osuđene za zločine, a da on mora imati isto pravo, tim pre što je postupak protiv njega u pretprocesnoj fazi i uživa pretpostavku nevinosti.
Odbrana tvrdi i da tokom 14 godina postojanja Tribunala optuženima nijednom nije odobreno da daju intervju, što je u SAD "nečuveno".
Od predsednika Tribunala, Karadžić zato traži da preinači odluku sekretara i omogući mu da da intervju holandskoj novinarki Zvezdani Vukojević koja, kako precizira, piše za nedeljnik Revi, ali i sarađuje sa Bi-Bi-Sijem.
Karadžić je u pritvoru Haškog tribunala od 30. jula ove godine.
Uhapšen je 21. jula u Beogradu.
U obrazloženju svog zahteva tužilaštvo je ponovilo da čak i da poseduje podatke i materijal o dogovoru Karadžić-Holbruk, to ne bi bilo validno za postupak koji se vodi protiv Kardžića pred Tribunalom u Hagu.
Karadžić tvrdi da je 18-19.jula 1996. godine sklopio dogovor sa američkim diplomatom, prema kome mu je Holbruk obećao imunitet od Tribunala u Hagu, odnosno da neće biti uhapšen i izručen ukoliko se povuče iz politike i javnog života.
Tužilaštvo je i Karadžiću uputilo odgovor na njegov zahtev sa istom napomenom o nevalidnosti i irelevantnosti postojanja njegovog dogovora sa Holbrukom za Haški tribunal za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije, ističući da zločini za koje je on optužen ne podležu bilo kakvoj aboliciji od krivičnog gonjenja.
Dodaje se da taj sporazum i dokumenti vezani za njega ni kom slučaju ne bi mogli da mu ublaže krivicu i optužbe za koje se tereti.
U svom dopisu Karadžiću tužilaštvo pak ističe da će nastaviti da mu dostavlja dokaze koje poseduje protiv njega, kao i one koji bi mogli da idu u prilog njegovoj odbrani.
Karadžić je 7.novembra po treći put zatražio od sudskog veća Haškog tribunala da naredi tužilaštvu da mu radi pripreme odbrane omogući uvid i obelodani sve informacije koje poseduje u vezi njegovog sporazuma sa Holbrukom od 18-19. jula 1996.
Prethodni Karadžićevi zahtevi sa istim molbama već su dva puta odbijani, prvi put iz proceduralnih razloga, a drugi put uz odgovor tužilaštva da "čak i da je postojao dogovor sa Holbrukom, on nema validnosti pred Tribunalom".
(agencije/MONDO)
Karadžić, koji je optužen za genocid i druge zločine nad Muslimanima i Hrvatima u BiH 1992-95, od predsednika Robinsona traži da preinači odluku sudskog sekretarijata kojom mu je uskraćen kontakt sa holandskom novinarkom.
U pisanom podnesku, Karadžić precizira da je sredinom oktobra zatražio od sudskog sekretarijata dozvolu da u pritvoru Tribunala primi novinarku Zvezdanu Vukojević kako bi mogao da javno odgovori na "demonizaciju" kojom su ga, tvrdi, "tokom mnogo godina" u medijima izlagali Tužilaštvo, SAD i njihov bivši izaslanik Ričard Holbruk.
Sekretarijat suda je 11. novembra odbio taj Karadžićev zahtev iz bezbednosnih razloga, ali i zato što se "ne može isključiti mogućnost senzacionalističkog izveštavanja, što bi, po mišljenju sekretara, moglo imati negativne posledice po Karadžića, ometati sprovođenje pravde i na drugi način potkopati Tribunalov mandat".
Karadžićeva odbrana, u podnesku sudiji Robinsonu, ocenjuje da je takva odluka "nerazumno ograničavanje prava na slobodu govora" i kršenje ljudskih prava.
Odbrana se poziva na Konvenciju UN o građanskim i političkim pravima koja garantuje svima pravo na slobodu izražavanja, ukoliko ne ugrožavaju prava drugih i ne narušavaju nacionalnu bezbednost ili javni red, moral i zdravlje.
Navodeći brojne primere i sudske odluke, Karadžić je naznačio da slobodu govora u SAD uživaju i osobe osuđene za zločine, a da on mora imati isto pravo, tim pre što je postupak protiv njega u pretprocesnoj fazi i uživa pretpostavku nevinosti.
Odbrana tvrdi i da tokom 14 godina postojanja Tribunala optuženima nijednom nije odobreno da daju intervju, što je u SAD "nečuveno".
Od predsednika Tribunala, Karadžić zato traži da preinači odluku sekretara i omogući mu da da intervju holandskoj novinarki Zvezdani Vukojević koja, kako precizira, piše za nedeljnik Revi, ali i sarađuje sa Bi-Bi-Sijem.
Karadžić je u pritvoru Haškog tribunala od 30. jula ove godine.
Uhapšen je 21. jula u Beogradu.
Tužilaštvo odbija da obelodani sporazum s Holbrukom
Haško tužilaštvo usprotivilo se zahtevu Radovana Karadžića da se obelodane podaci koje tužilaštvo poseduje u vezi njegovog dogovora sa Ričardom Holbrukom, i zatražilo od sudskog veća da taj zahtev odbije, saopštio je Tribunal.U obrazloženju svog zahteva tužilaštvo je ponovilo da čak i da poseduje podatke i materijal o dogovoru Karadžić-Holbruk, to ne bi bilo validno za postupak koji se vodi protiv Kardžića pred Tribunalom u Hagu.
Karadžić tvrdi da je 18-19.jula 1996. godine sklopio dogovor sa američkim diplomatom, prema kome mu je Holbruk obećao imunitet od Tribunala u Hagu, odnosno da neće biti uhapšen i izručen ukoliko se povuče iz politike i javnog života.
Tužilaštvo je i Karadžiću uputilo odgovor na njegov zahtev sa istom napomenom o nevalidnosti i irelevantnosti postojanja njegovog dogovora sa Holbrukom za Haški tribunal za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije, ističući da zločini za koje je on optužen ne podležu bilo kakvoj aboliciji od krivičnog gonjenja.
Dodaje se da taj sporazum i dokumenti vezani za njega ni kom slučaju ne bi mogli da mu ublaže krivicu i optužbe za koje se tereti.
U svom dopisu Karadžiću tužilaštvo pak ističe da će nastaviti da mu dostavlja dokaze koje poseduje protiv njega, kao i one koji bi mogli da idu u prilog njegovoj odbrani.
Karadžić je 7.novembra po treći put zatražio od sudskog veća Haškog tribunala da naredi tužilaštvu da mu radi pripreme odbrane omogući uvid i obelodani sve informacije koje poseduje u vezi njegovog sporazuma sa Holbrukom od 18-19. jula 1996.
Prethodni Karadžićevi zahtevi sa istim molbama već su dva puta odbijani, prvi put iz proceduralnih razloga, a drugi put uz odgovor tužilaštva da "čak i da je postojao dogovor sa Holbrukom, on nema validnosti pred Tribunalom".
(agencije/MONDO)
