Zvanični podaci o broju i položaju izbeglica i povratnika u Hrvatsku, koje je na okruglom stolu "Povratak izbeglih i raseljenih-obnova kao preduslov povratka" u Banjaluci iznela vicepremijerka Jadranka Kosor, ne podudaraju se s podacima srpskih organizacija i UNHCR-a u Hrvatskoj.
Zvanični Zagreb ističe da je od početka povratka -1995, do danas, ukupno bilo oko 350.000 povratnika, od kojih oko 126.000 Srba.
Ot tog broja, 92.878 povratnika srpske nacionalnosti vratilo se iz Srbije, a 9.408 iz BiH, dok se danas u Hrvatskoj nalazi oko 1.200 izbeglica iz BiH.
Istraživanja koja je sprovodio UNHCR, ali i pojedine srpske organizacije, pokazuju, međutim, da je broj povratnika mnogo manji.
Kada je reč o broju srpskih povratnika, Hrvatska tu računa broj izdatih dokumenata - pasoša i ličnih karata - nakon čega bi njihovi vlasnici trebalo da izgube status izbeglice.
Istraživanja pokazuju da se stalno vratilo tek nešto više od polovine tog broja, dok su se ostali, u nemogućnosti da ostvare prava ili reše probleme, pre svega oko zaposlenja, smeštaja ili penzija, vratili u zemlje u kojima su boravili kao izbeglice, ili su "šetači" koji nekoliko meseci godišnje, obično leti, borave u Hrvatskoj, a nekoliko u Srbiji ili BiH.
Istraživanje o održivosti povratka, koje je UNHCR 2007. godine sproveo na uzorku od 1.450 povratnika, pokazalo je da na prijavljenoj adresi živi 34,8 odsto povratnika, dok ih 54 odsto ne živi na prijavljenoj adresi.
Od tog procenta u drugim mestima u Hrvatskoj živi 6,5 odsto, dok ih van Hrvatske živi 65 odsto, od čega 82 odsto u Srbiji, a za ostale nema pouzdanih podataka.
Procenat umrlih u tom istraživanju kretao se oko 11,2 odsto.
S obzirom na to da i pored pomaka u obnovi i povraćaju nekretnina koje su s izuzetkom pojedinih parcela u Ravnim kotarima kod Zadra sve vraćene, broj povratnika nije značajnije rastao.
Hrvatska je do danas uložila 38 milijardi kuna (5,1 milijardi evra) iz državnog budžeta u programe povratka prognanika i izbeglica, pa je do sada obnovljeno preko 145.000 kuća i stanova u vrednosti od 16 milijardi kuna (2,16 milijardi evra).
Ti podaci obuhvataju i Hrvate i Srbe, kojima do 2004. godine imovina nije obnavljana u većem procentu, dok proteklih godina najveći procent obnove ide na kuće i stanove srpskih vlasnika.
I zvanični Zagreb i srpske organizacije u Hrvatskoj slažu se da su bivši nosioci stanarskog prava jedan od najvećih preostalih problema.
Zbog toga je hrvatska vlada prošle godine donela Akcioni plan za ubrzano sprovođenje stambenog zbrinjavanja bivših nosilaca stanarskih prava koji žele da se vrate u Hrvatsku.
Proces je u toku i deo kategorije dobio je smeštaj, pa je tako u oktobru 2008. godine uprava za područja posebnog državnog staranja saopštila da je podnosiocima zahteva, od kojih se deo odnosi i na druge kategorije osim bivših nosilaca stanarskih prava dodelila 5.567 kuća, ili stanova i to 4.929 na i 648 van tog područja.
Još nisu rešeni svi slučajevi koji su 2007. godine dobili rešenje o stambenom zbrinjavanju, kao i nekoliko hiljada negativnih rešenja na koje je podneta žalba, ali ni svi podneti zahtevi.
Pored toga, rešavanje pitanja konvalidacije radnog staža za period od 1991. do 1995, odnosno za istočnu Hrvatsku do 1997, zbog čega mnogi nisu mogli u penziju, počelo je da se rešava tek od prošle godine, kad je omogućeno predavanje zahteva za konvalidaciju.
(Tanjug)
Zvanični Zagreb ističe da je od početka povratka -1995, do danas, ukupno bilo oko 350.000 povratnika, od kojih oko 126.000 Srba.
Ot tog broja, 92.878 povratnika srpske nacionalnosti vratilo se iz Srbije, a 9.408 iz BiH, dok se danas u Hrvatskoj nalazi oko 1.200 izbeglica iz BiH.
Istraživanja koja je sprovodio UNHCR, ali i pojedine srpske organizacije, pokazuju, međutim, da je broj povratnika mnogo manji.
Kada je reč o broju srpskih povratnika, Hrvatska tu računa broj izdatih dokumenata - pasoša i ličnih karata - nakon čega bi njihovi vlasnici trebalo da izgube status izbeglice.
Istraživanja pokazuju da se stalno vratilo tek nešto više od polovine tog broja, dok su se ostali, u nemogućnosti da ostvare prava ili reše probleme, pre svega oko zaposlenja, smeštaja ili penzija, vratili u zemlje u kojima su boravili kao izbeglice, ili su "šetači" koji nekoliko meseci godišnje, obično leti, borave u Hrvatskoj, a nekoliko u Srbiji ili BiH.
Istraživanje o održivosti povratka, koje je UNHCR 2007. godine sproveo na uzorku od 1.450 povratnika, pokazalo je da na prijavljenoj adresi živi 34,8 odsto povratnika, dok ih 54 odsto ne živi na prijavljenoj adresi.
Od tog procenta u drugim mestima u Hrvatskoj živi 6,5 odsto, dok ih van Hrvatske živi 65 odsto, od čega 82 odsto u Srbiji, a za ostale nema pouzdanih podataka.
Procenat umrlih u tom istraživanju kretao se oko 11,2 odsto.
S obzirom na to da i pored pomaka u obnovi i povraćaju nekretnina koje su s izuzetkom pojedinih parcela u Ravnim kotarima kod Zadra sve vraćene, broj povratnika nije značajnije rastao.
Hrvatska je do danas uložila 38 milijardi kuna (5,1 milijardi evra) iz državnog budžeta u programe povratka prognanika i izbeglica, pa je do sada obnovljeno preko 145.000 kuća i stanova u vrednosti od 16 milijardi kuna (2,16 milijardi evra).
Ti podaci obuhvataju i Hrvate i Srbe, kojima do 2004. godine imovina nije obnavljana u većem procentu, dok proteklih godina najveći procent obnove ide na kuće i stanove srpskih vlasnika.
I zvanični Zagreb i srpske organizacije u Hrvatskoj slažu se da su bivši nosioci stanarskog prava jedan od najvećih preostalih problema.
Zbog toga je hrvatska vlada prošle godine donela Akcioni plan za ubrzano sprovođenje stambenog zbrinjavanja bivših nosilaca stanarskih prava koji žele da se vrate u Hrvatsku.
Proces je u toku i deo kategorije dobio je smeštaj, pa je tako u oktobru 2008. godine uprava za područja posebnog državnog staranja saopštila da je podnosiocima zahteva, od kojih se deo odnosi i na druge kategorije osim bivših nosilaca stanarskih prava dodelila 5.567 kuća, ili stanova i to 4.929 na i 648 van tog područja.
Još nisu rešeni svi slučajevi koji su 2007. godine dobili rešenje o stambenom zbrinjavanju, kao i nekoliko hiljada negativnih rešenja na koje je podneta žalba, ali ni svi podneti zahtevi.
Pored toga, rešavanje pitanja konvalidacije radnog staža za period od 1991. do 1995, odnosno za istočnu Hrvatsku do 1997, zbog čega mnogi nisu mogli u penziju, počelo je da se rešava tek od prošle godine, kad je omogućeno predavanje zahteva za konvalidaciju.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
