Ðukanović: Crna Gora u stanju da demokratski reši probleme

 „Ne skrivamo probleme. Što se više približavamo EU poslednja nasleđa onoga što je antievropsko isplivava i to treba rešavati u duhu dobre evropske prakse“, naglasio je on.

Ðukanović je rekao da je Crna Gora svojim iskustvom pokazala da je to u stanju da učini, navodeći 90-te kada je uspela da odoli nacionalnim i verskim sukovima.

„Ne treba imati sumnje da smo u stanju te probleme rešavati. Da li imamo uvek dobru saradnju u susedima - ne. Treba razumeti nije ovo problem eksluzivno crnogorski. Vidim ga u širem kontekstu. U regionu se vodi oštar politički duel između politika koje zaustupaju evropsku budućnost i poltiku koja želi da zadrži Balkan na antievropskom koloseku“, ocenio je on.

Istakao je da Crna Gora želi da razvija dalje multietničko društvo.

Ðukanović je kazao da Crna Gora ne želi da se vraća na status srednjevekovne države u kojoj crkva vodi važnu ulogu.

Naglasio je da ne želi da otvara sukobe sa svojim kolegama i da se trudi da sa svima razgovara na odgovoran način, da razgovara o pitanjima od zajednickcog interesa, zajedničkoj evropskoj budućnosti, i da primeti deformitet u politici što ugrožava dobar tempo razvoja Crne Gore.

„Nije dobro da bilo ko sebi daje za pravo da se vraćamo u vreme 90-tih i da poksusavamo sa viškom pažnje prema nacionalnim manjinama u drugim državama pokažemo nedovoljno pažnje prema suverenitetu država“, rekao je Ðukanović.

On je rekao da je njegova poruka crnogorskoj manjini, gde god živela, uvek ista, a to je da pre svega budu odgovorni građani država za koje su se opredelili da budu njihov dom, da budu lojalni građani, i da će sigurno država da im uzvrati poštovanjem, što radi i Crna Gora.

„Ako se to ne dogodi onda je to polazište za ozbiljan razgovor da li se svi pridržavamo standarda poštovanja prava manjina. Mislim da je jako vazno da se oslobodimo drugih isksutava. Treba da sinhronizovano delujemo u ispunjavanju standarda koji bi vodili ka zajedničkom evropskom domu“, zaključio je on.