Oko 1.000 ljudi sa prostora Zapadnog Balkana boravilo je ili i dalje boravi na ratištima Bliskog Istoka, navodi danas portal Balkanska bezbednosna mreža, pozivajući se na podatke Centra za borbu protiv terorizma Vest Pointa.
Taj portal (www.balkansec.net) navodi da su od tog broja stotinak gradani Severne Makedonije a da se najveci deo njih bori na ratištima Sirije, Iraka i u manjoj meri u Ukrajini.
Prema istom izvoru, dvadesetak pristalica militantne islamske države Iraka i Levanta, koji su se borili na Bliskom istoku a poreklom su iz Makedonije, poginuli su u Siriji i Iraku.
Rec je o osobama albanske nacionalnosti.
Nezvanicni podaci takode ukazuju da se gradani te zemlje bore na obe strane u sukobu u Ukrajini.
Rec je osobama srpske ili makedonske nacionalnosti.
"Borci iz Makedonije ratuju iz razlicitih razloga - od verskih i ideoloških pa sve do placenickih motiva. Jedni su tako uzeli oružje da ratuju za radikalne teroristicke organizacije a drugi borbeno podržavaju vladine oružane snage zvanicnog Damaska i Kijeva. Prema navodima zvanicnika i rezultatima istraživanja boraca koji vec godinama ratuju u inostranstvu ima na stotine. Imajuci u vidu da Makedonija ima oko dva miliona stanovnika, rec je o velikom broju ratnika", navodi se.
Portal citira analiticara Poljskog instituta za medunarodne odnose "Sofan Center" Arkadiuša Legjeca, u Ukrajini trenutno ratuje 213 boraca sa Balkana, od kojih je 14 iz Makedonije - 10 na ruskoj strani, a cetiri na ukrajinskoj.
S druge strane, kada je rec o Bliskom istoku, nema podataka koliko tacno boraca ratuje na cijoj strani. Ipak, makedonski MUP ustanovio je da je tokom odredenog perioda na bojištima Sirije i Iraka ucestvovalo izmedu 72 i 86 ljudi.
U zakljucku vojno-politickih stucnjaka istice se da Makedonija uspešno rešava ovaj problem i da je iz godine u godinu sve manji broj onih koji ratuju na inostranim bojištima.
Skopski vojnopoliticki analiticar Milan Stefanovski u izjavi za Balkansku bezbednosnu mrežu navodi da je u Makedoniji, uprkos nevelikom broju stanovnika, još uvek živ kult ratovanja koji je prisutan kod Makedonaca svih etnickih grupa.
"Klasican dokaz je da u ovom trenutku možete bukvalno svugde naci nekoga poreklom iz Makedonije, a da ratuje za neke strane interese, strane paravojne formacije i teroristicke celije", kaže Stefanovski.
Doktor vojno-politickih nauka Blagoja Markovski u izjavi za taj portal kaže da su izmene Krivicnog zakonika donete uz pomoc zapadnoevropskih zemalja i SAD, kako bi se kriminalizovali oni koji organizuju ucešce na stranim ratištima, pre svega u Siriji i Iraku.
"Prema Krivicnom zakonu Makedonije, kazne za ucešce na stranim ratištima su do pet godina zatvora, a za one koji organizuju odlazak na ratišta od dve do deset godina zatvora", podseca Markovski.
Prema njegovim recima, to zakonsko rešenje nije bilo dovoljno da se ova pojava utiša za sva vremena.
