Milo Đukanović vlada Crnom Gorom tri decenije, a pre 22 je počeo svoj prvi predsednički mandat. Sada se suočava sa najvećim protestima i pitanje je kako će se iz ove situacije "izvući".
Na današnji dan pre 22 godine, Milo Ðukanovic je izabran za predsednika Crne Gore, a njegova inauguracija tada je izazvala burne proteste pristalica bivšeg predsednika Momira Bulatovica, vode promiloševiceve struje u Crnoj Gori. I njegovog, nekada, bliskog prijatelja i saradnika.
Taj dogadaj oznacio ozbiljan rascep u jugoslovenskoj vladajucoj nomenklaturi. Predsednik Jugoslavije Slobodan Miloševic nikada nije priznao pobedu Ðukanovica, što je saveznu državu dovelo u stanje provizorijuma, koje se održalo i po odlasku Miloševica sa vlasti, u oktobru 2000. Ðukanovic je od tada vodio Crnu Goru ka osamostaljenju, što se i dogodilo 2006. godine.
Ðukanovic (57 godina) je tada na svojoj strani imao i pravdu i legitimitet i legalnost i podršku celog regiona, osim, razume se Slobodana Miloševica i uspeo je da "ispliva".
Više od dve decenije posle burnih dogadaja u Podgorici koji su cak pretili da predu u vece sukobe, Milo Ðukanovic ponovo je suocen sa protestima. Cini se nikad vecim. Usvajanjem Zakona o slobodi veroispovesti, Ðukanovic je isprovocirao proteste Srpske pravoslavne crkve i dela javnosti u Crnoj Gori, a na ulice mnogih gradova izlazi na hiljade ljudi svake veceri.
Pojedine opštine, poput Herceg Novog cak su i donele akte kojima izražavaju protivljenje sa usvojenim zakonom.
Zapad je sve ovo vreme tolerisao Ðukanovicu razne stvari, od ozbiljnih sumnji u korupciju, krijumcarenje cigareta, kontrolu medija, sve pod izgovorom da Crna Gora koraca ka Evropskoj uniji i da je "najviše napredovala" od svih zemalja Zapadnog Balkana. U meduvremenu, Crna Gora je postala clanica NATO saveza, postala je odan saveznik, "ostrvo stabilnosti na Balkanu", kako su je ocenjivali pojedini zapadnoevropski mediji u
Ðukanovic, verovatno, nije ocekivao ovako snažan otpor nakon što je zakon usvojen u pola noci. Rasprava o zakonu i njegovo usvajanje proteklo je sa nizom incidenata koje su izazvali poslanici opozicionog, prosrpskog bloka Demokratski front. Usledilo je i njihovo privodenje. Medutim, to je samo ojacalo bunt gradana koji se protive zakonu, a na protestima širom crnogorskih gradova ima i pripadnika drugih veroispovesti.
Voda Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, odnosno Mitropolije Crnogorsko-primorske Amfilohije Radovic izrastao je u najjaceg rivala Ðukanovica, kojeg neretko naziva i "nekrstom" i sada je on najjaca figura na "drugoj strani" crnogorskog društva. Na "mig" Amfilohija, vernici i drugi gradani, prihvatili su da mirno izlaze na ulice, da ne provociraju pripadnike policije, ali i da budu istrajni. A borba se prenosi na pravni teren.
Amfilohije porucio Ðukanovicu: Biceš mudriji kad se budeš krstio!
Zašto je Ðukanovic doneo ovaj zakon?
Kontroverzna odredba zakona je da crkve u Crnoj Gori moraju da pruže dokaz o vlasništvu nad zgradama i zemljištem koje su posedovale pre 1918. godine. U suprotnom, toj imovini preti eksproprijacija. Godina 1918. godini se pominje jer se Crna Gora tada integrisala u Kraljevinu Jugoslaviju. Ta odredba je, ocenjuje se, prevashodno usmerena protiv uticajne Srpske pravoslavne crkve u državi, a kojoj pripada vecina vernika u Crnoj Gori.
Jasno je da ce Srpskoj pravoslavnoj crkvi biti teško da pruži dokaze o vlasništvu mnogih starih imanja, jer su moderni katastri u regionu uglavnom uvedeni tek posle 1918. godine.
"Zakon traži da se dokaže imovina nad hramovima koji su izgradeni u 13, 14. i 15. veku. To su gradili zadužbinari, pretežno Nemanjici. Kasnije i drugi. I gradio je narod. Kako je sada moguce ici u neki katastar iz 13. veka i dokazati da neki manastir, recimo Moraca, pripada crkvi", zapitao se u jednom intervjuu vladika Grigorije.
Crnogorska vlast se brani da su sve odredbe zakona usaglašene sa mišljenjem Venecijanske komisije, da je pozivala sve verske zajednice na dijalog, ukljucujuci predstavnike SPC, ali da ovi potonji nisu hteli da u njemu ucestvuju. Takode, isticu predstavnici vlasti, ovim zakonom žele da sve stave u jednak polodaj, da uvedu red i "pravnu cistocu".
Vladika Grigorije je u jednom intervjuu ocenio je da dogadaji u Crnoj Gori, posle usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti, najbolje pokazuju šta sve može da se dogodi kada se vlast nade u rukama jednog coveka koji je, pritom,"u potpunosti izgubio kompas i nemilosrdno gazi sve pred sobom i nije spreman da sasluša cak ni volju sopstvenog naroda".
Prema njegovim recima, ne zankimaju Ðukanovica vertski objekti, vec atraktivno zemljište, trenutno u posedu crkve (Mitropolija Crnogorsko-primorska). Crkva je vlasnik milion kvadrata na plaži Buljarici pored Budve.
"Tu može da se izgradi još jedan grad. Prica se da je to jedan od glavnih razloga za Zakon - da bi se posle to prodalo nekim partnerima. Govori se o arapskim investitorima. Mnogi pricaju o tome. Taj zakon je naprosto otimacina", rekao je vladika Grigorije za "Dojce vele".
Prema pojedinim ocenama, Ðukanovic podstice sukob sa crkvom, odnosno Amfilohijem, jer mu to odgovara, kako bi skrenuo pažnju sa drugih problema, a pre svega afere sa biznismenom Duškom Kneževicem, koji je izneo ozbiljne optužbe o korupciji u Demokratskoj partiji socijalista, koja vlada Crnoj Gorom.
"Ðukanovic je više puta pokušavao da tematizuje nezavisnost Crne Gore od bivše državne asocijacije sa Srbijom, kao i raspravu o identitetu nezavisne zemlje. On pokušava da polarizuje, a sebe da predstavi kao patriotu i cuvara integriteta zemlje. Pritom mu pozicija najjaceg opozicionog saveza, Demokratskog fronta, odgovara - zato što je jasno prosrpski i može da se predstavi kao peta kolona Beograda. Šef države takode podstice sukob sa Srpskom pravoslavnom crkvom u Crnoj Gori. Crna Gora godinama bezuspešno pokušava da Crnogorsku pravoslavnu crkvu, koja je osnovana 1993. godine, ucini zvanicno vecinskom crkvom. Ona nije priznata u pravoslavlju i, prema nezvanicnim procenama, ima samo nekoliko hiljada sledbenika", objavio je nedavno nemacki "Špigl".
