Predstavnici udruženja porodica nestalih u sukobima na području bivše Jugoslavije zatražili su od država u regionu da depolitizuju to pitanje, unaprede nacionalna zakonodavstva i budu aktivnije u rasvetljavanje sudbine oko 17.000 nestalih.
Predstavnici udruženja porodica nestalih u sukobima na području bivše Jugoslavije zatražili su od država u regionu da depolitizuju to pitanje, unaprede nacionalna zakonodavstva i budu aktivnije u rasvetljavanje sudbine oko 17.000 nestalih.
Na zatvaranju 11. regionalne konferencije umrežavanja po pitanju nestalih osoba, u organizaciji Međunarodne komisije za nestale (ICMP), predstavnici udruženja iz bivših jugoslovnskih republika usvojili su dvadesetak zaključaka, istakavši da rasvetljavanje sudbine nestalih treba prihvatiti kao humanitarno pitanje.
Direktor ICMP Ketrin Bomberger je kazala da je pitanje nestalih osoba u regionu pitanje zločina protiv čovečnosti i podsetila da je na prostoru bivše Jugoslavije broj nestalih osoba iznosio oko 40.000 po prestanku sukoba, a da ih je sada oko 17.000.
Porodice nestalih imaju pravo da dobiju informacije od vlada o sudbinama njihovih najmilijih, u svim fazama traženja, od lociranja, iskopavanja i identifikacije, istakla je Bombergerova.
Porodice nestalih iz regiona zahtevaju da države što pre ratifikuju Konvenciju UN o zaštiti svih ljudi od prisilnih nestanaka i osiguraju njenu primenu, potpišu bilateralne međunarodne ugovore o razmeni informacija i saradnji.
Zahteva se da kod uzimanja iskaza od svedoka nastoje da saznaju lokacije grobnica i daju prioritet ekshumacijama ugroženih posmrtnih ostataka, poznatih i lociranih i reekshumacijijama NN grobnih mesta.
Među usvojenim zaključima su i zahtev za donošenjem zakona o nestalim osobama u Srbiji i pokrajini Kosovo, a da se u Hrvatskoj izmene i dopune postojeći zakoni koji regulišu prava civilnih stradalnika rata.
Zatraženo je i hitno organizovanje sastanka, poput Ohridske konferencije, sa udruženjima porodica nestalih na Kosovu i Metohiji i utvrđivanje činjenica o njihovoj sudbini.
Predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji Simo Spasić je negodovao što Konferencija nije donela poseban zaključak o zahtevu da se istraže navodi iz knjige bivše glavne tužiteljke Haškog suda Karle del Ponte o trgovini organima otetih kosovskih Srba.
Bombergerova je odgovorila da se Konferencija nije bavila pojedinačnim slučajevima, kao i da je usvojen zaključak da se ispitaju ''svi navodi'' o nestalima na Kosovu i Metohiji.
Na otvaranju konferencije, u petak, predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović je kazala da će Srbija dati puni doprinos u pronalaženju nestalih na teritoriji bivše Jugoslavije i stvoriti pravne, procesne i materijalne pretpostavke da se taj proces što pre okonča.
Konferencija, u čijem radu su učestvovali predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti država u regionu, održana je u beogradskom hotelu ''M'', a sledeća će, najverovatnije, biti organizovana iduće godine u BiH.
(Tanjug)
Na zatvaranju 11. regionalne konferencije umrežavanja po pitanju nestalih osoba, u organizaciji Međunarodne komisije za nestale (ICMP), predstavnici udruženja iz bivših jugoslovnskih republika usvojili su dvadesetak zaključaka, istakavši da rasvetljavanje sudbine nestalih treba prihvatiti kao humanitarno pitanje.
Direktor ICMP Ketrin Bomberger je kazala da je pitanje nestalih osoba u regionu pitanje zločina protiv čovečnosti i podsetila da je na prostoru bivše Jugoslavije broj nestalih osoba iznosio oko 40.000 po prestanku sukoba, a da ih je sada oko 17.000.
Porodice nestalih imaju pravo da dobiju informacije od vlada o sudbinama njihovih najmilijih, u svim fazama traženja, od lociranja, iskopavanja i identifikacije, istakla je Bombergerova.
Porodice nestalih iz regiona zahtevaju da države što pre ratifikuju Konvenciju UN o zaštiti svih ljudi od prisilnih nestanaka i osiguraju njenu primenu, potpišu bilateralne međunarodne ugovore o razmeni informacija i saradnji.
Zahteva se da kod uzimanja iskaza od svedoka nastoje da saznaju lokacije grobnica i daju prioritet ekshumacijama ugroženih posmrtnih ostataka, poznatih i lociranih i reekshumacijijama NN grobnih mesta.
Među usvojenim zaključima su i zahtev za donošenjem zakona o nestalim osobama u Srbiji i pokrajini Kosovo, a da se u Hrvatskoj izmene i dopune postojeći zakoni koji regulišu prava civilnih stradalnika rata.
Zatraženo je i hitno organizovanje sastanka, poput Ohridske konferencije, sa udruženjima porodica nestalih na Kosovu i Metohiji i utvrđivanje činjenica o njihovoj sudbini.
Predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji Simo Spasić je negodovao što Konferencija nije donela poseban zaključak o zahtevu da se istraže navodi iz knjige bivše glavne tužiteljke Haškog suda Karle del Ponte o trgovini organima otetih kosovskih Srba.
Bombergerova je odgovorila da se Konferencija nije bavila pojedinačnim slučajevima, kao i da je usvojen zaključak da se ispitaju ''svi navodi'' o nestalima na Kosovu i Metohiji.
Na otvaranju konferencije, u petak, predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović je kazala da će Srbija dati puni doprinos u pronalaženju nestalih na teritoriji bivše Jugoslavije i stvoriti pravne, procesne i materijalne pretpostavke da se taj proces što pre okonča.
Konferencija, u čijem radu su učestvovali predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti država u regionu, održana je u beogradskom hotelu ''M'', a sledeća će, najverovatnije, biti organizovana iduće godine u BiH.
(Tanjug)
