Prva banka Crne Gore, koju kontroliše premijerov brat Aco Đukanović, zatražila je od države kredit oko 40 miliona evra da bi poboljšala likvidnost, pišu podgoričke Vijesti.
Prva banka Crne Gore, koju kontroliše premijerov brat Aco Đukanović, zatražila je od države kredit oko 40 miliona evra da bi poboljšala likvidnost, pišu podgoričke Vijesti.
Prema novom Zakonu o merama za zaštitu bankarskog sistema, država može da pozajmi novac, a za odobrenu podršku "akcionari su dužni da svoje akcije u toj banci založe u korist Vlade, s tim da visina kreditne podrške ne može biti viša od iznosa nominalne vrednosti akcija".
Nominalna vrednost Prve banke iznosi 46,7 miliona evra, i povećana je nakon nedavne dokapitalizacije od 20 miliona evra u kojoj su učestvovali postojeći akcionari.
Akcionari su, prema informacijama tog dnevnika, počeli da potpisiju "izjave o saglasnosti i ovlašćenju za uspostavljanje založnog prava".
Izvori "Vijesti" u vladi rekli su da još nisu doneli bilo kakvu odluku o davanju kredita "Prvoj banci".
Svoje mišljenje će, kako se navodi, prethodno dati Centralna banka, koja je supervizor finansijskog tržišta.
U Prvoj banci se već mesecima iščekuje ulazak arapskih investitora, ali još zvanično nije poznat ishod pregovora.
U slučaju ulaska Arapa, putem dokapitalizacije ili kupovine akcija, kako tvrde upućeni, banka bi postala stabilna sa tendencijom rasta u svim segmentima poslovanja.
Ukoliko uđu u Prvu banku, Arapi definitivno potvrđuju da planiraju dalja ulaganja u Crnoj Gori, u projekte poput Velike plaže, koja premašuju nekoliko milijardi evra.
Banka bi, kako je zamišljeno, bila servis za te investicije.
Najveći akcionari Prve banke, čija je aktiva narasla na preko pola milijarde evra, su Aco Đukanović, Elektroprivreda Crne Gore, Lovćen osiguranje, kompanija premijera Mila Đukanovića Capital invest.
Aktiva banke polovinom 2006. bila je svega 29 miliona evra. Depoziti su pre dve godine bili oko 20 miliona evra, a sada oko pola milijarde evra.
Nagli rast svih parametara poslovanja vremenom je postao nekontrolisan, a nelikvidnost banke prouzrokovana je zbog velike ročne neusklađenosti izvora sredstava (depoziti i pozajmice) i plasmana (krediti), ali i zbog "loših" klijenata koji ne vraćaju kredite.
(agencije/MONDO)
Prema novom Zakonu o merama za zaštitu bankarskog sistema, država može da pozajmi novac, a za odobrenu podršku "akcionari su dužni da svoje akcije u toj banci založe u korist Vlade, s tim da visina kreditne podrške ne može biti viša od iznosa nominalne vrednosti akcija".
Nominalna vrednost Prve banke iznosi 46,7 miliona evra, i povećana je nakon nedavne dokapitalizacije od 20 miliona evra u kojoj su učestvovali postojeći akcionari.
Akcionari su, prema informacijama tog dnevnika, počeli da potpisiju "izjave o saglasnosti i ovlašćenju za uspostavljanje založnog prava".
Izvori "Vijesti" u vladi rekli su da još nisu doneli bilo kakvu odluku o davanju kredita "Prvoj banci".
Svoje mišljenje će, kako se navodi, prethodno dati Centralna banka, koja je supervizor finansijskog tržišta.
U Prvoj banci se već mesecima iščekuje ulazak arapskih investitora, ali još zvanično nije poznat ishod pregovora.
U slučaju ulaska Arapa, putem dokapitalizacije ili kupovine akcija, kako tvrde upućeni, banka bi postala stabilna sa tendencijom rasta u svim segmentima poslovanja.
Ukoliko uđu u Prvu banku, Arapi definitivno potvrđuju da planiraju dalja ulaganja u Crnoj Gori, u projekte poput Velike plaže, koja premašuju nekoliko milijardi evra.
Banka bi, kako je zamišljeno, bila servis za te investicije.
Najveći akcionari Prve banke, čija je aktiva narasla na preko pola milijarde evra, su Aco Đukanović, Elektroprivreda Crne Gore, Lovćen osiguranje, kompanija premijera Mila Đukanovića Capital invest.
Aktiva banke polovinom 2006. bila je svega 29 miliona evra. Depoziti su pre dve godine bili oko 20 miliona evra, a sada oko pola milijarde evra.
Nagli rast svih parametara poslovanja vremenom je postao nekontrolisan, a nelikvidnost banke prouzrokovana je zbog velike ročne neusklađenosti izvora sredstava (depoziti i pozajmice) i plasmana (krediti), ali i zbog "loših" klijenata koji ne vraćaju kredite.
(agencije/MONDO)
