Mitropolit crnogorsko - primorski Amfilohije čestitao je svim vernicima koji po julijanskom kalendaru proslavljaju Vaskrs, jedan od dva najradosnija hrišćanska praznik.Mitropolit je naveo u svojoj vaskršnjoj poruci, sve što se događa, događa se po Božijoj volj.
Poruku Mitropolije prenosimo u celosti.
Ovih svetih dana, braćo i večna sabraćo, proslavljajući Hrista Bogočovjeka, Raspetoga i Vaskrsloga, pevamo pesmu vere, nade i ljubavi: „Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima večni život darova!” Po apostolu naroda Pavlu, „vera je osnova svega čemu se nadamo, provera nevidljivih stvari”. I zaista, sva istorija čovečanstva, čoveka kao razumnog bića, i svo ljudsko iskustvo i nauka potvrđuju da su postojale i postoje samo dve vrste ljudi: oni koji veruju u Boga i time u večni život i večni smisao čoveka i seta, i oni koji veruju u smrt i time u ništavilo sveta i čoveka, konačni besmisao svega postojećeg. Sva ljudska čežnja za Bogom, i time za večnim smislom svega postojećeg, vera u Boga, zadobila je svoju punoću i savršenstvo u ličnosti Raspetog „za život sveta” i Vaskrslog iz mrtvih Hrista Bogočovjeka. On, „kroz koga je sve postalo što postoji” (Jn. 1, 3), koji je „prvi i poslednji, početak i kraj” – punoća svega, „svojom smrću smrt uništava”, otkriva se i daruje kao „Hleb živi koji siđe sa neba, ako ko jede od ovoga Hleba živeće vavijek” (Jn. 6, 51). On je jedini zemnorodni koji je kao Jedinorodni Sin Božiji rekao za sebe: „Ja sam Put, Istina i Život” (Jn. 14,7); „Ja sam Svjetlost svijetu, ko ide za mnom neće hoditi po tami” (Jn. 8, 12).
Uostalom, sve što postoji, i način na koji postoji, u znaku je raspeća i umiranja, a u isto vreme – u znaku rađanja i vaskrsavanja. Ta tajna bića i čoveka zadobija upravo svoju odgonetku i smisao u raspeću i Vaskrsenju Hristovom. To Bog Otac odgovara darivanjem Sina svoga kao večne Ljubavi na svečovečansku i svekosmičku čežnju i vapaje. Već je Premudri Solomon predukazao na tu istinu rečima: „jer Bog stvori čoveka za netruležnost i sazda ga slikom sopstvene večnosti” (Prem. Sol. 2, 23).
Ništa manje mudri Petar II Lovćenski Tajnovidac kaže: „Krst nositi nama je suđeno”; i dodaje: „Vaskrsenja ne biva bez smrti”. Zajednica sa Bogom, kao život večni biva preko Hristovog Krsta i Raspeća.Čoveku ostaje da bira između vere u ”uništenje smrti smrću”, i vere u smrt kao jedine konačne stvarnosti svjeta i čoveka. Crkva Hristova već 2000 godina svedoči ovu prvu veru. Borba protiv te njene vere i svedočenja večnog ljudskog dostojanstva nastavlja se kroz vekove. Oni koji su raspeli Hrista i levi razbojnik mu se rugaju od tada do danas. Poriču ga, kako tada tako i danas, oni koji se bogate zemaljskim dobrima a ne Bogom, zemaljskom smrtnom vlašću i čašću. Već je sam Hristos rekao apostolu Petru kad je ovaj pomislio da će On biti zemaljski car pa ga je odvraćao od Raspeća – „idi od mene, Satano! Sablazan si mi, jer ne misliš što je Božije nego što je ljudsko” (Mt. 16, 23). Greh kao otuđenje od Boga pod satanskim iskušenjem, kao odricanje od nošenja Krsta Hristovog vodi obogotvorenju smrti. I to je raspeće, ali onog levog razbojnika. U licu ta dva razbojnika odvija se ljudska sudbina: razbojnik koji huli na Raspetog Pravednika „za život sveta” i pokajani razbojnik koji moli da ga se seti u Carstvu svom. To smo mi ljudi, to je čovečanstvo.
To je čovek, to je čovečanstvo i juče, i danas i sutra.
Koliko je čovek slabašno biće pokazuje i ova pandemija, ovaj virus i panika koja je od njega uhvatila ljude i narode. Međutim, sve što se događa, događa se po Božijoj volji i po Božijem dopuštenju. Sve ima smisao, samo treba taj smisao naći i otkriti. Tako po rečima jednog mudrog hindusa, ova pandemija može biti shvaćena i kao osveta prirode zbog nasilja koje čovek vrši nad njom, zloupotrebljavajući je svojom samoživošću. Zbog toga što čovek upotrebljava i svoje bogodane sile i darove kao i samu prirodu – na bogoprotivan način. Svojim nemoralom i nečovečnošću čovek pretvara svet u Sodomu i Gomoru koji postaju Mrtvo more – mesto trijumfa smrti. Nama koji verujemo u Boga, u pobedu života nad smrću, koji se pričešćujemo Tela i Krvi Hristove, to jest Boga Ljubavi, evo prilike da produbimo svoju veru i vernost Hristu Raspetom i Vaskrslom i da shvatimo Hristove reči: „Koji čuva život svoj izgubiće ga, a koji izgubi život svoj mene radi, naći će ga” (Mt. 10, 39); kao i one druge preduboke: „Od ove ljubavi niko nema veće, da ko život svoj položi za prijatelje svoje” (Jn. 15, 13). A to upravo jeste Hristova Ljubav golgotska na koju je čovek prizvan, odricanjem od sebe hristolikom ljubavlju i žrtvovanjem za Boga i za bližnje i pričešćem te i takve Ljubavi. Onima pak koji ne veruju u Boga Tvorca i Promislitelja, kojima su grandiozna naučna dostignuća stvarala iluziju čovekove svemoći, ova svemoć smrti je prilika da se zamisle nad dubljim smislom života, poznanjem čovekove nemoći, oslobađanjem od krajnjeg besmisla života, od vere u smrt i ništavilo povratkom dubljem smislu života. Prilika da prestanu da pljuju na raspetu Golgotsku Ljubav prodajući je za srebrenike kao Juda Iskariotski, i na Crkvu kao besmrtnu Zajednicu i svedoka te Ljubavi i večnog ljudskog dostojanstva, kao i da se vrate zdravoj upotrebi svoje prirode i tvorevine Božije.
To pljuvanje se, nažalost, danas događa naročito kod nas u Crnoj Gori. Ideologija sadašnje vlasti i njena „nauka” zasnovane su na bezbožnoj bogomržnji i revolucionarnoj bratomržnji koja je trovala i truje čitava pokoljenja već, evo, sedamdeset godina. Plod toga je i usvojeni bezakoni zakon kao i nastavljanje nasilja nad Božijom Crkvom, ovog puta ne više u ime Staljina i Broza – novog komunističkog čoveka, nego u ime „demokratije” i „evropskih vrednosti”; pretvaranjem demokratije u demonokratiju i svođenjem „evropskih vrednosti” na debelo crevo, sopstveno vlastoljublje i sebičnost. Upravo to je ono što je probudilo narod kroz litije u Crnoj Gori, kome je to nasilje dogorelo do nokata i vaskrslo u njemu istinsko junaštvo i čojstvo. Litije su bile i ostale poziv na bogoljublje i bratoljublje, poziv na pomirenje braće, iskupljenje od bogoubistvenih i bratoubistvenih deoba, kako dinastičkih i plemenskih, tako i od ideoloških partizansko-četničkih, i od svega onoga što se od njih rodilo u nama. U tom duhu i zajednička borba protiv ovog virusa dobija duhovni i moralni značaj kako kod nas tako i u čitavom svetu. Mi, ljudi vere u Vaskrsenje i Život večni, učimo se da ne tražimo od Boga ono što može dati čovek i ljudsko znanje, ono što je čovek svojom naukom otkrio u tvorevini Božijoj i stvorio svojim trudom. Ali spasavjući se od ”naučne” zloupotrebe prirode, boreći se za Svetinje i za duhovno zdravlje ljudi učimo se ljubavi prema svakom čoveku, kao Svetinji nad Svetinjama. U svetlosti Hristove samožrtvene ljubavi, prihvatajući i podržavajući s blagodarnošću sve ono što država, naročito njene zdravstvene službe, čovekoljubivo zahtevaju radi telesnog zdravlja ljudi.
Pri tome u ovoj našoj vaskršnjoj poruci slobodni smo da podsetimo našu vlast zajedno sa svim ljudima dobre volje i na zaveštanje Svetog Vasilija Ostroškog i Svetog Petra Cetinjskog dragoceno za isceljenje od još opasnijeg i dugoročnijeg virusa bezakonja, što se tiče pitanja crkvene imovine i ugroženih prava Crkve Božije. Sveti Vasilije u svom zaveštanju poručuje: Pišem zbog potvrde istine…. I priložih dragovoljno svoj trud. I svoj imetak ne poštedeh Boga radi i milosti Svete Bogorodice… Bog je svedok. I ko bi se usudio da nešto otme od manastira, oteo Gospod Bog takvom razoritelju njegov dom, kuću i stoku sa sinovima i svim njegovim imanjem, da ga Gospod Bog porazi i raspe, iznenada i vavijek. Amin. Da mu trag i odžak pogine vavijek. Amin.
A Sveti Petar tome dodaje (obojica zaveštavaju za svoje i sva buduća vremena) u svom testamentu: Najviše ve svakojega molim i sve istinskijem Bogom Vsedržiteljem zaklinam teškij Božij i vazdašnij amanet činim i ostavljam, da Cerkovno dobro i imuće gdegod je kakvo, ne tiče nitko nikad od vasij svet i za svaku vašu sreću i poštenje, i da mi svako cerkovno čeljade, kaluđere, đakove i služitelje moje i vaše pazite i deržite, kako sam ih i ja istij vazda pazio i deržao…”
Podsećajući na ova zavještanja dvojice najznačajnijih ljudi u istoriji Crne Gore sve vas pozdravljamo pozdravom večne istine, pravde i čovečnosti:
Hristos Voskrese!
