Odeljenje za posebni kriminal Tužilaštva BiH zatražilo je prisluškivanje pojedinih sudija Ustavnog suda BiH, piše banjalučka štampa.
Logističku pomoć pri tome im pružaju Obaveštajno-bezbednosne agencije , saznaje "Fokus" u Sipi.
Izvor iz Agencije za istrage i zaštitu nije isključio mogućnost da su tužioci i ranije prisluškivali sudije.
"Postoje veoma ozbiljna saznanja da pojedini tužioci, u sprezi sa visokim zvaničnicima Obe, prisluškuju sudije koje rade na posebno interesantnim predmetima", rekao je izvor iz Sipe.
Isti izvor smatra da je nedopustivo da Tužilaštvo BiH, kao strana u postupku, prisluškuje sudije i tako u potpunosti utiče na sudski proces i njegovu zakonitost, jer na taj način tužioci prikupljaju veoma važne informacije, koje mogu da iskoriste i proces usmere u pravcu koji je potpuno njima prilagođen, odnosno tužilačkoj strani.
Predsedavajući Zajedničke komisije za odbranu i bezbednost parlamenta BiH Branko Zrno procenio je da zakonski dobro uređena oblast presretanja telefonskih razgovora eliminiše mogućnost nelegalnog prisluškivanja, priznavši, sa druge strane, da je u BiH, ipak, sve moguće.
"Bez odobrenja Suda BiH nije moguće prisluškivati. Sve što se eventualno događa van toga jeste krivično delo, ali ja to ne mogu da komentarišem, jer je to na nivou spekulacija", rekao je Zrno.
Predsednik Zajedničke komisije za nadzor nad radom Obaveštajno-bezbednosne agencije BiH Mirko Okolić rekao je da u BiH ima nelegalnog prisluškivanja.
"Protiv nezakonitog prisluškivanja borimo se i mi i nadležne agencije i ministarstva. Protiv toga bi trebalo da se bore svi u BiH da bi ga bilo što manje i zloupotrebe bile što bezbolnije za BiH", rekao je Okolić.
Okolić je podsetio da je tehnika napredovala i da je moguće improvizovati da se ne prisluškuje nelegalno.
"Nas ne brine legalno prisluškivanje, a često smo kontrolisali Obu i sravnjivali naloge za prisluškivanje. Svako ko bi prekršio zakon u Obi, počinio bi krivično delo", rekao je Okolić.
Dodaje da se nikada sa sigurnošću ne sme reći da se u tom lancu prisluškivanja ne može nekome promeniti mišljenje, da počne da radi za nekog drugog i tako izvrši zloupotrebu.
Okolić je naglasio da je najveća opasnost od nelegalnog presretanja razgovora putem telefonskih operatera, naročito u političke svrhe, i da su, da bi se otklonile manjkavosti, pripremljene izmene zakona za tu oblast.
Đuro Beronja, savetnik predsjedavajućeg Predsedništva BiH Nebojše Radmanovića, nedavno je potvrdio da postoji mnogo pokazatelja za mogućnost da su bošnjački obaveštajci prisluškivali zvaničnike RS.
On je naglasio da su u brojnim slučajevima naknadne analize ukazivale na mogućnost prisluškivanja srpskih predstavnika u institucijama BiH i funkcionera u RS.
"Jedan broj pripadnika Obe ranije je delovao u bošnjačkoj obaveštajnoj službi Aid. Neki iz te službe sada rade u Sipi. Paralelne strukture u institucijama posebno su opasne u zemlji kakva je BiH, u kojoj je bezbednosna i politička situacija dosta složena", rekao je Beronja.
(MONDO)
Logističku pomoć pri tome im pružaju Obaveštajno-bezbednosne agencije , saznaje "Fokus" u Sipi.
Izvor iz Agencije za istrage i zaštitu nije isključio mogućnost da su tužioci i ranije prisluškivali sudije.
"Postoje veoma ozbiljna saznanja da pojedini tužioci, u sprezi sa visokim zvaničnicima Obe, prisluškuju sudije koje rade na posebno interesantnim predmetima", rekao je izvor iz Sipe.
Isti izvor smatra da je nedopustivo da Tužilaštvo BiH, kao strana u postupku, prisluškuje sudije i tako u potpunosti utiče na sudski proces i njegovu zakonitost, jer na taj način tužioci prikupljaju veoma važne informacije, koje mogu da iskoriste i proces usmere u pravcu koji je potpuno njima prilagođen, odnosno tužilačkoj strani.
Predsedavajući Zajedničke komisije za odbranu i bezbednost parlamenta BiH Branko Zrno procenio je da zakonski dobro uređena oblast presretanja telefonskih razgovora eliminiše mogućnost nelegalnog prisluškivanja, priznavši, sa druge strane, da je u BiH, ipak, sve moguće.
"Bez odobrenja Suda BiH nije moguće prisluškivati. Sve što se eventualno događa van toga jeste krivično delo, ali ja to ne mogu da komentarišem, jer je to na nivou spekulacija", rekao je Zrno.
Predsednik Zajedničke komisije za nadzor nad radom Obaveštajno-bezbednosne agencije BiH Mirko Okolić rekao je da u BiH ima nelegalnog prisluškivanja.
"Protiv nezakonitog prisluškivanja borimo se i mi i nadležne agencije i ministarstva. Protiv toga bi trebalo da se bore svi u BiH da bi ga bilo što manje i zloupotrebe bile što bezbolnije za BiH", rekao je Okolić.
Okolić je podsetio da je tehnika napredovala i da je moguće improvizovati da se ne prisluškuje nelegalno.
"Nas ne brine legalno prisluškivanje, a često smo kontrolisali Obu i sravnjivali naloge za prisluškivanje. Svako ko bi prekršio zakon u Obi, počinio bi krivično delo", rekao je Okolić.
Dodaje da se nikada sa sigurnošću ne sme reći da se u tom lancu prisluškivanja ne može nekome promeniti mišljenje, da počne da radi za nekog drugog i tako izvrši zloupotrebu.
Okolić je naglasio da je najveća opasnost od nelegalnog presretanja razgovora putem telefonskih operatera, naročito u političke svrhe, i da su, da bi se otklonile manjkavosti, pripremljene izmene zakona za tu oblast.
Đuro Beronja, savetnik predsjedavajućeg Predsedništva BiH Nebojše Radmanovića, nedavno je potvrdio da postoji mnogo pokazatelja za mogućnost da su bošnjački obaveštajci prisluškivali zvaničnike RS.
On je naglasio da su u brojnim slučajevima naknadne analize ukazivale na mogućnost prisluškivanja srpskih predstavnika u institucijama BiH i funkcionera u RS.
"Jedan broj pripadnika Obe ranije je delovao u bošnjačkoj obaveštajnoj službi Aid. Neki iz te službe sada rade u Sipi. Paralelne strukture u institucijama posebno su opasne u zemlji kakva je BiH, u kojoj je bezbednosna i politička situacija dosta složena", rekao je Beronja.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
