Crnogorska vlada donela je odluku o sudskom poravnanju sa žrtvama deportacije i članovima njihovih porodica u iznosu od 4,135 miliona evra.
Porodice i preživele žrtve deportacije iz prošle decenije tužile su 2004. godine državu Crnu Goru i podnele 42 tužbe za naknadu štete od više desetina miliona evra.
Ministar pravde Miraš Radović kazao je da visina naknade zavisi od stepena srodstva u slučajevima porodica žrtava deportacije i vremena provedenog u zatočeništvu u slučaju preživelih deportacije.
Kako je kazao, deca žrtava će dobiti po 30 hiljada evra, supružnici i roditelji po 25 hiljada, braća i sestre po 10 hiljada evra.
U zavisnosti od toga koliko su provelili u zatočeništvu devet preživelih deporacije dobiće od 10 do 170 hiljada evra.
On je kazao da samo jedna porodica nije pristala na poravnanje, odnosno supruga i dvoje dece jednog ubijenog navodeći da će se sudski postupak nastaviti.
Radović je kazao i da su zastupnici porodica žrtava depotacije se obavezali da povuku tužbeni zahtev u šest slučajeva u kojima su nadoknadu tražili braća i sestre, za koje se utvrdilo da za to nemaju pravo.
On je kazao da je vlada odluku donela poštujući međunarodno pravo sa svešću da doprinosi regionalnoj saradnji, razvoju dobrosusedskih odnosa i u nameri da reši sva otvorena pitanja koja opterećuju odnose sa susedima.
Radović je kazao i da je vlada uverena da je sporazum najbolji način za rešavanje sporova.
Upitan da li je vlada današnjom odlukom priznala objektivnu odgovornost za počinjeni ratni zločin, Radović je kazao da na to pitanje ne može da odgovori i posetio da je Višem sudu u Podgorici završena je istraga protiv bivših pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore (MUP) osumnjičenih za deportaciju Muslimana i Srba u Republiku Srpsku 1992. godine.
"Odluka je doneta u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima i objektivnom odgovornošću", kazao je Radović.
Pravni zastupnik porodica i preživelih žrtvava deportacije tokom prošle decenije, Dragan Prelević ocenio je da je postignuto sudsko poravnanje za njegove klijente predstavlja prvenstveno moralnu satisfakciju.
"Sa druge strane, imajući u vidu neefikasnost sudova u dosadašnjim postupcima koji nisu doneli nijednu pravosnažnu presudu u poslednje četiri godine, kao i neujednačenu sudsku praksu u regionu, kao i neizvesnost trajanja ovih postupaka, naši klijenti su pristali na relativno skromne pojedinačne iznose", kazao je Prelević agenciji Beta.
Prelević je kazao da je to jedinstven primer u regionu i dodao da su zadovoljni što su uspeli da ostvare "celovito obeštećenje da pod pritiskom argumenata drugu stranu dovedemo do priznanja odgovornosti prihvatanja obeštećenja".
Prelević je kazao i da je tokom pregovora njegova kancelarija uspela da poboljša prvobitnu ponudu vlade.
Porodice i preživele žrtve deportacije Muslimana i Srba u RS 1992. godine tužile su 2004. godine državu Crnu Goru i podnele 42 tužbe za naknadu štete od više desetina miliona evra.
Prvu tužbu za naknadu materijalne i nematerijalne štete žrtve deportacije su podnele 6. decembra 2004. godine. U desetak slučajeva nije doneta ni prvostepena presuda.
Prva žalba na prvostepenu presudu Višem sudu je predata u julu 2006. Ni o jednoj žalbi Viši sud još nije odlučio.
Tužbeni zahtevi ukupno su iznosili oko 50 miliona evra.
U međuvremenu je u Višem sudu u Podgorici završena istraga protiv bivših pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore (MUP) osumnjičenih za deportaciju Muslimana i Srba u RS 1992. godine.
Za ratni zločin protiv civilnog stanovništva i deportaciju 83 osobe bošnjačke i srpske nacionalnosti, osumnjičeno je osam bivših službenika MUP-a Crne Gore.
Oni se sumnjiče da su izbeglice iz BiH deportovali vojsci bivšeg vođe bosanskih Srba Radovana Karadžića, gde je većina njih i ubijena.
(Beta/MONDO/Na slici: Sednica Vlade Crne Gore)
Porodice i preživele žrtve deportacije iz prošle decenije tužile su 2004. godine državu Crnu Goru i podnele 42 tužbe za naknadu štete od više desetina miliona evra.
Ministar pravde Miraš Radović kazao je da visina naknade zavisi od stepena srodstva u slučajevima porodica žrtava deportacije i vremena provedenog u zatočeništvu u slučaju preživelih deportacije.
Kako je kazao, deca žrtava će dobiti po 30 hiljada evra, supružnici i roditelji po 25 hiljada, braća i sestre po 10 hiljada evra.
U zavisnosti od toga koliko su provelili u zatočeništvu devet preživelih deporacije dobiće od 10 do 170 hiljada evra.
On je kazao da samo jedna porodica nije pristala na poravnanje, odnosno supruga i dvoje dece jednog ubijenog navodeći da će se sudski postupak nastaviti.
Radović je kazao i da su zastupnici porodica žrtava depotacije se obavezali da povuku tužbeni zahtev u šest slučajeva u kojima su nadoknadu tražili braća i sestre, za koje se utvrdilo da za to nemaju pravo.
On je kazao da je vlada odluku donela poštujući međunarodno pravo sa svešću da doprinosi regionalnoj saradnji, razvoju dobrosusedskih odnosa i u nameri da reši sva otvorena pitanja koja opterećuju odnose sa susedima.
Radović je kazao i da je vlada uverena da je sporazum najbolji način za rešavanje sporova.
Upitan da li je vlada današnjom odlukom priznala objektivnu odgovornost za počinjeni ratni zločin, Radović je kazao da na to pitanje ne može da odgovori i posetio da je Višem sudu u Podgorici završena je istraga protiv bivših pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore (MUP) osumnjičenih za deportaciju Muslimana i Srba u Republiku Srpsku 1992. godine.
"Odluka je doneta u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima i objektivnom odgovornošću", kazao je Radović.
Pravni zastupnik porodica i preživelih žrtvava deportacije tokom prošle decenije, Dragan Prelević ocenio je da je postignuto sudsko poravnanje za njegove klijente predstavlja prvenstveno moralnu satisfakciju.
"Sa druge strane, imajući u vidu neefikasnost sudova u dosadašnjim postupcima koji nisu doneli nijednu pravosnažnu presudu u poslednje četiri godine, kao i neujednačenu sudsku praksu u regionu, kao i neizvesnost trajanja ovih postupaka, naši klijenti su pristali na relativno skromne pojedinačne iznose", kazao je Prelević agenciji Beta.
Prelević je kazao da je to jedinstven primer u regionu i dodao da su zadovoljni što su uspeli da ostvare "celovito obeštećenje da pod pritiskom argumenata drugu stranu dovedemo do priznanja odgovornosti prihvatanja obeštećenja".
Prelević je kazao i da je tokom pregovora njegova kancelarija uspela da poboljša prvobitnu ponudu vlade.
Porodice i preživele žrtve deportacije Muslimana i Srba u RS 1992. godine tužile su 2004. godine državu Crnu Goru i podnele 42 tužbe za naknadu štete od više desetina miliona evra.
Prvu tužbu za naknadu materijalne i nematerijalne štete žrtve deportacije su podnele 6. decembra 2004. godine. U desetak slučajeva nije doneta ni prvostepena presuda.
Prva žalba na prvostepenu presudu Višem sudu je predata u julu 2006. Ni o jednoj žalbi Viši sud još nije odlučio.
Tužbeni zahtevi ukupno su iznosili oko 50 miliona evra.
U međuvremenu je u Višem sudu u Podgorici završena istraga protiv bivših pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore (MUP) osumnjičenih za deportaciju Muslimana i Srba u RS 1992. godine.
Za ratni zločin protiv civilnog stanovništva i deportaciju 83 osobe bošnjačke i srpske nacionalnosti, osumnjičeno je osam bivših službenika MUP-a Crne Gore.
Oni se sumnjiče da su izbeglice iz BiH deportovali vojsci bivšeg vođe bosanskih Srba Radovana Karadžića, gde je većina njih i ubijena.
(Beta/MONDO/Na slici: Sednica Vlade Crne Gore)
Pridruži se MONDO zajednici.
