Predsednik Spoljnopolitičkog odbora Skupštine Srbije Dragoljub Mićunović ocenio je da "zajedničke potrebe na evropskom putu zahtevaju brže normalizovanje i razvijanje odnosa" Srbije i Hrvatske.
Mićunović je u intervjuu za Blic rekao da "nije normalno da dve susedne zemlje od čijih odnosa zavisi stabilnost regiona gotovo 15 godina imaju zaleđene i loše odnose".
Na pitanje da li možemo da očekujemo podršku Hrvatske na putu ka EU, on je rekao da su mu hrvatski funkcioneri, posebno premijer Ivo Sanader, saopštili da Hrvatska, ako bi pre Srbije ušla u EU, nikada ne bi uslovljavala prijem Srbije.
"Naprotiv, kako su istakli, pomogli bi da do toga što pre dođe", rekao je Mićunović i dodao da je hrvatska strana spremna da Srbiji pokloni prevode na stotine dokumenata neophodnih za pristupanje EU koji su koštali oko milion evra.
Upitan o stavu Hrvatske u vezi sa povratkom izbeglica, on je rekao da "postoji želja da se to pitanje reši bilateralno, ali se nismo složili oko njihove tvrdnje da mali broj Srba uopšte želi da se vrati u Hrvatsku".
"Njihov stav je da su se ti ljudi posle 15 godina integrisali u Srbiju. Moj odgovor je bio da to nije presudno već da je bitnije od toga da se reše pretpostavke da bi ti ljudi mogli da se vrate, a da ćemo onda videti koliko njih to zapravo i želi", rekao je Mićunović.
Mićunović je rekao da je u razgovoru sa hrvatskim funkcionerima ukazao da je potrebno rešiti pitanje "nepoznatih tajnih spiskova na kojima su pobrojani ljudi koji mogu biti pozvani na odgovornost za ratni zločin".
"Naime, za sada se to može saznati tek kada se osoba vrati u Hrvatsku i bude privedena", rekao je Mićunović i dodao da mu je rečeno da taj spisak "postoji u hrvatskoj ambasadi i da je sveden na nešto ispod hiljadu ljudi".
Dodao je da mu je rečeno i da "svako ko želi da proveri da li je na spisku, može da se informiše u njihovoj (hrvatskoj) ambasadi pre povratka".
Na pitanje o povratku stanarskih prava, Mićunović je rekao da Hrvatska želi da se to pitanje "bilateralno reši, da se uključi i naša država i da se nekako nagodimo van međunarodne zajednice".
"Međutim, za nas je veoma važno da to rešimo preko UNHCR-a, jer ako se to ne uradi do 2010, postoji opasnost da ćemo doći u situaciju da se međunarodna zajednica o tome više ne brine", rekao je Mićunović.
(Beta)
Mićunović je u intervjuu za Blic rekao da "nije normalno da dve susedne zemlje od čijih odnosa zavisi stabilnost regiona gotovo 15 godina imaju zaleđene i loše odnose".
Na pitanje da li možemo da očekujemo podršku Hrvatske na putu ka EU, on je rekao da su mu hrvatski funkcioneri, posebno premijer Ivo Sanader, saopštili da Hrvatska, ako bi pre Srbije ušla u EU, nikada ne bi uslovljavala prijem Srbije.
"Naprotiv, kako su istakli, pomogli bi da do toga što pre dođe", rekao je Mićunović i dodao da je hrvatska strana spremna da Srbiji pokloni prevode na stotine dokumenata neophodnih za pristupanje EU koji su koštali oko milion evra.
Upitan o stavu Hrvatske u vezi sa povratkom izbeglica, on je rekao da "postoji želja da se to pitanje reši bilateralno, ali se nismo složili oko njihove tvrdnje da mali broj Srba uopšte želi da se vrati u Hrvatsku".
"Njihov stav je da su se ti ljudi posle 15 godina integrisali u Srbiju. Moj odgovor je bio da to nije presudno već da je bitnije od toga da se reše pretpostavke da bi ti ljudi mogli da se vrate, a da ćemo onda videti koliko njih to zapravo i želi", rekao je Mićunović.
Mićunović je rekao da je u razgovoru sa hrvatskim funkcionerima ukazao da je potrebno rešiti pitanje "nepoznatih tajnih spiskova na kojima su pobrojani ljudi koji mogu biti pozvani na odgovornost za ratni zločin".
"Naime, za sada se to može saznati tek kada se osoba vrati u Hrvatsku i bude privedena", rekao je Mićunović i dodao da mu je rečeno da taj spisak "postoji u hrvatskoj ambasadi i da je sveden na nešto ispod hiljadu ljudi".
Dodao je da mu je rečeno i da "svako ko želi da proveri da li je na spisku, može da se informiše u njihovoj (hrvatskoj) ambasadi pre povratka".
Na pitanje o povratku stanarskih prava, Mićunović je rekao da Hrvatska želi da se to pitanje "bilateralno reši, da se uključi i naša država i da se nekako nagodimo van međunarodne zajednice".
"Međutim, za nas je veoma važno da to rešimo preko UNHCR-a, jer ako se to ne uradi do 2010, postoji opasnost da ćemo doći u situaciju da se međunarodna zajednica o tome više ne brine", rekao je Mićunović.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
