• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Plakala je cela Jugoslavija: Dan kada je umro drug Tito

Izvor mondo.rs

U 18.50 svi televizijski ekrani bili su zacrnjeni na 30 sekundi, a onda je spiker Miodrag Zdravković pročitao: "Umro je drug Tito".

 Josip Broz Tito umro 4. maja 1980. Izvor: Mondo/ Stefan Stojanović

Na današnji dan pre 39 godina umro je Josip Broz Tito, doživotni predsednik SFRJ i Saveza komunista, vrhovni komandant oružanih snaga i celnik Pokreta nesvrstanih, koji je upravljao Jugoslavijom 35 godina.

Od Titove smrti prošlo je skoro cetiri decenije, ali mnogi gradani bivše SFRJ i dalje obilaze njegov grob u Kuci cveca na Dedinju, u Beogradu, gde je sahranjena i njegova supruga Jovanka.

Tito se razboleo u 88. godini, ali ga to nije sprecilo da ucestvuje na Samitu nesvrstanih u Havani 1979. godine.

Novu 1980. godinu docekao je u Karadordevu, ali nije mogao da stoji, pa je cestitku narodima Jugoslavije izgovorio sedeci.

Tri dana kasnije smešten je u Klinicki centar u Ljubljani zbog zacepljenja butne i potkolenicne arterije, a 20. januara amputirana mu je leva noga. Tokom februara otkazali su mu bubrezi, a zatim su se javili problemi sa srcem i plucima.

Umro je 4. maja u 15.05 casova. U 18.50 svi TV ekrani zacrnjeni su na 30 sekundi, a onda je spiker Miodrag Zdravkovic procitao: "Umro je drug Tito".

 Josip Broz Tito umro 4. maja 1980. Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Vest se munjevito proširila medu ljudima. U nedeljno vece zlosutno se cula samo jedna rec - Tito.

Ta radnicka klasa, ti narodi i narodnosti SFRJ slušali su proglas na radiju i televiziji koji istorija još nije napisala:

Dana 4. maja 1980. godine u 15. 05 sati u Ljubljani prestalo je da kuca veliko srce predsednika naše Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije i predsednika Predsedništva SFRJ, predsednika Save?a komunista Jugoslavije, maršala Jugoslavije i vrhovnog komandanta oružanih snaga SFRJ Josipa Broza Tita.

Teški bol i duboka tuga potresa radnicku klasu, narode i narodnosti naše zemlje, svakog našeg coveka, radnika, vojnika i ratnog druga, seljaka, intelektualca, svakog stvaraoca, pionira i omladinca, devojku i majku. Citav ljudski vek Tito je borac za interese i istorijske ciljeve radnicke klase i svih radnih ljudi, za najplemenitije ideale i težnje naših naroda i narodnosti. Tito je naš najdraži drug. Sedam decenija goreo je u revolucionarnom radnickom pokretu. Šest decenija jacao je redove jugoslovenskih komunista. Više od cetiri decenije vršio je na najdostojniji nacin najodgovorniju dužnost u našoj Partiji. Bio je herojski voda u velikoj narodnooslobodilackoj borbi i u socijalistickoj revoluciji. Tri i po decenije stajao je na celu naše socijalisticke države i uveo našu zemlju i našu borbu za novo ljudsko društvo u svetsku istoriju, iskazajuci se i potvrdujuci i sam kao naša najveca istorijska licnost...

Ridala je tada cela bivša SFRJ. Ljudi su zaista bili potreseni i ocajni. Po objavi vesti o smrti Broza prekinuta je i fudbalska utakmica Crvena zvezda - Hajduk.

Sahrani Josipa Broza Tita, u Beogradu, prisustvovalo je više od 200 istaknutih licnosti iz celog sveta.

Deset godina kasnije bivša Jugoslavija bila je poprište gradanskih ratova, nakon secesija bivših jugoslovenskih republika, prvo Slovenije, a zatim Hrvatske i BiH.

 Josip Broz Tito umro 4. maja 1980. Izvor: MONDO/Stefan Stojanović


Josip Broz Tito roden je u Kumrovcu, maja 1892. godine. Tokom njegovog života kao datum rodenja obeležavan je 25. maj, i to kao "Dan mladosti".

Kao austrougarski vojni obveznik ucestvovao je u Prvom svetskom ratu, s cinom kaplara, izmedu ostalog i na srpskom frontu.

Ranjen je i zarobljen u Galiciji, na ruskom frontu, 1915. godine, pa je izvesno vreme u toj zemlji proveo kao zarobljenik. U njegovim zvanicnim biografijama, u poratnom periodu, navodeno je da je potom ucestvovao u Oktobarskoj revoluciji.

U Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca vratio se krajem oktobra 1920. godine, kada postaje clan Komunisticke partije. Godine 1937. postao je generalni sekretar KPJ, posle smenjivanja i streljanja Milana Gorkica, prethodnog lidera te partije. Radio je i školovao se, 1936. i 1937. godine u Kominterni u Moskvi.

Preminuo doktor koji je Titu iskljucio aparate

Bilo je to vreme najoštrijih cistki unutar sovjetske nomenklature i komunisticke internacionale, kada je likvidiran znatan broj i jugoslovenskih komunistickih prvaka.

Kao lider KPJ predvodio je u Drugom svetskom ratu partizanski pokret, a iz rata je izašao kao legendarni voda.

Osim borbe protiv okupatora, jedinice pod njegovom komandom sprovele su komunisticku revoluciju - tokom i nakon rata - u kojoj su, izmedu ostalog, u sprovodenju revolucionarne "pravde" nestale i desetine hiljada nekomunista pod maskom "borbe protiv saradnika okupatora", posebno na Golom otoku.

Tito
Izvor: YouTube/AP Archive



Godine 1948. odbacio je Rezoluciju Informbiroa komunistickih partija i odolevao snažnom Staljinovom pritisku, nakon cega je godinama vešto balansirao izmedu istocnog i zapadnog bloka, izborivši sasvim osobenu poziciju Jugoslavije kao celnice Pokreta nesvrstanih.

Njegova uloga u Pokretu nesvrstanih, u poznijoj fazi, posebno je upamcena po doslednom nastojanju da se nesvrstani zadrže po strani od uticaja pojedinih problokovski opredeljnih clanica.

U unutrašnjoj politici ostavio je uredenje koje se na kraju pokazalo kao neodrživo za funkcionisanje SFRJ, poput Ustava iz 1974. godine, koji je prakticno razvlastio državu na racun republika.

Datum njegove smrti poklapa se sa pocetkom ekonomske krize u SFRJ i pobunom Albanaca na Kosovu.

Ovo ne smete propustiti

Inicijalizacija u toku...

Komentari 147

Komentar je uspešno poslat.

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Ja

Čitajući sve ove komentare ovde zaključih teško nam se piše. Bože pomozi.

Wicher-Undertaker

Dzon Mekejn je kumovao raspadu Jugoslavije, jedan od glavnih inicajtora razbijanja komunističke tvorevine na tlu Evrope!

Miki

Iskopajte to iz srbije i posaljite ga u njegovu lijepu dzaba im njihovo cvijece

 Josip Broz Tito umro 4. maja 1980.