Savet za standardizaciju crnogorskog jezika konačno se usaglasio oko svih pitanja pa i ključne dileme zbog koje je dugo imao zastoj u radu - koliko slova treba da broji "crnogorska azbuka"!
Savet za standardizaciju crnogorskog jezika konačno se usaglasio oko svih pitanja pa i ključne dileme zbog koje je dugo imao zastoj u radu - koliko slova treba da broji "crnogorska azbuka"!
Ministarstvu prosvete prošle nedelje su, naime dostavljene dve verzije pravopisa crnogorskog jezika, pišu Večernje novosti pozivajući se na neimenovane izvore iz Saveta za standardizaciju crnogorskog jezika.
Prema "fleksibilnijoj verziji" crnogorski će imati 30 slova azbuke, a prema "ekstremnijoj" 32. Reč je o kompromisu unutar samog Saveta, pošto se tri od 10 članova protivilo uvođenju dva ili tri nova slova u crnogorsku gramatiku.
Delimičan dogovor je, međutim, postignut oko trećeg najavljivanog slova (dz kao jedan fonem), koji neće biti kodifikovan, mada će u fusnoti novog pravopisa stajati da i takav fonem postoji.
Od važećeg pravopisa srpskog jezika nije odstupljeno u broju padeža koje će imati budući crnogorski, mada je bilo i takvih predloga.
"Mi smo ove dve varijante ponudili najpre stručnjacima, ali će i građani, kroz predstojeće javne rasprave, moći da kažu šta misle", rekao je za Novosti neimenovani sagovornik iz Saveta za standardizaciju crnogorskog jezika.
Postignuta je saglasnost oko novog jotovanja: gde god su d i j "komšije" u reči - pisaće se i govoriti đ. Tako će Deda Mraz postati Đed Mraz, a podrazumeva se pisanje i čitanje: đeca, đetinjstvo, poneđeljak, đetelina, đever.
Po istoj analogiji, c i j će biti jotovani kao ć (vrćeti, ćepanica)... Normirana je ijekavica, kao i četiri akcenta.
"Crnogorski" je, inače, postao službeni jezik po novom Ustavu pre nego što je bio kodifikovan i standardizovan.
Iz Srpskog nacionalnog saveta nedavno je poručeno da Srbi u Crnoj Gori neće pristati da se njihovoj deci predaje u školama na crnogorskom jeziku i da im se nameću udžbenici na crnogorskom jeziku.
Uskoro će tako Srbi i Crnogorci moći da se raspoznaju i po jeziku. Srpskoj deci poklone će za Novu godinu nositi Djed Mraz, a crnogorskoj Đed Mraz…
(MONDO)
Ministarstvu prosvete prošle nedelje su, naime dostavljene dve verzije pravopisa crnogorskog jezika, pišu Večernje novosti pozivajući se na neimenovane izvore iz Saveta za standardizaciju crnogorskog jezika.
Prema "fleksibilnijoj verziji" crnogorski će imati 30 slova azbuke, a prema "ekstremnijoj" 32. Reč je o kompromisu unutar samog Saveta, pošto se tri od 10 članova protivilo uvođenju dva ili tri nova slova u crnogorsku gramatiku.
Delimičan dogovor je, međutim, postignut oko trećeg najavljivanog slova (dz kao jedan fonem), koji neće biti kodifikovan, mada će u fusnoti novog pravopisa stajati da i takav fonem postoji.
Od važećeg pravopisa srpskog jezika nije odstupljeno u broju padeža koje će imati budući crnogorski, mada je bilo i takvih predloga.
"Mi smo ove dve varijante ponudili najpre stručnjacima, ali će i građani, kroz predstojeće javne rasprave, moći da kažu šta misle", rekao je za Novosti neimenovani sagovornik iz Saveta za standardizaciju crnogorskog jezika.
Postignuta je saglasnost oko novog jotovanja: gde god su d i j "komšije" u reči - pisaće se i govoriti đ. Tako će Deda Mraz postati Đed Mraz, a podrazumeva se pisanje i čitanje: đeca, đetinjstvo, poneđeljak, đetelina, đever.
Po istoj analogiji, c i j će biti jotovani kao ć (vrćeti, ćepanica)... Normirana je ijekavica, kao i četiri akcenta.
"Crnogorski" je, inače, postao službeni jezik po novom Ustavu pre nego što je bio kodifikovan i standardizovan.
Iz Srpskog nacionalnog saveta nedavno je poručeno da Srbi u Crnoj Gori neće pristati da se njihovoj deci predaje u školama na crnogorskom jeziku i da im se nameću udžbenici na crnogorskom jeziku.
Uskoro će tako Srbi i Crnogorci moći da se raspoznaju i po jeziku. Srpskoj deci poklone će za Novu godinu nositi Djed Mraz, a crnogorskoj Đed Mraz…
(MONDO)
