Na današnji dan pre 22 godine, Milo Đukanović je izabran za predsednika Crne Gore, a njegova inauguracija tada je izazvala burne proteste pristalica bivšeg predsednika Momira Bulatovića, vođe promiloševićeve struje u Crnoj Gori. I njegovog, nekada, bliskog prijatelja i saradnika.

Taj događaj označio ozbiljan rascep u jugoslovenskoj vladajućoj nomenklaturi. Predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević nikada nije priznao pobedu Đukanovića, što je saveznu državu dovelo u stanje provizorijuma, koje se održalo i po odlasku Miloševića sa vlasti, u oktobru 2000. Đukanović je od tada vodio Crnu Goru ka osamostaljenju, što se i dogodilo 2006. godine.

Đukanović (57 godina) je tada na svojoj strani imao i pravdu i legitimitet i legalnost i podršku celog regiona, osim, razume se Slobodana Miloševića i uspeo je da "ispliva".

Više od dve decenije posle burnih događaja u Podgorici koji su čak pretili da pređu u veće sukobe, Milo Đukanović ponovo je suočen sa protestima. Čini se nikad većim. Usvajanjem Zakona o slobodi veroispovesti, Đukanović je isprovocirao proteste Srpske pravoslavne crkve i dela javnosti u Crnoj Gori, a na ulice mnogih gradova izlazi na hiljade ljudi svake večeri.

Pojedine opštine, poput Herceg Novog čak su i donele akte kojima izražavaju protivljenje sa usvojenim zakonom.

Milo Đukanović inauguracija Đukanovića
MONDO/Nikoleta Vukčević 
PET PUTA PREMIJER i DVAPUT PREDSEDNIK

Đukanović je u svojoj dugoj političkoj karijeri pet puta bio premijer i dva puta predsednik Crne Gore.

Zapad je sve ovo vreme tolerisao Đukanoviću razne stvari, od ozbiljnih sumnji u korupciju, krijumčarenje cigareta, kontrolu medija, sve pod izgovorom da Crna Gora korača ka Evropskoj uniji i da je "najviše napredovala" od svih zemalja Zapadnog Balkana. U međuvremenu, Crna Gora je postala članica NATO saveza, postala je odan saveznik, "ostrvo stabilnosti na Balkanu", kako su je ocenjivali pojedini zapadnoevropski mediji u

Đukanović, verovatno, nije očekivao ovako snažan otpor nakon što je zakon usvojen u pola noći. Rasprava o zakonu i njegovo usvajanje proteklo je sa nizom incidenata koje su izazvali poslanici opozicionog, prosrpskog bloka Demokratski front. Usledilo je i njihovo privođenje. Međutim, to je samo ojačalo bunt građana koji se protive zakonu, a na protestima širom crnogorskih gradova ima i pripadnika drugih veroispovesti.

Vođa Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, odnosno Mitropolije Crnogorsko-primorske Amfilohije Radović izrastao je u najjačeg rivala Đukanovića, kojeg neretko naziva i "nekrstom" i sada je on najjača figura na "drugoj strani" crnogorskog društva. Na "mig" Amfilohija, vernici i drugi građani, prihvatili su da mirno izlaze na ulice, da ne provociraju pripadnike policije, ali i da budu istrajni. A borba se prenosi na pravni teren.

Amfilohije poručio Đukanoviću: Bićeš mudriji kad se budeš krstio!

Zašto je Đukanović doneo ovaj zakon?

Kontroverzna odredba zakona je da crkve u Crnoj Gori moraju da pruže dokaz o vlasništvu nad zgradama i zemljištem koje su posedovale pre 1918. godine. U suprotnom, toj imovini preti eksproprijacija. Godina 1918. godini se pominje jer se Crna Gora tada integrisala u Kraljevinu Jugoslaviju. Ta odredba je, ocenjuje se, prevashodno usmerena protiv uticajne Srpske pravoslavne crkve u državi, a kojoj pripada većina vernika u Crnoj Gori.

Jasno je da će Srpskoj pravoslavnoj crkvi biti teško da pruži dokaze o vlasništvu mnogih starih imanja, jer su moderni katastri u regionu uglavnom uvedeni tek posle 1918. godine.

"Zakon traži da se dokaže imovina nad hramovima koji su izgrađeni u 13, 14. i 15. veku. To su gradili zadužbinari, pretežno Nemanjići. Kasnije i drugi. I gradio je narod. Kako je sada moguće ići u neki katastar iz 13. veka i dokazati da neki manastir, recimo Morača, pripada crkvi", zapitao se u jednom intervjuu vladika Grigorije.

Crnogorska vlast se brani da su sve odredbe zakona usaglašene sa mišljenjem Venecijanske komisije, da je pozivala sve verske zajednice na dijalog, uključujući predstavnike SPC, ali da ovi potonji nisu hteli da u njemu učestvuju. Takođe, ističu predstavnici vlasti, ovim zakonom žele da sve stave u jednak polođaj, da uvedu red i "pravnu čistoću".

Vladika Grigorije je u jednom intervjuu ocenio je da događaji u Crnoj Gori, posle usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti, najbolje pokazuju šta sve može da se dogodi kada se vlast nađe u rukama jednog čoveka koji je, pritom,"u potpunosti izgubio kompas i nemilosrdno gazi sve pred sobom i nije spreman da sasluša čak ni volju sopstvenog naroda".

Prema njegovim rečima, ne zankimaju Đukanovića vertski objekti, već atraktivno zemljište, trenutno u posedu crkve (Mitropolija Crnogorsko-primorska). Crkva je vlasnik milion kvadrata na plaži Buljarici pored Budve.

"Tu može da se izgradi još jedan grad. Priča se da je to jedan od glavnih razloga za Zakon - da bi se posle to prodalo nekim partnerima. Govori se o arapskim investitorima. Mnogi pričaju o tome. Taj zakon je naprosto otimačina", rekao je vladika Grigorije za "Dojče vele".

Prema pojedinim ocenama, Đukanović podstiče sukob sa crkvom, odnosno Amfilohijem, jer mu to odgovara, kako bi skrenuo pažnju sa drugih problema, a pre svega afere sa biznismenom Duškom Kneževićem, koji je izneo ozbiljne optužbe o korupciji u Demokratskoj partiji socijalista, koja vlada Crnoj Gorom.

"Đukanović je više puta pokušavao da tematizuje nezavisnost Crne Gore od bivše državne asocijacije sa Srbijom, kao i raspravu o identitetu nezavisne zemlje. On pokušava da polarizuje, a sebe da predstavi kao patriotu i čuvara integriteta zemlje. Pritom mu pozicija najjačeg opozicionog saveza, Demokratskog fronta, odgovara - zato što je jasno prosrpski i može da se predstavi kao peta kolona Beograda. Šef države takođe podstiče sukob sa Srpskom pravoslavnom crkvom u Crnoj Gori. Crna Gora godinama bezuspešno pokušava da Crnogorsku pravoslavnu crkvu, koja je osnovana 1993. godine, učini zvanično većinskom crkvom. Ona nije priznata u pravoslavlju i, prema nezvaničnim procenama, ima samo nekoliko hiljada sledbenika", objavio je nedavno nemački "Špigl".