Protivnici izgradnje prve džamije u Sloveniji najavljuju bitku protiv minareta jer tvrde da bi njegova visina (40 m) narušila lepotu panorame Ljubljane, piše "Politika".
Protivnici izgradnje prve džamije u Sloveniji najavljuju bitku protiv minareta jer tvrde da bi njegova visina (40 m) narušila lepotu panorame Ljubljane, piše "Politika".
Najljući borac protiv gradnje džamije i minareta je Mihael Jarc, većnik u skupštini Ljubljane i predsednik desno orijentisane „Liste za čistu vodu”.
Jarc traži referendum kojim bi onemogućio da minaret štrči iznad ljubljanskih krovova, a njegova inicijativa je, ako je suditi prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja na tu temu u slovenačkim medijima, pala na plodno tle.
Jarc je ogorčen jer je gradska vlada početkom sedmice usvojila urbanistički plan Ljubljane zajedno sa džamijom, čime je uklonjena poslednja prepreka za gradnju.
To nije ubedilo Jarca da odustane od miniranja gradnje „verskog obeležja koje ne pripada domaćem kulturnom miljeu”.
Zanimljivo je da je džamija na slovenačkom tlu postojala još pre 90 godina na padini planine Mangart.
Podignuta je u doba Austrougarske u čijoj su vojsci bili i muslimani iz Bosne. Meštani su, otkrivamo u istorijskim analima, tu džamiju srušili po okončanju Prvog svetskog rata.
U Sloveniji je rasprava o gradnji džamija počela pre četiri decenije, a prelomnicu postiže aktuelni gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković koji je pobedio na izborima zahvaljujući i obećanju da će muslimani konačno dobiti svoje mesto u slovenačkoj prestonici.
U Sloveniji živi 48.000 muslimana, od toga 20.000 u Ljubljani kojima treba dodati još 20.000 vernika iz redova ekonomskih migranata iz Bosne.
Analitičari podsećaju da su prepucavanja o primerenosti džamije u Sloveniji počela u socijalizmu, daleke 1969. Vlasti su problem godinama odgađale a lokaciju za džamiju pomerale iz šireg centra ka zabačenom predgrađu.
Dolaskom prvog slovenačkog muftije Osmana Đogića činilo se da je problem rešen, ali tada počinju da pljušte peticije desničarskih „civilnih inicijativa”, pa je versku netrpeljivost osudio i komesar za ljudska prava Saveta Evrope.
Liberalniji deo javnosti ukazuje da muslimani već danas u 15 slovenačkih gradova imaju stecišta za molitvu, kao i da „minaret visok 40 metara neće narušiti lepotu Ljubljane, jer je od njega za 26 metara zajedno sa krstom viši zvonik (katoličke) crkve Svetog Jakoba na početku Dolenjske ulice”.
Iako protivnici „rakete” (kako ovdašnja javnost „krsti” minaret) ne posustaju u zalaganju protiv „arhitekture koja nije deo domaće kulturne baštine”, muslimanska verska zajednica u Sloveniji preko svog portala obaveštava vernike da je „sve spremno za kupovinu parcele veličine 11.364 kvadratnih metara” za koju će platiti drugi deo ugovorene cene „u visini 4.111.495,20 evra”.
"Politika" saznaje da je novac prikupljan prošle srede u sarajevskoj „Zetri”, gde je održana donatorska večera za 500 zvanica sa reis-ul-ulemom Mustafom Cerićem na čelu. Pod Cerićevom „jurisdikcijom” je novi slovenački muftija i deo pastve, dok se ostatak sa smenjenim muftijom Đogićem bori za autonomiju islamske zajednice u Sloveniji.
(MONDO)
Najljući borac protiv gradnje džamije i minareta je Mihael Jarc, većnik u skupštini Ljubljane i predsednik desno orijentisane „Liste za čistu vodu”.
Jarc traži referendum kojim bi onemogućio da minaret štrči iznad ljubljanskih krovova, a njegova inicijativa je, ako je suditi prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja na tu temu u slovenačkim medijima, pala na plodno tle.
Jarc je ogorčen jer je gradska vlada početkom sedmice usvojila urbanistički plan Ljubljane zajedno sa džamijom, čime je uklonjena poslednja prepreka za gradnju.
To nije ubedilo Jarca da odustane od miniranja gradnje „verskog obeležja koje ne pripada domaćem kulturnom miljeu”.
Zanimljivo je da je džamija na slovenačkom tlu postojala još pre 90 godina na padini planine Mangart.
Podignuta je u doba Austrougarske u čijoj su vojsci bili i muslimani iz Bosne. Meštani su, otkrivamo u istorijskim analima, tu džamiju srušili po okončanju Prvog svetskog rata.
U Sloveniji je rasprava o gradnji džamija počela pre četiri decenije, a prelomnicu postiže aktuelni gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković koji je pobedio na izborima zahvaljujući i obećanju da će muslimani konačno dobiti svoje mesto u slovenačkoj prestonici.
U Sloveniji živi 48.000 muslimana, od toga 20.000 u Ljubljani kojima treba dodati još 20.000 vernika iz redova ekonomskih migranata iz Bosne.
Analitičari podsećaju da su prepucavanja o primerenosti džamije u Sloveniji počela u socijalizmu, daleke 1969. Vlasti su problem godinama odgađale a lokaciju za džamiju pomerale iz šireg centra ka zabačenom predgrađu.
Dolaskom prvog slovenačkog muftije Osmana Đogića činilo se da je problem rešen, ali tada počinju da pljušte peticije desničarskih „civilnih inicijativa”, pa je versku netrpeljivost osudio i komesar za ljudska prava Saveta Evrope.
Liberalniji deo javnosti ukazuje da muslimani već danas u 15 slovenačkih gradova imaju stecišta za molitvu, kao i da „minaret visok 40 metara neće narušiti lepotu Ljubljane, jer je od njega za 26 metara zajedno sa krstom viši zvonik (katoličke) crkve Svetog Jakoba na početku Dolenjske ulice”.
Iako protivnici „rakete” (kako ovdašnja javnost „krsti” minaret) ne posustaju u zalaganju protiv „arhitekture koja nije deo domaće kulturne baštine”, muslimanska verska zajednica u Sloveniji preko svog portala obaveštava vernike da je „sve spremno za kupovinu parcele veličine 11.364 kvadratnih metara” za koju će platiti drugi deo ugovorene cene „u visini 4.111.495,20 evra”.
"Politika" saznaje da je novac prikupljan prošle srede u sarajevskoj „Zetri”, gde je održana donatorska večera za 500 zvanica sa reis-ul-ulemom Mustafom Cerićem na čelu. Pod Cerićevom „jurisdikcijom” je novi slovenački muftija i deo pastve, dok se ostatak sa smenjenim muftijom Đogićem bori za autonomiju islamske zajednice u Sloveniji.
(MONDO)
