Sudsko veće Haškog tribunala planira da krajem jula započne suđenje bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, optuženom za genocid i ratne zločine nad nesrbima u BiH 1992-95. godine,
Sudsko veće Haškog tribunala planira da krajem jula započne suđenje bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, optuženom za genocid i ratne zločine nad nesrbima u BiH 1992-95. godine, piše u objavljenom dokumentu.
U planu priprema za proces, predsedavajući sudija Ijan Bonomi precizirao je da bi poslednja pretprocesna rasprava trebalo da bude 20. jula. Po dosadašnjoj praksi u Tribunalu, suđenje počinje odmah potom, uvodnim rečima optužbe i odbrane.
Prema planu sudskog veća, Tužilaštvo bi do 18. maja moralo da Karadžiću koji se brani sam, dostavi spisak i izjave svih svedoka, uključujući i veštake, i sva dokumenta koja namerava da uvede u spis.
Do tog datuma, tužioci bi morali da obelodane i pretpretresni podnesak u kojem se precizira o kojim će navodima optužnice pojedini svedoci davati iskaze.
Pošto primi sve izjave svedoka i dokazni materijal, Karadžiću je ostavljen rok da se izjasni da li će ta svedočanstva osporavati kroz unakrsno ispitivanje. On je ranije već najavio da će to učiniti sa svim svedocima optužbe.
Svoj pretpretresni podnesak, Karadžić će morati da podnese do 22. juna.
Karadžić je u dve tačke optužen za genocid u Srebrenici i još 11 opština u BiH, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca.
Optužbe protiv Karadžića usredsređene su na: etničko čišćenje u BiH 1992-95, kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu, uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, kao i genocid u Srebrenici u julu 1995.
Karadžić je do sada uložio više preliminarnih prigovora na optužnicu i zatražio odbacivanje pojedinih tačaka.
Od prvog pojavljivanja pred sudijom Tribunala krajem jula prošle godine, bivši presednik RS tvrdi da Tribunal nema nadležnost da mu sudi, pozivajući se na imunitet koji mu je, kako tvrdi, 1996. garantovao tadašnji američki izaslanik Ričard Holbruk.
Karadžića su 21. jula prošle godine uhapsile vlasti Srbije u Beogradu. Pošto je 30. jula prebačen u Hag, on je odbio da se izjasni o krivici po tačkama optuznice, a sudija Bonomi je, u skladu sa pravilima suda, u spis uveo da je optuženi izjavio da nije kriv.
(Beta)
U planu priprema za proces, predsedavajući sudija Ijan Bonomi precizirao je da bi poslednja pretprocesna rasprava trebalo da bude 20. jula. Po dosadašnjoj praksi u Tribunalu, suđenje počinje odmah potom, uvodnim rečima optužbe i odbrane.
Prema planu sudskog veća, Tužilaštvo bi do 18. maja moralo da Karadžiću koji se brani sam, dostavi spisak i izjave svih svedoka, uključujući i veštake, i sva dokumenta koja namerava da uvede u spis.
Do tog datuma, tužioci bi morali da obelodane i pretpretresni podnesak u kojem se precizira o kojim će navodima optužnice pojedini svedoci davati iskaze.
Pošto primi sve izjave svedoka i dokazni materijal, Karadžiću je ostavljen rok da se izjasni da li će ta svedočanstva osporavati kroz unakrsno ispitivanje. On je ranije već najavio da će to učiniti sa svim svedocima optužbe.
Svoj pretpretresni podnesak, Karadžić će morati da podnese do 22. juna.
Karadžić je u dve tačke optužen za genocid u Srebrenici i još 11 opština u BiH, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca.
Optužbe protiv Karadžića usredsređene su na: etničko čišćenje u BiH 1992-95, kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu, uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, kao i genocid u Srebrenici u julu 1995.
Karadžić je do sada uložio više preliminarnih prigovora na optužnicu i zatražio odbacivanje pojedinih tačaka.
Od prvog pojavljivanja pred sudijom Tribunala krajem jula prošle godine, bivši presednik RS tvrdi da Tribunal nema nadležnost da mu sudi, pozivajući se na imunitet koji mu je, kako tvrdi, 1996. garantovao tadašnji američki izaslanik Ričard Holbruk.
Karadžića su 21. jula prošle godine uhapsile vlasti Srbije u Beogradu. Pošto je 30. jula prebačen u Hag, on je odbio da se izjasni o krivici po tačkama optuznice, a sudija Bonomi je, u skladu sa pravilima suda, u spis uveo da je optuženi izjavio da nije kriv.
(Beta)
