Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je od sudskog veća da naloži optuženom Jovici Stanišiću da se vrati sa privremene slobode i lečenja u Srbiji, i uputi ga na medicinske i psihijatrijske preglede u Holandiji.
Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je od sudskog veća da naloži optuženom Jovici Stanišiću da se vrati sa privremene slobode i lečenja u Srbiji, i uputi ga na medicinske i psihijatrijske preglede u Holandiji.
Stanišić, bivši načelnik Službe državne bezbednosti Srbije, i njegov nekadašnji pomoćnik Franko Simatović - Frenki, optuženi su za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj i BiH 1991-95.
U podnesku, tužilac Dermot Grum tvrdi da Stanišić nije na primeren način lečen na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, što je bio osnovni razlog za njegovo puštanje na privremenu slobodu krajem juna prošle godine.
Tužilaštvo stoga traži da Tribunal naredi Stanišiću da se vrati u Holandiju, i uputi ga na kliničko posmatranje u Institutu za sudsku psihijatriju i psihologiju u Utrehtu, da bi se utvrdilo da li može učestvovati u suđenju.
Posmatranjem bi bilo utvrđeno i da li Stanišić simulira psihičke tegobe što je mogućnost koju sudije ne smeju odbaciti, naglasio je zastupnik optužbe, uz napomenu da je u interesu Stanišića da bude proglašen nesposobnim za suđenje.
Prema ranijim nalazima lekara u Hagu i Beogradu, Stanišić ima hroničnu bolest organa za varenje i težak oblik depresije sa obeležjima psihoze.
Pozivajući se na nalaze holandskih lekara-specijalista i psihijatra koji su Stanišića pregledali u Beogradu, Tužilaštvo tvrdi da je njegovo zdravsteno i psihičko stanje gore nego što je bilo dok je on bio u pritvoru Tribunala u Sheveningenu.
Uz to, tužioci navode da je Stanišić, od puštanja na privremenu slobodu, na VMA boravio samo kraće vreme, iako je odbrana tvrdila da je njemu potrebno "multidisciplinarno" lečenje koje je moguće samo ako je pacijent stalno u bolnici.
Redovne izveštaje o Stanišićevom stanju, koje lekari sa VMA podnose Tribunalu, tužilac Grum naziva nedovoljno konkretnim, napominjući da se u njima Stanišićevo zdravlje opisuje kao "krhko" i "nestabilno", a da se, istovremeno, pominju njegove aktivnosti koje ne odgovaraju tom opisu, poput "posete sudu tokom brakorazvodne parnice".
Prema podnesku optužbe, Stanišić nije dozvolio da ga detaljno pregleda holandski gastroenterolog Siersema, koga je postavio Tribunal.
Doktor Siersema je ocenio i da je Stanišićevo lečenje u Beogradu "polovično" i "nepotpuno", ali i da je optuženi u stanju da učestvuje u suđenju, uz neke posebne uslove.
Tužilaštvo navodi i ocenu psihijatra Jozefa De Mana da Stanišić, iako je i dalje u depresiji, "nije psihotičan", i da u komunikaciji nije pokazao nikakve poremećaje u percepciji, rasuđivanju, pamćenju ili razmišljanju.
Kao dokaz za to, tužilac Grum navodi i da je Stanišić nedavno u razgovoru sa novinarima ispravio objavljenu informaciju koja je po njemu bila netačna.
Psihijatar De Man, prema podnesku optužbe, ne odobrava način Stanišićevog lečenja u Beogradu zato što su lekovi koji su mu prepisani, zabranjeni u Evropskoj uniji zbog neželjenog učinka.
Sudski imenovani psihijatar je stoga ocenio da je Stanišić bio u boljem stanju pre puštanja na slobodu i preporučio da on bude vraćen u Holandiju, na kliničko posmatranje.
U oktobru 2008. godine Tužilaštvo je tražilo da suđenje Stanišiću i Simatoviću ponovo počne, tvrdeći da se Stanišićevo zdravlje dovoljno "poboljšalo". Sudije su, međutim, taj zahtev odbile. Stanišić, bivši načelnik Službe državne bezbednosti Srbije, i njegov nekadašnji pomoćnik Franko Simatović - Frenki, optuženi su za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj i BiH 1991-95.
U podnesku, tužilac Dermot Grum tvrdi da Stanišić nije na primeren način lečen na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, što je bio osnovni razlog za njegovo puštanje na privremenu slobodu krajem juna prošle godine.
Tužilaštvo stoga traži da Tribunal naredi Stanišiću da se vrati u Holandiju, i uputi ga na kliničko posmatranje u Institutu za sudsku psihijatriju i psihologiju u Utrehtu, da bi se utvrdilo da li može učestvovati u suđenju.
Posmatranjem bi bilo utvrđeno i da li Stanišić simulira psihičke tegobe što je mogućnost koju sudije ne smeju odbaciti, naglasio je zastupnik optužbe, uz napomenu da je u interesu Stanišića da bude proglašen nesposobnim za suđenje.
Prema ranijim nalazima lekara u Hagu i Beogradu, Stanišić ima hroničnu bolest organa za varenje i težak oblik depresije sa obeležjima psihoze.
Pozivajući se na nalaze holandskih lekara-specijalista i psihijatra koji su Stanišića pregledali u Beogradu, Tužilaštvo tvrdi da je njegovo zdravsteno i psihičko stanje gore nego što je bilo dok je on bio u pritvoru Tribunala u Sheveningenu.
Uz to, tužioci navode da je Stanišić, od puštanja na privremenu slobodu, na VMA boravio samo kraće vreme, iako je odbrana tvrdila da je njemu potrebno "multidisciplinarno" lečenje koje je moguće samo ako je pacijent stalno u bolnici.
Redovne izveštaje o Stanišićevom stanju, koje lekari sa VMA podnose Tribunalu, tužilac Grum naziva nedovoljno konkretnim, napominjući da se u njima Stanišićevo zdravlje opisuje kao "krhko" i "nestabilno", a da se, istovremeno, pominju njegove aktivnosti koje ne odgovaraju tom opisu, poput "posete sudu tokom brakorazvodne parnice".
Prema podnesku optužbe, Stanišić nije dozvolio da ga detaljno pregleda holandski gastroenterolog Siersema, koga je postavio Tribunal.
Doktor Siersema je ocenio i da je Stanišićevo lečenje u Beogradu "polovično" i "nepotpuno", ali i da je optuženi u stanju da učestvuje u suđenju, uz neke posebne uslove.
Tužilaštvo navodi i ocenu psihijatra Jozefa De Mana da Stanišić, iako je i dalje u depresiji, "nije psihotičan", i da u komunikaciji nije pokazao nikakve poremećaje u percepciji, rasuđivanju, pamćenju ili razmišljanju.
Kao dokaz za to, tužilac Grum navodi i da je Stanišić nedavno u razgovoru sa novinarima ispravio objavljenu informaciju koja je po njemu bila netačna.
Psihijatar De Man, prema podnesku optužbe, ne odobrava način Stanišićevog lečenja u Beogradu zato što su lekovi koji su mu prepisani, zabranjeni u Evropskoj uniji zbog neželjenog učinka.
Sudski imenovani psihijatar je stoga ocenio da je Stanišić bio u boljem stanju pre puštanja na slobodu i preporučio da on bude vraćen u Holandiju, na kliničko posmatranje.
Suđenje Stanišiću i Simatoviću pred Haškim tribunalom je počelo 28. aprila 2008. godine, iako oboleli Stanišić nije bio u sudnici, već u pritvoru.
Veće sudije Patrika Robinson tada je bilo ocenilo da je dozvoljeno započeti proces uz mogućnost da ga optuženi prati preko video-linka iz sudskog pritvora. Stanišić je odbio tu mogućnost iskoristi.
Iz pritvora Tribunala tada su sudijama stizali lekarski izveštaji da je Stanišić "neverovatno slab" usled učestalog i obilnog "gubitka krvi probavnim putem".
Žalbu odbrane na odluku o početku suđenja, prihvatilo je žalbeno veće Tribunala i naložilo da se proces prekine na najmanje tri meseca zbog lečenja optuženog, te da "ponovo započne" kada se proceni da Stanišićevo zdravstveno stanje to omogućava.
Stanišićeva odbrana je zatim podnela zahtev za privremeno oslobađanje, da bi optuženi nastavio lečenje na beogradskoj VMA, posle čega su Stanišić i Simatović pušteni na slobodu prošlog juna.
Stanišiću je tom odlukom naloženo i da se javi na Vojno-medicinsku akademiju u Beogradu radi utvrđivanja njegovog psihičkog i fizičkog stanja.
Sudsko veće je naložilo i da Stanišić na privremenoj slobodi bude pod nadzorom lekara koji će Tribunal redovno izveštavati o njegovom stanju.
Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije "Sablja" posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.
U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.
Stanišić i Simatović su 9. decembra 2004. godine pušteni na privremenu slobodu do početka suđenja. Po nalogu Tribunala, u pritvor u Sheveningenu vratili su se 11. februara ove godine.
(Beta)
