Šefovi diplomatija Evropske unije podržali su u Briselu izveštaj Evropske komisije o Zapadnom Balkanu, u kojem se traži jačanje "solunskog procesa" pridruživanja regiona evropskim strukturama i stvaranje regionalne zone slobodne trgovine.
Šefovi diplomatija Evropske unije podržali su u Briselu izveštaj Evropske komisije o Zapadnom Balkanu, u kojem se traži jačanje "solunskog procesa" pridruživanja regiona evropskim strukturama i stvaranje regionalne zone slobodne trgovine."To je dobra osnova" za pripremu ministarskog sastanka EU-Zapadni Balkan, u Salcburgu, u martu, istakli su šefovi diplomatija EU.
Oni su naglasili da je "Evropska unija i dalje rešena da Zapadnom Balkanu pomogne na putu ka EU praktičnim merama koje će evropsku perspektivu učiniti opipljivijom".
Ključna stavka izveštaja Evropske komisije, "Zapadni Balkan na putu ka EU:učvrstiti stabilnost, pospešiti napredak", je sklapanje sporazuma izmedju zapadnobalkanskih zemalja o regionalnoj zoni slobodne trgovine, koje bi trebalo da podstakne trgovinu i ekonomsko povezivanje zapadnobalkanskog regiona i pripremi ga još bolje za buduće uključivanje u Uniju.
Dok bi ta regionalna zona slobodne trgovine uglavnom odgovarala privredi Srbije i Crne Gore, jer bi ostala i zaštita nekih "osetljivih" proizvoda, u Hrvatskoj su se već čule ocene da to nikako ne odgovara hrvatskoj privredi i da preti opasnost usporavanja ulaska te zemlje u članstvo EU.
Ta regionalna integracija bi tržišta i privrede Srbije i Crne Gore još bolje usaglasila s evropskim standardima i pripremila ga za buduće uključivanje u ekonomsko i tržišno ustrojstvo Evropske unije, ocenili su zvaničnici u Misiji SCG pri EU u Briselu.
Evropska komisija je u petak objavila izveštaj o Zapadnom Balkanu, u kojem navodi da će pomoći sklapanje jedinstvenog sporazuma država regiona o slobodnoj trgovini. To će biti i ključna stavka neformalnog sastanka ministara inostranih poslova EU i zapadnobalkanskih zemalja, u martu u Salcburgu.
Evropska komisija ističe važnost dalje finansijske podrške regionu i posebno ukazuje na važnost da se u režim slobodne trgovine na Zapadnom Balkanu ugradi i mehanizam takozvane "dijagonalne kumulacije pravila o poreklu robe".
Evropski komesar Oli Ren je istakao da će mehanizam "dijagonalne kumulacije" omogućiti uspostavljanje preferencijalnog režima izvoza u EU, a treba da bude proširen i na takav sporazum sklopljen izmedju EU i nekih sredozemnih zemalja.
Takodje će omogućiti mnogo bržu i obimniju proizvodnju i trgovinu izmedju država regiona i njihovu razmenu proizvoda sa zemljama Unije, jer će jedan proizvod moći da ima sastojke koji se proizvode i poreklom su iz raznih zemalja Zapadnog Balkana i EU. I obezbediće time i preferencijalni režim u trgovini, izvozu na tržište Evropske unije.
Time se Zapadni Balkan uključuje i u "Lisabonski program" jačanja efikasnosti privrede Evropske unije, čiji je cilj da ekonomija i tehnološka moć evropske dvadesetpetorice do 2010. dostignu glavne svetske takmace, pre svega SAD.
Evropski komesar Ren je istakao da bi sporazum o slobodnoj trgovini zemalja regiona bi Zapadni Balkan pretvorio u veliko tržište, privlačno za strane investitore. Takodje je važno, kako su naveli izvori u Evropskoj komisiji, da zemlje Zapadnog Balkana u sve većoj meri preuzimaju odgovornost za rad sopstvene privrede i delovanje demokratskih političkih institucija.
Evropska komisija je, pored ostalog, predvidela da jačanje i nadogradnja programa pridruživanja Zapadnog Balkana, ustanovljenog na samitu EU u Solunu, 2003, sadrži i olakšice za izdavanje viza EU gradjanima zapadnobalkanskih zemalja, a prvenstveno studentima i naučnicima i istraživacima.
(Beta)
