Izbori za Evropski parlament Hrvatska Mislav Kolakušić
MONDO/Stefan Stojanović 

Izbori za novi sastav Evropskog parlamenta doneli su očekivane rezultate. Partije evropskog levog i desnog centra su dobile "packe" od birača, ali ne toliko jake da bi desničari mogli da likuju. Štaviše.

Zanimljivo je bilo i u Hrvatskoj. Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) je pretprela poraz, iako je nominalno osvojila najviše glasova. Ali, u novom Evropskom parlamentu, imaće samo 4 delegata, koliko i opoziciona Socijal-demokratska partija.

Najveće iznenađenje izbora je dosadašnji sudija Mislav Kolakušić, koji je dobio dovoljno glasova da uđe u Evropski parlament, a potom najavio i bitku za predsedničko mesto u Hrvatskoj. Reč je o sudiji koji je popularnost stekao pričom o borbi protiv korupcije i društvenoj odgovornosti, pozivima građanima da preuzmu stvari u svoje ruke.

"U Evropskom parlamentu ću biti oko dva zasedanja i onda ću postati predsednik Hrvatske", poručuje ovaj 50-godišnji sudija Trgovačkog suda u Zagrebu, koji je u međuvremenu osnovao Udruženje za borbu protiv korupcije.

Ali, precizirao je, ako parlamentarni izbori budu pre predsedničkih, onda će "pucati" na mesto predsednika Vlade Hrvatske. A ako na to mesto bude bio izabran ujediniće funkcije premijera, ministra pravosuđa i ministra unutrašnjih poslova. Tačnije - on će obavljati sve tri.

Na pojedine kritike da je to uvod u diktaturu, uzvraća:

"To nije diktatura, tu se vidi elementarno nepoznavanje moderne demokratije. Svi ti ministri su deo izvršne vlasti. Samo ako ja lično budem rešavao ključni problem Hrvatske - a to je korupcija, za koju vi niste ni svesni koliko je velika, biće promena u Hrvatskoj... Imate primere u Švajcarskoj, Holandiji i Norveškoj gje su sjedinjena ministarstva policije i pravosuđa. Jedino Hrvatska ima 26 ministarstva, 20 pravih, a 6 lažnih!".

Kampanju je, kaže, finansirao sam. "Ti izborni štabovi, ta predstava, alkohol, slikanje... to nije naša priča", dodaje.

Uoči izbora, na napade i kritike da ne može kao sudija da obavlja i političku funkciju, odgovorio je:

"Prestaću funkciju sudije na dan kada stupim na dužnost u Evropskom parlamentu. Političar je isključivo ona osoba koja obavlja političku funkciju, sve ostalo je pravo govora, a ne vršenje političke dužnosti. Političku dužnost možete da obavčjate jedino ako za to dobijete mandat".

Vratimo se HDZ-u i lošem rezultatu, koje bi moglo da vodi i do vanrednih parlamentarnih izbora u Hrvatskoj.

Dijaspora, koja je tradicionalno uz HDZ, sada je okrenula leđa toj partiji, ali i neke desničarske sredine u Hrvatskoj. Tako su ruralni delovi Dalmacije svoj glas dali ekstremnoj desnici i likovima poput Ruže Tomašić.

"Stara dijaspora", odnosno Hrvati koji generacijama žive u Australiji, SAD, Argentini, Nemačkoj, Švajcarskoj, takođe je mahom glasove dala takozvanoj "desnici", ali je i HDZ od njih imao koristi.

Ali, pojavili su se i neki novi pripadnici hrvatske dijaspore. Oni koji su odlučili da kazne HDZ.

Zanimljiv podatak: HDZ je u Irskoj dobio JEDAN JEDINI GLAS!

Portal Index.hr navodi da je Irska poslednjih godina, praktično, poslala sinonim za odseljavanje mladih Hrvata, koji su razočarani ekonomskom i ideološkom situacijom u matičnoj zemlji, odlučili da potraže sreću negde drugde.

"Nova dijaspora", kako je naziva portal, u Irskoj je vrlo jasno pokazala što misli o premijeru Andreju Plenkoviću i njegovoj stranci. Najpre, na izbore je izašlo malo njih, jer je jasno da nisu bili zainteresovani za programe hrvatskih kandidata, a oni koji jesu nisu zaokružili HDZ.

Za razliku od "stare dijaspore", koja u HDZ još vidi "oslobodioca" od Jugoslavije i "velikosrpskih ideja", kako se to u Hrvatskoj uobičajeno govori, "novu dijasporu" čine oni koji su iz Hrvatske otišli isključivo iz ekonomskih razloga i to od početka 21. veka. Dakle, oni koje najviše zanima - bolji i prijatniji život, veće plate, radno mesto.