BiH se po broju međusobnih ubistava maloletnika, koji su usmrćeni nelegalnim oružjem, nalazi na vrhu lestvice, a podaci govore da u zemlji sa nepuna četiri miliona stanovnika oko 800.000 ljudi poseduje različito naoružanje, što u proseku znači da vatreno oružje ima svaki peti građanin BiH.
BiH se po broju međusobnih ubistava maloletnika, koji su usmrćeni nelegalnim oružjem, nalazi na vrhu lestvice, a podaci govore da u zemlji sa nepuna četiri miliona stanovnika oko 800.000 ljudi poseduje različito naoružanje, što u proseku znači da vatreno oružje ima svaki peti građanin BiH.
Nedavno ubistvo trinaestogodišnjeg dečaka , kojeg je u porodičnoj kući u gradiškom naselju Brestovčina ubio tri godine mlađi brat, raketni napadi u Lončarima i okolini Doboja, eksplozija ručne bombe u zgradi usled koje je povređen radnik banjalučke "Toplane" Miodrag Malčić (48), ponovo su otvorile pitanja u vezi sa nelegalnim oružjem, zaostalim iz proteklog rata u BiH.
Prema istraživanjima, oko pola miliona dugih ili kratkih cevi je nelegalno u posedu "vlasnika", a reč je uglavnom o naoružanju zaostalom iz proteklog rata.
Upravo zbog velikog broja nelegalnog oružja u BiH je poslednjih nekoliko godina znatno povećana i stopa krivičnih dela u kojima se koristi vatreno oružje.
Balistički stručnjaci u MUP RS smatraju da je jedina prevencija - otkup.
"Kada bi se zakonom ozvaničilo da će čovek koji preda automatsku pušku dobiti 100 KM, za bombu 50, a za zolju recimo 150 KM, verovatno bi se i broj zaostalog naoružanja u većoj meri smanjio", kaže za "EuroBlic" jedan od stručnjaka u MUP RS.
Takođe pita, da li je 100, 200 ili 300 KM puno u odnosu na jedan ljudski život i da li je krajnje vreme da se nadležni ozbiljno pozabave ovim problemom koji skoro svakodnevno odnosi živote.
Direktor Centra za bezbednosno-sociološka i kriminološka istraživanja Duško Vejnović kaže da ideja o otkupu zaostalog naoružanja, koja bi bila sprovedena kroz zakonske okvire u svakom slučaju ne može biti loša.
"Kada se priča o otkupu koji bi bio regulisan zakonom trebalo bi imati u vidu i ekonomsku strategiju, ali bi na ovaj način problem zaostalog naoružanja u svakom slučaju bi bio u znatnoj meri rešen", objasnio je Vejnović.
Postojeći entitetski i državni zakoni o oružju ne regulišu probleme zaostalog naoružanja iz rata. Njima je jedino regulisano posedovanje legalnog oružja i sankcije za one koji ga krše. Stručnjaci smatraju da bi problem ilegalnog oružja mogao da bude rešen izmenama postojeće zakonske regulative.
(MONDO)
Nedavno ubistvo trinaestogodišnjeg dečaka , kojeg je u porodičnoj kući u gradiškom naselju Brestovčina ubio tri godine mlađi brat, raketni napadi u Lončarima i okolini Doboja, eksplozija ručne bombe u zgradi usled koje je povređen radnik banjalučke "Toplane" Miodrag Malčić (48), ponovo su otvorile pitanja u vezi sa nelegalnim oružjem, zaostalim iz proteklog rata u BiH.
Prema istraživanjima, oko pola miliona dugih ili kratkih cevi je nelegalno u posedu "vlasnika", a reč je uglavnom o naoružanju zaostalom iz proteklog rata.
Upravo zbog velikog broja nelegalnog oružja u BiH je poslednjih nekoliko godina znatno povećana i stopa krivičnih dela u kojima se koristi vatreno oružje.
Balistički stručnjaci u MUP RS smatraju da je jedina prevencija - otkup.
"Kada bi se zakonom ozvaničilo da će čovek koji preda automatsku pušku dobiti 100 KM, za bombu 50, a za zolju recimo 150 KM, verovatno bi se i broj zaostalog naoružanja u većoj meri smanjio", kaže za "EuroBlic" jedan od stručnjaka u MUP RS.
Takođe pita, da li je 100, 200 ili 300 KM puno u odnosu na jedan ljudski život i da li je krajnje vreme da se nadležni ozbiljno pozabave ovim problemom koji skoro svakodnevno odnosi živote.
Direktor Centra za bezbednosno-sociološka i kriminološka istraživanja Duško Vejnović kaže da ideja o otkupu zaostalog naoružanja, koja bi bila sprovedena kroz zakonske okvire u svakom slučaju ne može biti loša.
"Kada se priča o otkupu koji bi bio regulisan zakonom trebalo bi imati u vidu i ekonomsku strategiju, ali bi na ovaj način problem zaostalog naoružanja u svakom slučaju bi bio u znatnoj meri rešen", objasnio je Vejnović.
Postojeći entitetski i državni zakoni o oružju ne regulišu probleme zaostalog naoružanja iz rata. Njima je jedino regulisano posedovanje legalnog oružja i sankcije za one koji ga krše. Stručnjaci smatraju da bi problem ilegalnog oružja mogao da bude rešen izmenama postojeće zakonske regulative.
(MONDO)
