Predsednik Komisije parlamenta Slovenije za inostrane poslove Ivo Vajgl izjavio je danas u Beogradu, tokom sastanka sa predsednikom Odbora Skupštine Srbije za inostrane poslove Dragoljubom Mićunovićem, da će početi da se primenjuje Odluka Ustavnog suda Slovenije vezana za pitanje statusa manjina i "izbrisanih lica" koji će dobiti dokumente i biti obeštećeni.
"Izbrisani" su osobe koje su imale prijavljen stalni boravak u Sloveniji, a državljanstvo neke druge republike bivše SFRJ i nakon osamostaljenja Slovenije nisu aplicirale za njeno državljanstvo.
Od 200.000 takvih osoba, oko 30.000 je februara 1992. brisano iz registra, a da nisu dobili nikakvu odluku o tome i tako su na nezakonit način formalno prestali da postoje.
Dokumanta koja su im ranije izdata u Sloveniji prestala su da važe i izgubili su sva prava vezana za prijavu prebivališta, mnogi su se preko noći našli u Centru za strance, da bi potom bili deportovani.
O brisanju ljudi iz registra u Sloveniji se dugo nije ništa znalo, a onda je 1994. usledila prva žalba Ustavnom sudu koji je 1999. ustanovio da je ovaj postupak vlasti neustavan.
Slovenija je posle toga, i pod pritiskom nevladinih organizacija koje su se borile za prava "izbrisanih", donela novi Zakon o prebivalištu, ali su na osnovu njega državljanstvo stekli samo oni koji su sve vreme bili u Sloveniji, ali ne i oni koji su praktično isterani iz zemlje.
Vlasti u Ljubljani zvanično su priznale 18.307 "izbrisanih", od kojih 4.000 još nije uspelo da legalizuje status.
Tokom razgovora u Domu Narodne skupštine, Vajgl je istakao i da će se ubrzati pregovori o zaključivanju Sporazuma o socijalnom osiguranju između Slovenije i Srbije, saopštilo je Odeljenje Skupštine Srbije za odnose sa javnošću.
U razgovoru je izražen interes za unapređenje ukupnih odnosa dve zemlje.
Vajgl je rekao da je nova slovenačka vlada više okrenuta saradnji sa zemljama regiona a posebno Srbijom, kao važnim spoljnotrgovinskim partnerom.
Predsednici spoljnopolitičkih odbora ocenili su da je potrebno unaprediti parlamentarnu saradnju Srbije i Slovenije, koja treba da "otvori kanale" za saradnju i u drugim oblastima", navedeno je u saopštenju.
(Tanjug)
"Izbrisani" su osobe koje su imale prijavljen stalni boravak u Sloveniji, a državljanstvo neke druge republike bivše SFRJ i nakon osamostaljenja Slovenije nisu aplicirale za njeno državljanstvo.
Od 200.000 takvih osoba, oko 30.000 je februara 1992. brisano iz registra, a da nisu dobili nikakvu odluku o tome i tako su na nezakonit način formalno prestali da postoje.
Dokumanta koja su im ranije izdata u Sloveniji prestala su da važe i izgubili su sva prava vezana za prijavu prebivališta, mnogi su se preko noći našli u Centru za strance, da bi potom bili deportovani.
O brisanju ljudi iz registra u Sloveniji se dugo nije ništa znalo, a onda je 1994. usledila prva žalba Ustavnom sudu koji je 1999. ustanovio da je ovaj postupak vlasti neustavan.
Slovenija je posle toga, i pod pritiskom nevladinih organizacija koje su se borile za prava "izbrisanih", donela novi Zakon o prebivalištu, ali su na osnovu njega državljanstvo stekli samo oni koji su sve vreme bili u Sloveniji, ali ne i oni koji su praktično isterani iz zemlje.
Vlasti u Ljubljani zvanično su priznale 18.307 "izbrisanih", od kojih 4.000 još nije uspelo da legalizuje status.
Tokom razgovora u Domu Narodne skupštine, Vajgl je istakao i da će se ubrzati pregovori o zaključivanju Sporazuma o socijalnom osiguranju između Slovenije i Srbije, saopštilo je Odeljenje Skupštine Srbije za odnose sa javnošću.
U razgovoru je izražen interes za unapređenje ukupnih odnosa dve zemlje.
Vajgl je rekao da je nova slovenačka vlada više okrenuta saradnji sa zemljama regiona a posebno Srbijom, kao važnim spoljnotrgovinskim partnerom.
Predsednici spoljnopolitičkih odbora ocenili su da je potrebno unaprediti parlamentarnu saradnju Srbije i Slovenije, koja treba da "otvori kanale" za saradnju i u drugim oblastima", navedeno je u saopštenju.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
