Odbrana Milana Lukića, optuženog da je spalio oko 140 živih muslimanskih žena i dece u Višegradu 1992.godine, predočila je Haškom tribunalu dokaze da su žive tri žene sa spiska žrtava iz optužnice, tvrdeći da na tom spisku ima još živih.
U danas objavljenom podnesku, Lukićevi branioci Dejan Ivetić i Džejson Alarid navode da su se sastali sa Latifom Kurspahić i njenim kćerima Lejlom i Hasibom koje su u optužnici navedene kao žrtve spaljivanja u kući u Pionirskoj ulici u Višegradu, 14. juna 1992. godine.
Kurspahić je braniocima, prema podnesku, potvrdila da je Višegrad napustila krajem maja 1992. sa kćerima Lejlom, koja je imala četiri godine, i Hasibom, starom šest meseci.
Lukićeva odbrana tvrdi da dosadašnjom istragom tokom koje nisu nađena, te ni ekshumirana tela, nije mogao da bude potvrđen identitet 46 žrtava sa spiska iz optužnice. Prema braniocima, još
18 osoba sa tog spiska je živo.
Danas objavljenom odlukom, sudsko veće Patrika Robinsona koji je i predsednik Tribunala, prihvatilo je da sasluša Latifu Kurspahić u okviru dokaznog postupka odbrane.
Sudije su, međutim, ocenile da su "veoma ograničeni" dokazi odbrane za tvrdnju da na spisku žrtava ima još zivih.
Veće je stoga odbilo zahtev odbrane da suđenje bude prekinuto i da se sprovede nezavisna istraga kojom bi se našla tela žrtava i pouzdanim metodima utvrdio njihov identitet.
U odgovoru na tvrdnje odbrane, tužioci su najavili da će, posle dodatnih provera, ukloniti imena Kurspahića sa spiska žrtava, podsećajući da su i ranije tokom suđenja upozoravali da bi one mogle biti žive.
Zastupnici optužbe su, međutim, negirali da postoje pouzdani dokazi da na spisku žrtava ima još imena živih osoba, i naznačili da će dodatno istražiti tu tvrdnju odbrane.
Po tužilaštvu, postoje velike razlike u starosti ili mestu rođenja između desetak žrtava sa spiska i osoba za koje odbrana tvrdi da su žive.
Haško tužilaštvo je u odgovoru navelo i da je "nemoguća"
ekshumacija žrtava spaljivanja u Višegradu, zato što nijedna strana ne zna gde su pokopane.
Milan Lukić je sa rođakom Sredojem optužen za višestruka ubistva, progon, istrebljenje, nehumana dela i okrutno postupanje prema muslimanskim civilima u Višegradu i okolini 1992-94. godine. U 12 tačaka na teret im se stavljaju zločini protiv čovečnosti, a u devet kršenje zakona i običaja rata.
Kao posebno težak zločin, optužnicom je naznačeno okrutno ubistvo 140 muslimanskih žena i dece koji su "živi spaljeni" 14. i 27. juna 1992. godine, u dve kuće u Pionirskoj ulici i naselju Bikavac u Višegradu.
Tokom suđenja koje je počelo u julu 2008. godine, svedočilo je nekoliko preživelih.
(Beta)
U danas objavljenom podnesku, Lukićevi branioci Dejan Ivetić i Džejson Alarid navode da su se sastali sa Latifom Kurspahić i njenim kćerima Lejlom i Hasibom koje su u optužnici navedene kao žrtve spaljivanja u kući u Pionirskoj ulici u Višegradu, 14. juna 1992. godine.
Kurspahić je braniocima, prema podnesku, potvrdila da je Višegrad napustila krajem maja 1992. sa kćerima Lejlom, koja je imala četiri godine, i Hasibom, starom šest meseci.
Lukićeva odbrana tvrdi da dosadašnjom istragom tokom koje nisu nađena, te ni ekshumirana tela, nije mogao da bude potvrđen identitet 46 žrtava sa spiska iz optužnice. Prema braniocima, još
18 osoba sa tog spiska je živo.
Danas objavljenom odlukom, sudsko veće Patrika Robinsona koji je i predsednik Tribunala, prihvatilo je da sasluša Latifu Kurspahić u okviru dokaznog postupka odbrane.
Sudije su, međutim, ocenile da su "veoma ograničeni" dokazi odbrane za tvrdnju da na spisku žrtava ima još zivih.
Veće je stoga odbilo zahtev odbrane da suđenje bude prekinuto i da se sprovede nezavisna istraga kojom bi se našla tela žrtava i pouzdanim metodima utvrdio njihov identitet.
U odgovoru na tvrdnje odbrane, tužioci su najavili da će, posle dodatnih provera, ukloniti imena Kurspahića sa spiska žrtava, podsećajući da su i ranije tokom suđenja upozoravali da bi one mogle biti žive.
Zastupnici optužbe su, međutim, negirali da postoje pouzdani dokazi da na spisku žrtava ima još imena živih osoba, i naznačili da će dodatno istražiti tu tvrdnju odbrane.
Po tužilaštvu, postoje velike razlike u starosti ili mestu rođenja između desetak žrtava sa spiska i osoba za koje odbrana tvrdi da su žive.
Haško tužilaštvo je u odgovoru navelo i da je "nemoguća"
ekshumacija žrtava spaljivanja u Višegradu, zato što nijedna strana ne zna gde su pokopane.
Milan Lukić je sa rođakom Sredojem optužen za višestruka ubistva, progon, istrebljenje, nehumana dela i okrutno postupanje prema muslimanskim civilima u Višegradu i okolini 1992-94. godine. U 12 tačaka na teret im se stavljaju zločini protiv čovečnosti, a u devet kršenje zakona i običaja rata.
Kao posebno težak zločin, optužnicom je naznačeno okrutno ubistvo 140 muslimanskih žena i dece koji su "živi spaljeni" 14. i 27. juna 1992. godine, u dve kuće u Pionirskoj ulici i naselju Bikavac u Višegradu.
Tokom suđenja koje je počelo u julu 2008. godine, svedočilo je nekoliko preživelih.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.