Tradicija Crne Gore izuzetno je bogata običajima koji su u nekom obliku rasprostranjeni i dan danas. Posebnu pažnju privlače verovanja šta treba raditi kako bi se rađali dečaci.
Crnogorski patrijarhat, u kojem je rođenje muškog deteta najveća radost, svoje korene je pustio još u dalekoj prošlosti. Sin je u porodici predstavljao ponos, "pušku" u kući. Verovalo se da se ženska deca za "tuđu" kuću rađaju, dok je muško ono što ostaje i čuva prezime.
Želja da se rodi muško dete ogledala se već u svadbenim običajima, ali i onima kada se dete "pravi“.
I dan danas mnoga crnogorska venčanja zadržala su običaj unošenja muškog deteta, takozvanog nakončeta, preko praga ne bi li porod bio muški, a u nekim delovima zemlje običaj je da dever opaše mladu muškim kaišem oko struka, takođe sa ciljem da se rodi dečak.
Ovaj običaj zabeležen je u Boki Kotorskoj, gde se između ostalog praktikovalo da majka, prilikom slaganja miraza, devojci na dno sanduka ubaci slatki ili ljuti šipak, govoreći u sebi "Koliko je ćerce, u ovom šipku zrna, onoliko od tvog srca bilo sinova i unučadi i da ih nakon sebe žive i sretne ostaviš".
Interesantni su, danas i pomalo bizarni, načini na koje se pokušavao naslutiti pol djeteta.
Naime, da bi se rodio dečak, poželjno je bilo da buduća majka spava na desnoj (muškoj) strani. Takođe, sa istim ciljem, običaj je bio da muškarac spava u čarapama.
Narodno je verovanje i da trudnica treba da jede koru hleba, jer ona asocira na muškost, čvrstinu i snagu, kao i crveno meso, kako bi "rodila junaka".
Verovatno su najinteresantniji oni običaji koji se tiču samog “procesa” rada na detetu, među kojima je i verovanje da supružnici treba da za vreme snošaja stisnu zube kako bi dobili muško dete.
Jedno od možda najpoznatijih je verovanje da muškarac za vreme odnosa treba da se okrene prema Lovćenu, a sve sa ciljem da dobije naslednika.
Takođe, tu su i verovanja da se muška deca prave neparnim danima, da žena treba da glavom bude okrenuta ka severu, da snošaj treba da bude u stojećem položaju…
Zaimljivo je i na koji način se pol djeteta otkrivao.
Naime, verovalo se da trudnica, ako prvi put oseti pokrete deteta van kuće, nosi žensko, dok su se prvi pokreti bebe dok je žena u kući tumačili kao znak da će se roditi muško.
Znak da će se roditi dečak, prema verovanju Crnogoraca, bio je i ukoliko žena omrzne mleko, sanja oružje… Ako se trudnica lati igala i konaca, verovalo se da će roditi djevojčicu.
Verovanja koja se i danas mogu sresti su da ako je stomak visok i ne vidi se sa leđa, žena nosi dečaka, a ako je stomak nisko i sa leđa se primećuje da je žena trudna, iščekuje se da će se roditi devojčica.
I kada je u pitanju lepota trudnice, verovalo se da ako se prolepša, rodiće dečaka, a ako u toku trudnoće poružni, biće žensko – “jer šćer majci ljepotu krade”.
