Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je od Haškog tribunala da plaća njegov tim za odbranu, u kojem bi bila trojica pravnih savetnika i petoro članova, tvrdeći da sam nema dovoljno novca.
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je od Haškog tribunala da plaća njegov tim za odbranu, u kojem bi bila trojica pravnih savetnika i petoro članova, tvrdeći da sam nema dovoljno novca.
Karadžić je optužen za genocid nad Muslimanima u Srebrenici i u opštinama širom BiH, kao i za druge zločine nad nesrbima 1992-95.
"Molim vas da ovo smatrate moji zahtevom za pravnu pomoć optuženom koji se sam zastupa. Dostavljam vam popunjeni formular koji pokazuje da su finansijska sredstva kojim raspolažem nedovoljna da finansiram svoju odbranu", piše u Karadžićevom zahtevu objavljenom u Hagu.
U odgovoru na Karadžićev zahtev, sekretarijat Tribunala je naznačio da, po sudskom statutu, optuženi koji se brane sami, nemaju pravo na finansiranje odbrane, ali im sud može pokriti deo troškova za pravne savetnike, odnosno najviše pet članova tima za odbranu.
Sekretarijat Tribunala je stoga privremeno - dok ne istraži Karadžićevo imovinsko stanje - prihvatio da plaća deo troškova američkog advokata Pitera Robinsona - kao Karadžićevog pravnog savetnika i Milivoja Ivaniševića - kao istražitelja tima odbrane.
Istovremeno, sekretarijat je odbio da prihvati beogradskog advokata Gorana Petronijevića za Karadžićevog pravnog savetnika, sugerišući da on nije podoban zato što je u maju 2000. kao sudija u Srbiji osudio grupu od 200 kosovskih Albanaca na višegodišnje zatvorske kazne.
U odgovoru, Karadžić je izrazio nezadovoljstvo zbog toga što je naknada za rad njegovih pravnih savetnika koju je Tribunal spreman da plati "najviše 25 evra na sat, odnosno 2.500 evra mesečno" po osobi.
On ocenjuje da mu takva odluka uskraćuje "primerene mogućnosti za odbranu", s obzirom da je proces protiv njega "izuzetno složen, i pravno i činjenično"
"Pošto sam u pritvoru, neophodni su mi iskusni savetnici koji imaju kontakte na visokom nivou sa ljudima koji poseduju važne informacije potrebne za moju odbranu. Ja savetnike tog nivoa ne mogu obezbediti zato što ste vi voljni da ih platite onoliko koliko advokatske firme plaćaju sekretarice", naznačio je Karadžić.
Optuženi je od sudskog veća zatražio da naloži Sekretarijatu da mu omogući adekvatne uslove za pripremu odbrane i "primereno plati...
usluge pravnih savetnika koji imaju dovoljno iskustva i kvalifikacija da mu pruže pomoć na visokom nivou".
Karadžić, koga je Haški tribunal optužio 1995. godine, uhapšen je u julu ove godine u Srbiji. U prvim pojavljivanjima pred sudijom Tribunala, krajem jula i krajem avgusta, odbio je da se izjasni o krivici, posle čega je u spis uvedeno da se ne oseća krivim.
Tužilaštvo je nedavno podnelo predlog izmenjene optužnice, koji sudsko veće još nije potvrdilo.
(Beta)
Karadžić je optužen za genocid nad Muslimanima u Srebrenici i u opštinama širom BiH, kao i za druge zločine nad nesrbima 1992-95.
"Molim vas da ovo smatrate moji zahtevom za pravnu pomoć optuženom koji se sam zastupa. Dostavljam vam popunjeni formular koji pokazuje da su finansijska sredstva kojim raspolažem nedovoljna da finansiram svoju odbranu", piše u Karadžićevom zahtevu objavljenom u Hagu.
U odgovoru na Karadžićev zahtev, sekretarijat Tribunala je naznačio da, po sudskom statutu, optuženi koji se brane sami, nemaju pravo na finansiranje odbrane, ali im sud može pokriti deo troškova za pravne savetnike, odnosno najviše pet članova tima za odbranu.
Sekretarijat Tribunala je stoga privremeno - dok ne istraži Karadžićevo imovinsko stanje - prihvatio da plaća deo troškova američkog advokata Pitera Robinsona - kao Karadžićevog pravnog savetnika i Milivoja Ivaniševića - kao istražitelja tima odbrane.
Istovremeno, sekretarijat je odbio da prihvati beogradskog advokata Gorana Petronijevića za Karadžićevog pravnog savetnika, sugerišući da on nije podoban zato što je u maju 2000. kao sudija u Srbiji osudio grupu od 200 kosovskih Albanaca na višegodišnje zatvorske kazne.
U odgovoru, Karadžić je izrazio nezadovoljstvo zbog toga što je naknada za rad njegovih pravnih savetnika koju je Tribunal spreman da plati "najviše 25 evra na sat, odnosno 2.500 evra mesečno" po osobi.
On ocenjuje da mu takva odluka uskraćuje "primerene mogućnosti za odbranu", s obzirom da je proces protiv njega "izuzetno složen, i pravno i činjenično"
"Pošto sam u pritvoru, neophodni su mi iskusni savetnici koji imaju kontakte na visokom nivou sa ljudima koji poseduju važne informacije potrebne za moju odbranu. Ja savetnike tog nivoa ne mogu obezbediti zato što ste vi voljni da ih platite onoliko koliko advokatske firme plaćaju sekretarice", naznačio je Karadžić.
Optuženi je od sudskog veća zatražio da naloži Sekretarijatu da mu omogući adekvatne uslove za pripremu odbrane i "primereno plati...
usluge pravnih savetnika koji imaju dovoljno iskustva i kvalifikacija da mu pruže pomoć na visokom nivou".
Karadžić, koga je Haški tribunal optužio 1995. godine, uhapšen je u julu ove godine u Srbiji. U prvim pojavljivanjima pred sudijom Tribunala, krajem jula i krajem avgusta, odbio je da se izjasni o krivici, posle čega je u spis uvedeno da se ne oseća krivim.
Tužilaštvo je nedavno podnelo predlog izmenjene optužnice, koji sudsko veće još nije potvrdilo.
(Beta)
