Haški optuženik Stojan Župljanin zatražio je od Haškog tribunala da njegov predmet pripoji slučaju nekadašnjeg predsednika Republike Srpske (RS) Radovana Karadžića radi fer suđenja.
U obrazloženju zahteva koji je Tribunalu dostavio Župljaninov branilac Tomislav Višnjić, navedeno je da su činjenice u slučaju njegovog klijenta takve da zahtevaju spajanje ta dva predmeta, radi fer suđenja i interesa pravde.
Župljaninov slučaj je 29. septembra već spojen s predmetom protiv Miša Stanišića.
Njegov advokat traži od Haškog tribunala da spoji slučaj Župljanin-Stanišić procesu protiv bivšeg lidera RS i da tužilaštvo konsoliduje i precizira optužnice podignute protiv njih.
U zahtevu advokat Višnjić obrazlaže da je "čudno što je suđenje Župljaninu, optuženom za zločinački poduhvat, na najvišem nivou uopšte razdvojeno od Karadžićevog predmeta", kao i da bi spajanje tih slučajeva pomoglo sudskom veću da bolje razume istorijske okolnosti u vreme događaja za koje su optuženi.
Župljanin je uhapšen 11. juna u Pančevu, posle devet godina skirivanja. On je kod istraznog sudije odbio da primi hašku optužnicu, tvrdeći da je pogrešno utvrđen njegov identitet i da on nije Župljanin, već Branislav Vukadin.
Tužilaštvo Haškog tribunala podiglo je optužnicu protiv Župljanina 17. decembra 1999, zbog krivičnog dela zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja na teritoriji Bosne i Hercegovine 1992. godine.
Desetak dana posle hapšenja, Župljanin je prebačen u pritvorsku jedinicu Haškog tribunala u Sheveningenu, a na prvom pojavljivanju pred sudom negirao je navode optužnice, tvrdeći da nije kriv.
Karadžić, koji je optužen za genocid i kruga krivična dela ratnih zločina u BiH, uhapšen je 21. jula u Beogradu posle 12 godina skrivanja, a 30. jula je izručen Trubunalu u Hagu.
Agencije prenose i da će jedna porodica iz Bosne, koja je pre tri godine podnela tužbu pred francuskim sudom protiv Radovana Karaažića, Momčila Krajišnika, Biljane Plavšić i Ratka Mladića, tražiti od suda u Parizu da interveniše pred Haškim tribunalom koji je odbio da uruči poziv na sud Karadžiću, saopštili su sudski izvori.
Tribunal za bivšu Jugoslaviju je u pismu koje citiraju francuski mediji odgovorio porodici Kovač da nema običaj da prima pisma koja se odnose na pritvorenike koji su optuženi pred ovim sudom, niti da im ih dostavi.
Advokat porodice Kovač, Ivan Jurasinović, tražiće od suda u Parizu da ispravi ovaj "incident".
Francuski mediji prenose da je poziv uručen bivšoj predsednici Republike Srpske Biljani Plavšićev, koja se nalazi na izdržavanju kazne u Švedskoj, kao i bivšem predsedniku Skupštine bosanskih Srba, Momčilu Krajišniku, koji je u Hagu, ali da postoje teškoće da se sudski poziv uruči Karadziću.
Porodica Kovač, koja smatra da Plavšićeva i Krajišnik, koji izdržavaju kazne od 11 i 27 godina, nisu dobili odgovarajuću presudu, traži odštetu od milion evra kao ratnim žrtvama.
Oni tvrde da su 1992. godine bili žrtve ponižavanja i torture od strane srpskih vojnih snaga "obučenih u crno", kao i da im je kuća opljačkana i zapaljena, zbog čega su bili naterani u izbeglištvo.
(agencije/MONDO)
U obrazloženju zahteva koji je Tribunalu dostavio Župljaninov branilac Tomislav Višnjić, navedeno je da su činjenice u slučaju njegovog klijenta takve da zahtevaju spajanje ta dva predmeta, radi fer suđenja i interesa pravde.
Župljaninov slučaj je 29. septembra već spojen s predmetom protiv Miša Stanišića.
Njegov advokat traži od Haškog tribunala da spoji slučaj Župljanin-Stanišić procesu protiv bivšeg lidera RS i da tužilaštvo konsoliduje i precizira optužnice podignute protiv njih.
U zahtevu advokat Višnjić obrazlaže da je "čudno što je suđenje Župljaninu, optuženom za zločinački poduhvat, na najvišem nivou uopšte razdvojeno od Karadžićevog predmeta", kao i da bi spajanje tih slučajeva pomoglo sudskom veću da bolje razume istorijske okolnosti u vreme događaja za koje su optuženi.
Župljanin je uhapšen 11. juna u Pančevu, posle devet godina skirivanja. On je kod istraznog sudije odbio da primi hašku optužnicu, tvrdeći da je pogrešno utvrđen njegov identitet i da on nije Župljanin, već Branislav Vukadin.
Tužilaštvo Haškog tribunala podiglo je optužnicu protiv Župljanina 17. decembra 1999, zbog krivičnog dela zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja na teritoriji Bosne i Hercegovine 1992. godine.
Desetak dana posle hapšenja, Župljanin je prebačen u pritvorsku jedinicu Haškog tribunala u Sheveningenu, a na prvom pojavljivanju pred sudom negirao je navode optužnice, tvrdeći da nije kriv.
Karadžić, koji je optužen za genocid i kruga krivična dela ratnih zločina u BiH, uhapšen je 21. jula u Beogradu posle 12 godina skrivanja, a 30. jula je izručen Trubunalu u Hagu.
Agencije prenose i da će jedna porodica iz Bosne, koja je pre tri godine podnela tužbu pred francuskim sudom protiv Radovana Karaažića, Momčila Krajišnika, Biljane Plavšić i Ratka Mladića, tražiti od suda u Parizu da interveniše pred Haškim tribunalom koji je odbio da uruči poziv na sud Karadžiću, saopštili su sudski izvori.
Tribunal za bivšu Jugoslaviju je u pismu koje citiraju francuski mediji odgovorio porodici Kovač da nema običaj da prima pisma koja se odnose na pritvorenike koji su optuženi pred ovim sudom, niti da im ih dostavi.
Advokat porodice Kovač, Ivan Jurasinović, tražiće od suda u Parizu da ispravi ovaj "incident".
Francuski mediji prenose da je poziv uručen bivšoj predsednici Republike Srpske Biljani Plavšićev, koja se nalazi na izdržavanju kazne u Švedskoj, kao i bivšem predsedniku Skupštine bosanskih Srba, Momčilu Krajišniku, koji je u Hagu, ali da postoje teškoće da se sudski poziv uruči Karadziću.
Porodica Kovač, koja smatra da Plavšićeva i Krajišnik, koji izdržavaju kazne od 11 i 27 godina, nisu dobili odgovarajuću presudu, traži odštetu od milion evra kao ratnim žrtvama.
Oni tvrde da su 1992. godine bili žrtve ponižavanja i torture od strane srpskih vojnih snaga "obučenih u crno", kao i da im je kuća opljačkana i zapaljena, zbog čega su bili naterani u izbeglištvo.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
