Tačno dve decenije traje vladavina Mila Đukanovića Crnom Gorom. Rekord koji će teško biti oboren u dogledno vreme u evropskim državama.
Od "Mila britve", kako su ga nazivali na početku politike karijere zbog britkog jezika, aktuelni crnogorski premijer postao je "Milo car". Ako ovako nastavi preti da pomuti slavu "najvećeg sina naroda i narodnosti" bivše Jugoslavije Josipa Broza Tita.
Sa samo 26 godina Đukanović je postao značajan faktor u crnogorskoj politici, kada je sa Momirom Bulatovićem i Svetozarom Marovićem, kao mladim lavovima tadašnje komunističke vlasti, svrgnuo staru gardu u takozvanoj "anti-birokratskoj revoluciji".
Od tada počinje njegov uspon, a februara 1991. godine, predsednik Crne Gore Momir Bulatović imenuje ga za mandatara crnogorske vlade, uz blagoslov Beograda, odnosno Slobodana Miloševića, kojem će se, godinama kasnije, žestoko suprostaviti, uz podršku Zapada. Đukanović je tada, sa 29 godina, bio najmlađi premijer u Evropi.
Sa transformacijom nekadašnje Komunističke partije Crne Gore u Demokratsku partiju socijalista (DPS) raste i popularnost Đukanovića. Kada se u jeku studentskih i građanskih protesta 1996/97. godine okrenuo protiv Slobodana Miloševića dobija i simpatije u Srbiji i regionu. Zapad ga tada sve više vidi kao važnog igrača u rušenju Miloševića.
Prepoznavši trenutak, Đukanović je napravio potpuni zaokret i na crnogorskoj političkoj sceni, odlučujući da na predsedničkim izborima 1997. godine bude protivkandidat dojučerašnjem prijatelju i najbližem saradniku Momiru Bulatoviću. Iako je Bulatović imao prednost u prvom krugu, Đukanović je iznenađujuće dobio izbore u drugom krugu, što mnogi smatraju jednom od njegovih ključnih političkih pobeda.
Iako je 1999. godine Crna Gora još bila u zajednici sa Srbijom (SR Jugoslavija), ona nije pretprela takvo bombardovanje kao veća "bratska republika". Đukanović je, tada, pružajući utočište pojedinim srpskim opozicionim političarima, pre svega Zoranu Đinđiću, od odmazde režima u Beogradu, na Zapadu prepoznat kao balkanski političar u koga treba ulagati.
Pobedom demokratskih snaga u Srbiji 2000. godine, Đukanović pravi još jedan politički salto. Tada je "zajahao" na ideji nezavisne Crne Gore i njegova DPS potpuno preuzima "tapiju" nad tom idejom. Nezavisna i evropska Crna Gora projekat je na kojem je Đukanović dobijao sve izbore u poslednjih deset godina.
Iako se njegova vlast ne dovodi u pitanje, mrlja na karijeru svakako su optužbe italijanskih pravosudnih vlasti da je bio umešan u šverc cigareta, zbog čega je pre dve godine bio na ispitivanju kod tužioca u Bariju. Đukanović je uvek odbacivao optužbe.
Od "Mila britve", kako su ga nazivali na početku politike karijere zbog britkog jezika, aktuelni crnogorski premijer postao je "Milo car". Ako ovako nastavi preti da pomuti slavu "najvećeg sina naroda i narodnosti" bivše Jugoslavije Josipa Broza Tita.
Sa samo 26 godina Đukanović je postao značajan faktor u crnogorskoj politici, kada je sa Momirom Bulatovićem i Svetozarom Marovićem, kao mladim lavovima tadašnje komunističke vlasti, svrgnuo staru gardu u takozvanoj "anti-birokratskoj revoluciji".
Od tada počinje njegov uspon, a februara 1991. godine, predsednik Crne Gore Momir Bulatović imenuje ga za mandatara crnogorske vlade, uz blagoslov Beograda, odnosno Slobodana Miloševića, kojem će se, godinama kasnije, žestoko suprostaviti, uz podršku Zapada. Đukanović je tada, sa 29 godina, bio najmlađi premijer u Evropi.
Sa transformacijom nekadašnje Komunističke partije Crne Gore u Demokratsku partiju socijalista (DPS) raste i popularnost Đukanovića. Kada se u jeku studentskih i građanskih protesta 1996/97. godine okrenuo protiv Slobodana Miloševića dobija i simpatije u Srbiji i regionu. Zapad ga tada sve više vidi kao važnog igrača u rušenju Miloševića.
Prepoznavši trenutak, Đukanović je napravio potpuni zaokret i na crnogorskoj političkoj sceni, odlučujući da na predsedničkim izborima 1997. godine bude protivkandidat dojučerašnjem prijatelju i najbližem saradniku Momiru Bulatoviću. Iako je Bulatović imao prednost u prvom krugu, Đukanović je iznenađujuće dobio izbore u drugom krugu, što mnogi smatraju jednom od njegovih ključnih političkih pobeda.
Iako je 1999. godine Crna Gora još bila u zajednici sa Srbijom (SR Jugoslavija), ona nije pretprela takvo bombardovanje kao veća "bratska republika". Đukanović je, tada, pružajući utočište pojedinim srpskim opozicionim političarima, pre svega Zoranu Đinđiću, od odmazde režima u Beogradu, na Zapadu prepoznat kao balkanski političar u koga treba ulagati.
Pobedom demokratskih snaga u Srbiji 2000. godine, Đukanović pravi još jedan politički salto. Tada je "zajahao" na ideji nezavisne Crne Gore i njegova DPS potpuno preuzima "tapiju" nad tom idejom. Nezavisna i evropska Crna Gora projekat je na kojem je Đukanović dobijao sve izbore u poslednjih deset godina.
Iako se njegova vlast ne dovodi u pitanje, mrlja na karijeru svakako su optužbe italijanskih pravosudnih vlasti da je bio umešan u šverc cigareta, zbog čega je pre dve godine bio na ispitivanju kod tužioca u Bariju. Đukanović je uvek odbacivao optužbe.
Kako sa Srbijom?
Na nedeljnim vanrednim parlamentarnim izborima, njegova partija i koalicioni saveznici dobili su dovoljan broj glasova da potpuno slobodno i nesmetano vladaju u naredne četiri godine i ostvare glavni proklamovani cilj - ulazak Crne Gore u Evropsku uniju.
Građani Crne Gore dali su poverenje Đukanoviću koji je u izbornoj kampanji najviše govorio o ekonomiji, očuvanju životnog standarda građana u vremenu nadolazeće finansijske krize i naravno o što bržem pristupanju Evropskoj uniji, kao garantu stabilnosti crnogorske države na duži rok.
"Borićemo se protiv krize, sačuvaćemo srce naše ekonomije, podržati perspektivne kompanije i obezbediti penzije", bile su glavne poruke Đukanovića tokom kampanje za parlamentarne izbore.
Crnogorski građani, očigledno, nisu želeli da se kockaju i ocenili su da će sa Đukanovićem i njegovim saveznicima lakše prebroditi iskušenja koje donosi globalna kriza.
poslušajte deo govora sa jednog predizbornog skupa
Premijer Crne Gore tokom kampanje nije se mnogo osvratao na probleme u odnosima sa Srbijom, koji, u istoriji dve zemlje, nikad nisu bili lošiji nego sada. Priznanje nezavisnosti Kosova, koje je svakako bilo bolno za Srbiju, ni u crnogorskoj javnosti nije primljeno sa simpatijama, ali je Đukanović i to uspeo da prebrodi, stavljajući akcenat upravo na ekonomsku priču.
U pokušaju da zaseni Đukanovića, opozicija je zaigrala na dve karte - kritika režima u Podgorici zbog izuzetno loših odnosa sa Srbijom i velika nezaposlenost kojoj se ne vidi rešenje. Ipak, to nisu bili dovoljno jaki aduti da se Đukanović ozbiljnije ugrozi.
Iako crnogorska vlast zagovara politiku dobrosusedskih odnosa, osim sa Srbijom, Crna Gora ima i otvoreno pitanje sa Hrvatskom, tačnije pitanje Prevlake.
Građani Crne Gore dali su poverenje Đukanoviću koji je u izbornoj kampanji najviše govorio o ekonomiji, očuvanju životnog standarda građana u vremenu nadolazeće finansijske krize i naravno o što bržem pristupanju Evropskoj uniji, kao garantu stabilnosti crnogorske države na duži rok.
"Borićemo se protiv krize, sačuvaćemo srce naše ekonomije, podržati perspektivne kompanije i obezbediti penzije", bile su glavne poruke Đukanovića tokom kampanje za parlamentarne izbore.
Crnogorski građani, očigledno, nisu želeli da se kockaju i ocenili su da će sa Đukanovićem i njegovim saveznicima lakše prebroditi iskušenja koje donosi globalna kriza.
poslušajte deo govora sa jednog predizbornog skupa
Premijer Crne Gore tokom kampanje nije se mnogo osvratao na probleme u odnosima sa Srbijom, koji, u istoriji dve zemlje, nikad nisu bili lošiji nego sada. Priznanje nezavisnosti Kosova, koje je svakako bilo bolno za Srbiju, ni u crnogorskoj javnosti nije primljeno sa simpatijama, ali je Đukanović i to uspeo da prebrodi, stavljajući akcenat upravo na ekonomsku priču.
U pokušaju da zaseni Đukanovića, opozicija je zaigrala na dve karte - kritika režima u Podgorici zbog izuzetno loših odnosa sa Srbijom i velika nezaposlenost kojoj se ne vidi rešenje. Ipak, to nisu bili dovoljno jaki aduti da se Đukanović ozbiljnije ugrozi.
Iako crnogorska vlast zagovara politiku dobrosusedskih odnosa, osim sa Srbijom, Crna Gora ima i otvoreno pitanje sa Hrvatskom, tačnije pitanje Prevlake.
Ekonomska kriza
Ni nešto lošija prošlogodišnja turistička sezona, odnosno ne tako dobra kao što se očekivalo, kao i štrajkovi radnika nekada velikih preduzeća ("Radoje Dakić", na primer) nisu uzdrmale vlast u Podgorici.
Crnogorske vlasti čekale su da prođe turistička sezona da bi priznale nezavisnost Kosova, a uoči nove sezone pokušaće da namame turiste iz Srbije ukidanjem eko-takse od deset evra (koja se plaćala na granici) i snižavanjem cena smeštaja, prevoza i usluge u restoranima od deset do 35 odsto.
Dan posle pobede na izborima, Đukanovića su dočekale neprijatne vesti. Naime, uprava podgoričkog Kombinata aluminijuma (KAP) počeće da šalje radnike na prinudni odmor, a iz Sindikata te kompanije rekli su da još ne znaju koliko će radnika biti na prinudnom odmoru i u kom periodu.
Veliki problem crnogorske ekonomije i društva je korupcija. Američka organizacija "Global integriti" objavila je prošlog meseca da je Crna Gora na listi od 13 zemalja pod posebnim nadzorom kojima zbog slabih mehanizama za zaštitu od korupcije preti velika pljačka javnih resursa.
Prema njihovom redovnom godišnjem izveštaju za 2008. Crna Gora je prošla najgore od zemalja u regionu koje su obuhvaćene istraživanjem.
Uz to, Crna Gora je, kao i većina njenih suseda, označena kao zemlja sa visokim rizikom za ulaganja, a nedavno su mediji objavili podatak Međunarodne organizacije rada da su Srbija i Crna Gora među sedam zemalja u svetu koje imaju najvišu stopu nezaposlenosti, odnosno ta cifra je veća od 20 odsto.
(P. Vujić, MONDO)
Crnogorske vlasti čekale su da prođe turistička sezona da bi priznale nezavisnost Kosova, a uoči nove sezone pokušaće da namame turiste iz Srbije ukidanjem eko-takse od deset evra (koja se plaćala na granici) i snižavanjem cena smeštaja, prevoza i usluge u restoranima od deset do 35 odsto.
Dan posle pobede na izborima, Đukanovića su dočekale neprijatne vesti. Naime, uprava podgoričkog Kombinata aluminijuma (KAP) počeće da šalje radnike na prinudni odmor, a iz Sindikata te kompanije rekli su da još ne znaju koliko će radnika biti na prinudnom odmoru i u kom periodu.
Veliki problem crnogorske ekonomije i društva je korupcija. Američka organizacija "Global integriti" objavila je prošlog meseca da je Crna Gora na listi od 13 zemalja pod posebnim nadzorom kojima zbog slabih mehanizama za zaštitu od korupcije preti velika pljačka javnih resursa.
Prema njihovom redovnom godišnjem izveštaju za 2008. Crna Gora je prošla najgore od zemalja u regionu koje su obuhvaćene istraživanjem.
Uz to, Crna Gora je, kao i većina njenih suseda, označena kao zemlja sa visokim rizikom za ulaganja, a nedavno su mediji objavili podatak Međunarodne organizacije rada da su Srbija i Crna Gora među sedam zemalja u svetu koje imaju najvišu stopu nezaposlenosti, odnosno ta cifra je veća od 20 odsto.
(P. Vujić, MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
