Tužioci su u svojim završnim rečima u sudskom postupku protiv Branimira Glavaša i šestorice suoptuženih za zločine nad srpskim civilima u Osijeku 1991. godine danas zatražili osuđujuću presudu.
Tužioci su u svojim završnim rečima u sudskom postupku protiv Branimira Glavaša i šestorice suoptuženih za zločine nad srpskim civilima u Osijeku 1991. godine danas zatražili osuđujuću presudu.
U gotovo sedmosatnim završnim rečima tužioci Jasmina Dolmagić i Miroslav Kraljević su ocenili da je u postupku dokazana krivica optuženih "za sistematski isplanirane i organizovane zločine".
Oni su zatražili da se optuženi kazne u skladu sa zakonom koji je bio na snazi kada su se zločini dogodili, a koji je predviđao kaznu od pet do 20 godina zatvora.
Podsetili su da su dokazivanje krivice otežavali protok vremena i nedostatak materijalnih dokaza, za šta su okrivili "nadležne institucije koje nisu radile svoj posao", ali i pritisci na brojne svedoke, od kojih su neki zatražili i zaštitu, dok su se neki svedoci iz Osijeka, kako je rečeno, "trudili da se ne zamere prvooptuženom Glavašu".
Za Glavaša je tužiteljka Dolmagić rekla da je u slučaju zlostavljanja i ubistva civila Čedomira Vučkovića i nestanka Đorđa Petkovića kriv po indirektnoj komandnoj odgovornosti jer je kao šef Sekretarijata za narodnu obranu znao za hapšenja i zlostavljanja civila i da nije ništa učinio da to spreči i kazni odgovorne.
Tužilaštvo tvrdi da je Glavaš, upravo suprotno, nastojao da zataška te zločine, što proizlazi iz izjave krunskog svedoka Krunoslava Fehira, zaštićenog svedoka broj 6 i još nekolicine, koji su potvrdili da je Glavaš imao komandna vojna ovlašćenja, iako je on to u postupku negirao, kao i da se svojevremeno i sam Glavaš hvalio moći koju je tada imao u Osijeku.
Dolmagićeva je takođe ocenila da su svedoci koji su govorili u prilog Glavašu bili neverodostojni, a posebno se osvrnula na svedočenje potpredsednika Hrvatskog sabora Vladimira Šeksa za kojeg je rekla da je nastojao da pomogne odbrani Glavaša jer je pokušao da ga prikaže kao civilnu osobu, bez vojnih ovlašćenja.
Tužilaštvo takođe navodi da je dokazano da su Glavaš i drugooptuženi bivši komandir Samostalne uskočke satnije (SUS) Ivica Krnjak, preko trećeoptužene Gordane Getoš Magdić, ostalim optuženim pripadnicima te jedinice Dinu Kontiću, Tihomiru Valentiću i Zdravku Dragiću naredili da nezakonito hapse, zlostavljaju i likvidiraju osam srpskih civila.
Te zločine tužitelji su nazvali sistematski isplaniranim i organizovanim koji je počinila ista grupa ljudi i to ne samo radi odmazde i osvete, nego i radi zastrašivanja.
Tužilac Kraljević istakao je da se optužnica u tim zločinima temelji na izjavi trećeoptužene Getoš Magdić i optuženog Zdravka Dragića u osječkoj policiji, u kojima su priznali učešće u odvođenju civila, a Dragić i u pokušaju likvidacije Radoslava Ratkovića, jedinog koji je preživeo likvidacije na obali Drave.
Oni su na suđenju povukli te izjave, tvrdeći da ih je policija iznudila, ali je Kraljević podsetio da su i Vrhovni sud i samo sudsko veće koje je vodilo suđenje utvrdili da su te izjave zakonito uzete i da nije bilo kršenja prava odbrane.
Prema oceni tužilaštva, svaki od optuženih imao je svoju ulogu u zločinima koji nisu bili plod slučajnosti, a dokaz o planiranju zločina vide u činjenici da su sve likvidacije na obali Drave imale slična obeležja.
Sve žrtve bile su srpski civili, vezane su istom samolepljivom trakom na isti način, likvidirane su metkom u glavu na istom mestu na obali Drave, privodile su ih uniformisane naoružane osobe uglavnom u istom automobilu i sve su zlostavljane u kući u Dubrovačkoj ulici.
Zatraživši osuđujuću presudu, tužiteljka Dolmagić istakla je da su sve žrtve bili civili koji nisu bili povezani s neprijateljskom delovanjem i kod kojih nisu pronađeni nikakvi snajperi.
Suđenje se nastavlja u ponedeljak, 20. aprila kada će završne reči izneti Glavaševa odbrana, a krajem nedelje se očekuje i presuda sudskog veća.
(Beta)
U gotovo sedmosatnim završnim rečima tužioci Jasmina Dolmagić i Miroslav Kraljević su ocenili da je u postupku dokazana krivica optuženih "za sistematski isplanirane i organizovane zločine".
Oni su zatražili da se optuženi kazne u skladu sa zakonom koji je bio na snazi kada su se zločini dogodili, a koji je predviđao kaznu od pet do 20 godina zatvora.
Podsetili su da su dokazivanje krivice otežavali protok vremena i nedostatak materijalnih dokaza, za šta su okrivili "nadležne institucije koje nisu radile svoj posao", ali i pritisci na brojne svedoke, od kojih su neki zatražili i zaštitu, dok su se neki svedoci iz Osijeka, kako je rečeno, "trudili da se ne zamere prvooptuženom Glavašu".
Za Glavaša je tužiteljka Dolmagić rekla da je u slučaju zlostavljanja i ubistva civila Čedomira Vučkovića i nestanka Đorđa Petkovića kriv po indirektnoj komandnoj odgovornosti jer je kao šef Sekretarijata za narodnu obranu znao za hapšenja i zlostavljanja civila i da nije ništa učinio da to spreči i kazni odgovorne.
Tužilaštvo tvrdi da je Glavaš, upravo suprotno, nastojao da zataška te zločine, što proizlazi iz izjave krunskog svedoka Krunoslava Fehira, zaštićenog svedoka broj 6 i još nekolicine, koji su potvrdili da je Glavaš imao komandna vojna ovlašćenja, iako je on to u postupku negirao, kao i da se svojevremeno i sam Glavaš hvalio moći koju je tada imao u Osijeku.
Dolmagićeva je takođe ocenila da su svedoci koji su govorili u prilog Glavašu bili neverodostojni, a posebno se osvrnula na svedočenje potpredsednika Hrvatskog sabora Vladimira Šeksa za kojeg je rekla da je nastojao da pomogne odbrani Glavaša jer je pokušao da ga prikaže kao civilnu osobu, bez vojnih ovlašćenja.
Tužilaštvo takođe navodi da je dokazano da su Glavaš i drugooptuženi bivši komandir Samostalne uskočke satnije (SUS) Ivica Krnjak, preko trećeoptužene Gordane Getoš Magdić, ostalim optuženim pripadnicima te jedinice Dinu Kontiću, Tihomiru Valentiću i Zdravku Dragiću naredili da nezakonito hapse, zlostavljaju i likvidiraju osam srpskih civila.
Te zločine tužitelji su nazvali sistematski isplaniranim i organizovanim koji je počinila ista grupa ljudi i to ne samo radi odmazde i osvete, nego i radi zastrašivanja.
Tužilac Kraljević istakao je da se optužnica u tim zločinima temelji na izjavi trećeoptužene Getoš Magdić i optuženog Zdravka Dragića u osječkoj policiji, u kojima su priznali učešće u odvođenju civila, a Dragić i u pokušaju likvidacije Radoslava Ratkovića, jedinog koji je preživeo likvidacije na obali Drave.
Oni su na suđenju povukli te izjave, tvrdeći da ih je policija iznudila, ali je Kraljević podsetio da su i Vrhovni sud i samo sudsko veće koje je vodilo suđenje utvrdili da su te izjave zakonito uzete i da nije bilo kršenja prava odbrane.
Prema oceni tužilaštva, svaki od optuženih imao je svoju ulogu u zločinima koji nisu bili plod slučajnosti, a dokaz o planiranju zločina vide u činjenici da su sve likvidacije na obali Drave imale slična obeležja.
Sve žrtve bile su srpski civili, vezane su istom samolepljivom trakom na isti način, likvidirane su metkom u glavu na istom mestu na obali Drave, privodile su ih uniformisane naoružane osobe uglavnom u istom automobilu i sve su zlostavljane u kući u Dubrovačkoj ulici.
Zatraživši osuđujuću presudu, tužiteljka Dolmagić istakla je da su sve žrtve bili civili koji nisu bili povezani s neprijateljskom delovanjem i kod kojih nisu pronađeni nikakvi snajperi.
Suđenje se nastavlja u ponedeljak, 20. aprila kada će završne reči izneti Glavaševa odbrana, a krajem nedelje se očekuje i presuda sudskog veća.
(Beta)
