Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, optužen za genocid u BiH, zatražio je od sudskog veća Haškog tribunala dozvolu da se žali na odluku o njegovom zahtevu da mu se dostave svi dokumenti o sporazumu o imunitetu koji su mu, kako tvrdi, 1996. godine garantovale SAD.
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, optužen za genocid u BiH, zatražio je od sudskog veća Haškog tribunala dozvolu da se žali na odluku o njegovom zahtevu da mu se dostave svi dokumenti o sporazumu o imunitetu koji su mu, kako tvrdi, 1996. godine garantovale SAD.
Sredinom decembra, sudsko veće je naložilo Tužilaštvu da Karadžiću dostavi sav materijal sa sastanka Slobodana Miloševića i Ričarda Holbruka u leto 1996. na kojem je, po Karadžićevoj tvrdnji, njemu navodno garantovan imunitet od Tribunala.
Sudsko veće je odbilo zahtev Karadžića da mu tužioci dostave drugi materijal o navodnom sporazumu, za koji tvrdi da postoji.
Istovremeno, sudije su naznačile da bi "po međunarodnom pravu bio nevažeći sporazum o imunitetu optuzenog za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti pred međunarodnim sudom".
Veće je, takođe, naglasilo da "nijedno navodno obećanje koje je dao Holbruk" nema nikakvog uticaja na rad Tribunala, ni glavnog tužioca.
Tražeći da mu se dozvoli da uloži žalbu, Karadžić je u podnesku ocenio da su mu sudije tom odlukom uskratile pravo da prikupi sve dokumente i informacije na kojima namerava da zasnuje zahtev za povlačenje optužnice.
"Takva odluka jasno utiče na pravičnost postupka i ishod suđenja, budući da bi Karadžić morao da bude oslobođen bez suđenja, ukoliko bi bio prihvaćen njegov zahtev za odbacivanje optužnice, zasnovan na sporazumu s Holbrukom", navodi odbrana.
Po pravilima Tribunala, veće sudije Bonomija može Karadžiću dozvoliti ili uskratiti ulaganje žalbe apelacionom veću na odluku koje je samo donelo.
Bivši predsednik RS - koji tvrdi da mu je Holbruk 1996. garantovao imunitet od Tribunala, ako se povuče iz politike - zatražio je početkom novembra od sudija da narede tužiocima da mu daju sve informacije o tom navodnom sporazumu.
Karadžić je tražio "sve informacije koje ima o sporazumu koji je oko 18-19 jula 1996.
sa Radovanom Karadžićem sklopio Ričard Holbruk" za vreme susreta sa Miloševićem u Beogradu.
Optuženi je zahtevao da mu se dostave i "sve zabeleške, snimci, memorandumi ili prepiske koje odražavaju šta se dešavalo tokom susreta Ričarda Holbruka, Slobodana Miloševića i drugih, 18-19 jula 1996. u Beogradu".
Tužioci Haškog tribunala ocenili su ranije, u odgovoru na taj zahtev, da je "pravno nebitan", čak i da postoji, sporazum kojim je Holbruk navodno garantovao Karadžiću imunitet pred Tribunalom.
"Čak i da je materijal u vezi sa navodnim sporazumom o imunitetu postojao, bio bi pravno nebitan u postupku" protiv Karadžića, naznačio je tužilac Alan Tiger.
Karadžić je optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i širom BiH, kao i za druge zločine 1992-95. Uhapšen je u Srbiji krajem jula, a u pojavljivanju pred sudijom odbio je da se izjasni o krivici, posle čega je u spis uvedeno da se ne oseća krivim.
Tužilaštvo je nedavno podnelo predlog izmenjene optužnice, koji sudsko veće još nije potvrdilo.
(Beta)
Sredinom decembra, sudsko veće je naložilo Tužilaštvu da Karadžiću dostavi sav materijal sa sastanka Slobodana Miloševića i Ričarda Holbruka u leto 1996. na kojem je, po Karadžićevoj tvrdnji, njemu navodno garantovan imunitet od Tribunala.
Sudsko veće je odbilo zahtev Karadžića da mu tužioci dostave drugi materijal o navodnom sporazumu, za koji tvrdi da postoji.
Istovremeno, sudije su naznačile da bi "po međunarodnom pravu bio nevažeći sporazum o imunitetu optuzenog za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti pred međunarodnim sudom".
Veće je, takođe, naglasilo da "nijedno navodno obećanje koje je dao Holbruk" nema nikakvog uticaja na rad Tribunala, ni glavnog tužioca.
Tražeći da mu se dozvoli da uloži žalbu, Karadžić je u podnesku ocenio da su mu sudije tom odlukom uskratile pravo da prikupi sve dokumente i informacije na kojima namerava da zasnuje zahtev za povlačenje optužnice.
"Takva odluka jasno utiče na pravičnost postupka i ishod suđenja, budući da bi Karadžić morao da bude oslobođen bez suđenja, ukoliko bi bio prihvaćen njegov zahtev za odbacivanje optužnice, zasnovan na sporazumu s Holbrukom", navodi odbrana.
Po pravilima Tribunala, veće sudije Bonomija može Karadžiću dozvoliti ili uskratiti ulaganje žalbe apelacionom veću na odluku koje je samo donelo.
Bivši predsednik RS - koji tvrdi da mu je Holbruk 1996. garantovao imunitet od Tribunala, ako se povuče iz politike - zatražio je početkom novembra od sudija da narede tužiocima da mu daju sve informacije o tom navodnom sporazumu.
Karadžić je tražio "sve informacije koje ima o sporazumu koji je oko 18-19 jula 1996.
sa Radovanom Karadžićem sklopio Ričard Holbruk" za vreme susreta sa Miloševićem u Beogradu.
Optuženi je zahtevao da mu se dostave i "sve zabeleške, snimci, memorandumi ili prepiske koje odražavaju šta se dešavalo tokom susreta Ričarda Holbruka, Slobodana Miloševića i drugih, 18-19 jula 1996. u Beogradu".
Tužioci Haškog tribunala ocenili su ranije, u odgovoru na taj zahtev, da je "pravno nebitan", čak i da postoji, sporazum kojim je Holbruk navodno garantovao Karadžiću imunitet pred Tribunalom.
"Čak i da je materijal u vezi sa navodnim sporazumom o imunitetu postojao, bio bi pravno nebitan u postupku" protiv Karadžića, naznačio je tužilac Alan Tiger.
Karadžić je optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i širom BiH, kao i za druge zločine 1992-95. Uhapšen je u Srbiji krajem jula, a u pojavljivanju pred sudijom odbio je da se izjasni o krivici, posle čega je u spis uvedeno da se ne oseća krivim.
Tužilaštvo je nedavno podnelo predlog izmenjene optužnice, koji sudsko veće još nije potvrdilo.
(Beta)
