Predsednik Srpskog narodnog veća u Hrvatskoj Milorad Pupovac predložio je da se uspostavi Savet poverenja između Hrvatske i Srbije, u kojem bi bili predstavnici parlamenata, ugledne ličnosti iz javnog života i predstavnici Katoličke crkve iz Hrvatske i Srpske pravoslavne crkve.
Predsednik Srpskog narodnog veća u Hrvatskoj Milorad Pupovac predložio je da se uspostavi Savet poverenja između Hrvatske i Srbije, u kojem bi bili predstavnici parlamenata, ugledne ličnosti iz javnog života i predstavnici Katoličke crkve iz Hrvatske i Srpske pravoslavne crkve.
Pupovac je izjavio za B92 da bi uspostavljanje ovakvog tela moglo da doprinese poboljšanju odnosa dveju zemalja, koji su zahladneli posle upućivanja tuzbe Hrvatske Međunarodnom sudu pravde u Hagu protiv Srbije i posle najave da bi Srbija mogla da uputi kontratužbu protiv Hrvatske.
"S tom idejom i s tom vrstom razmišljanja delovao sam ne samo poslednjih nedelja i poslednjih meseci, nego i poslednjih godina. Ali pokazalo se da ovo što se događa sa tužbama, s hrvatskom tužbom i onda mogućom protivtužbom Srbije, da mora postojati neki drugi forum, neko drugo telo, neki drugi krug koji će političarima omogućiti da izađu iz stupice u koju su ušli, da vladama pomogne da ne ulaze dalje u tu stupicu", izjavio je Pupovac.
On je rekao da ostaje pitanje kako zapravo osmisliti tu ideju i kako je postaviti kao nešto što bi bilo prihvatljivo za one koji bi se možda upustili u taj posao i kako bi bilo prihvatljivo za vlade i parlamente Srbije i Hrvatske.
Poznati zagrebački advokat Ante Nobilo procenjuje da presudom Međunarodnog suda pravde, povodom tužbe Hrvatske protiv Srbije za genocid, niko neće biti zadovoljan i da će izgubiti i Zagreb i Beograd.
Nobilo smatra da Hrvatska neće uspeti sa svojom tužbom za genocid, kao ni Srbija svojom protivtužbom.
Još je ocenio da je hrvatska akcija "Oluja" imala više elemenata koji se približavaju genocidu, nego što je to bilo u Vukovaru, ali da ni ona nije prelazila u genocid.
"Prihvatanje hrvatske tužbe od strane Međunarodnog suda pravde izazvalo je u Hrvatskoj neprimerenu euforiju i velike nade, a reč je samo o tehničkoj odluci Suda da će se baviti tim sporom", rekao je Nobilo za "Blic".
Nobilo smatra da Hrvatska, za razliku od BiH, neće imati problema u dokazivanju umešanosti Srbije u sukob u određenom vremenu, jer je Novosadski korpus direktno delovao na području Hrvatske, ali će imati problema u dokazivanju genocida jer ga, na svu sreću, nije bilo.
On kaže da je "bilo masovnih ratnih zločina protiv civilnog stanovništva i ratnih zarobljenika i etničkog čišćenja, ali da to nije preraslo po svom obimu, raširenosti i intenzitetu onu granicu koja bi značila genocid".
Nobilo za isti list ocenjuje da Srbija u ovoj situaciji mora da ide sa protivtužbom, ako ni zbog čega drugog, onda da poboljša svoju pregovaračku poziciju, ali da ni ta protivtužba neće uspeti.
"Ako u tužbi obuhvati NDH, neće uspeti iz dva razloga, prvi je taj da je Konvencija o genocidu donesena nakon Drugog svetskog rata, a drugi što sadašnja Hrvatska nije pravna naslednica kvislinške NDH i ne može, po međunarodnom pravu, odgovarati za njene zločine", rekao je Nobilo.
Nobilo navodi da bi dalja politizacija spora dovela do bitnog pogoršanja odnosa dve zemlje, što bi se najviše obilo o glavu običnim ljudima i u Hrvatskoj i u Srbiji.
Procenio je, takođe, da bi moglo doći do nagodbe između Hrvatske i Srbije.
Međunarodni sud pravde u Hagu proglasio se u utorak, 18. novembra, nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije, a kojom se tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za genocid navodno počinjen nad nesrbima u toj republici 1991-95. godine.
Hrvatska je Srbiju za genocid tužila Međunarodnom sudu pravde 1999. godine. U prvobitnoj tužbi, vlasti u Beogradu su optužene da su izvršile genocid i nad Hrvatima i nad Srbima. Poslednjih dana zaoštrena je retorika između Beograda i Zagreba povodom ponovljenih optužbi ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića na račun Hrvatske za etničko čišćenje Srba tokom operacije "Oluja". Jeremić je takođe pozvao Hrvatsku da povuče tužbu za genocid protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
Srbija je spremna za tužbu Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde, a mogla bi da se odluči i za kontratužbu, izjavio je pravni zastupnik pred Međunarodnim krivičnim sudom Saša Obradović.
Evropski komesar Oli Ren ocenio je da uzajamne tužbe zemalja zapadnog Balkana međunarodnom pravosuđu ne bi trebalo da ometu njihovo pridruživanje Evropskoj uniji, jer bilateralni sporovi moraju da se rešavaju između tih samih zemalja.
(MONDO)
Pupovac je izjavio za B92 da bi uspostavljanje ovakvog tela moglo da doprinese poboljšanju odnosa dveju zemalja, koji su zahladneli posle upućivanja tuzbe Hrvatske Međunarodnom sudu pravde u Hagu protiv Srbije i posle najave da bi Srbija mogla da uputi kontratužbu protiv Hrvatske.
"S tom idejom i s tom vrstom razmišljanja delovao sam ne samo poslednjih nedelja i poslednjih meseci, nego i poslednjih godina. Ali pokazalo se da ovo što se događa sa tužbama, s hrvatskom tužbom i onda mogućom protivtužbom Srbije, da mora postojati neki drugi forum, neko drugo telo, neki drugi krug koji će političarima omogućiti da izađu iz stupice u koju su ušli, da vladama pomogne da ne ulaze dalje u tu stupicu", izjavio je Pupovac.
On je rekao da ostaje pitanje kako zapravo osmisliti tu ideju i kako je postaviti kao nešto što bi bilo prihvatljivo za one koji bi se možda upustili u taj posao i kako bi bilo prihvatljivo za vlade i parlamente Srbije i Hrvatske.
Poznati zagrebački advokat Ante Nobilo procenjuje da presudom Međunarodnog suda pravde, povodom tužbe Hrvatske protiv Srbije za genocid, niko neće biti zadovoljan i da će izgubiti i Zagreb i Beograd.
Nobilo smatra da Hrvatska neće uspeti sa svojom tužbom za genocid, kao ni Srbija svojom protivtužbom.
Još je ocenio da je hrvatska akcija "Oluja" imala više elemenata koji se približavaju genocidu, nego što je to bilo u Vukovaru, ali da ni ona nije prelazila u genocid.
"Prihvatanje hrvatske tužbe od strane Međunarodnog suda pravde izazvalo je u Hrvatskoj neprimerenu euforiju i velike nade, a reč je samo o tehničkoj odluci Suda da će se baviti tim sporom", rekao je Nobilo za "Blic".
Nobilo smatra da Hrvatska, za razliku od BiH, neće imati problema u dokazivanju umešanosti Srbije u sukob u određenom vremenu, jer je Novosadski korpus direktno delovao na području Hrvatske, ali će imati problema u dokazivanju genocida jer ga, na svu sreću, nije bilo.
On kaže da je "bilo masovnih ratnih zločina protiv civilnog stanovništva i ratnih zarobljenika i etničkog čišćenja, ali da to nije preraslo po svom obimu, raširenosti i intenzitetu onu granicu koja bi značila genocid".
Nobilo za isti list ocenjuje da Srbija u ovoj situaciji mora da ide sa protivtužbom, ako ni zbog čega drugog, onda da poboljša svoju pregovaračku poziciju, ali da ni ta protivtužba neće uspeti.
"Ako u tužbi obuhvati NDH, neće uspeti iz dva razloga, prvi je taj da je Konvencija o genocidu donesena nakon Drugog svetskog rata, a drugi što sadašnja Hrvatska nije pravna naslednica kvislinške NDH i ne može, po međunarodnom pravu, odgovarati za njene zločine", rekao je Nobilo.
Nobilo navodi da bi dalja politizacija spora dovela do bitnog pogoršanja odnosa dve zemlje, što bi se najviše obilo o glavu običnim ljudima i u Hrvatskoj i u Srbiji.
Procenio je, takođe, da bi moglo doći do nagodbe između Hrvatske i Srbije.
Međunarodni sud pravde u Hagu proglasio se u utorak, 18. novembra, nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije, a kojom se tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za genocid navodno počinjen nad nesrbima u toj republici 1991-95. godine.
Hrvatska je Srbiju za genocid tužila Međunarodnom sudu pravde 1999. godine. U prvobitnoj tužbi, vlasti u Beogradu su optužene da su izvršile genocid i nad Hrvatima i nad Srbima. Poslednjih dana zaoštrena je retorika između Beograda i Zagreba povodom ponovljenih optužbi ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića na račun Hrvatske za etničko čišćenje Srba tokom operacije "Oluja". Jeremić je takođe pozvao Hrvatsku da povuče tužbu za genocid protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
Srbija je spremna za tužbu Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde, a mogla bi da se odluči i za kontratužbu, izjavio je pravni zastupnik pred Međunarodnim krivičnim sudom Saša Obradović.
Evropski komesar Oli Ren ocenio je da uzajamne tužbe zemalja zapadnog Balkana međunarodnom pravosuđu ne bi trebalo da ometu njihovo pridruživanje Evropskoj uniji, jer bilateralni sporovi moraju da se rešavaju između tih samih zemalja.
(MONDO)
