Hrvatska se još oporavlja od obilne kiše, orkanskog juga i podivljalog mora koje se podiglo na rekordan nivo, dok je 70 odsto grada Venecije u Italiji potopljeno.
Venecija je potopljena i proglašeno je stanje prirodne katastrofe. Tako je odlučila italijanska vlada kako bi što brže mogli da počnu sa sanacijom grada i isplatom odštete.
Dizanje nivoa mora uništilo je domove, prodavnice, ali i istorijske znamenitosti. Podivljalo more nosilo je sve pred sobom, a turisti i građani probijali su se kroz vodu višu od jednog metra.
Uskoro se očekuje novi plimni talas.
"Ja bih rekao da to jesu posledice klimatskih promena kad je reč o poplavama zbog podizanja nivoa mora. Imate dva procesa: jedno je da se srednja razina mora podiže, a to znamo da je povezano s klimatskim promenama. Drugo je da su sve one meteorološke prilike koje dovode do poplava, a to znači nizak pritisak, jak južni vetar takođe povezani s klimatskim promenama. S godinama će se oni menjati, biće češći, intenzivniji i dugotrajniji", kazao je klimatolog i okeanograf Mirko Orlić.
Rekao je da ne misli da su posledice klimatskih promena uranile te da se ljudima možda čini daleko nešto što će se dogoditi 2050. i 2100. godine.
"Ne bih rekao da su poranile, samo se javlja povremeno ono što će se kasnije javljati češće. Znači, i dalje se prognoze rade do 2050. najviše do 2100. pa to možda ljude uljuljka i čini im se da je daleko te da ne treba ništa raditi pa je ovo možda nekakav podsetnik što se može dogoditi", kazao je Orlić.
More će da se podigne i do jednog metra
Projekcije za razinu mora u budućnosti i u svetu i u Hrvatskoj su slične. Očekuje se podizanje za oko 30 do 60 centimetara nivoa mora, a možda i više.
"Projekcije se rade za različite scenarije, npr. jako smanjujete emisiju stakleničkih plinova, a onda se do kraja veka očekuje, globalno gledajući, 30 do 60 centimetara podizanja razine mora. Ako se ništa ne preduzme, može biti i više od metar. U Hrvatskoj je vrlo slično kao i u svetu. Imali smo od 60.-ih i 90.-ih godina dosta stabilan vodostaj, a od tada imamo porast vodostaja od 10 centimetara, a to je puno", objasnio je Orlić.
Italija u školama ima predmet o klimatskim promjenama. Orlić misli kako bi to trebalo uvesti i u Hrvatsku.
"Apsolutno bi to trebalo uvesti u Hrvatsku, ali da se kvalitetno napravi. Važno je da se mladi ljudi angažuju. Ima jako puno pokreta koje mladi ljudi organizuju, ja mislim da je to sjajno", zaključio je klimatolog i oceanograf Mirko Orlić.
Složio se i da bi građani trebalo dva puta da razmisle ako nameravaju da kupe nekretninu koja je prvi red do mora.
"Svakako bi trebalo razmisliti. I Šibensko-kninska županija je počela da radi obalne planove u kojima označava gde je rizično, a gde manje rizično kupiti nekretninu", rekao je Orlić za RTL.
