Sudsko veće Haškog tribunala odobrilo je danas optuženom Radovanu Karadžiću još dve nedelje za ulaganje podneska za odbacivanje optužnice i obustavljanje postupka, zasnovanog na tvrdnji da je Karadžiću imunitet pred Tribunalom 1996. garantovao američki izaslanik Ričard Holbruk.
Sudsko veće Haškog tribunala odobrilo je danas optuženom Radovanu Karadžiću još dve nedelje za ulaganje podneska za odbacivanje optužnice i obustavljanje postupka, zasnovanog na tvrdnji da je Karadžiću imunitet pred Tribunalom 1996. garantovao američki izaslanik Ričard Holbruk.
Prema odluci veće predsedavajućeg Ijana Bonomija, Karadžićeva odbrana taj podnesak mora predati do 7. maja.
Zahtev za produženje vremena, odbrana je juče utemeljila na tvrdnji da je od SAD dobila dokument koji potvrđuje postojanje sporazuma da Karadžić neće biti uhapšen i izveden pred Tribunal, ako se povuče s čela Republike Srpske, Srpske demokratske stranke i iz javnog života.
Iz juče objavljenog podneska proizlazi da je taj "važan dokument" diplomatska depeša koju je 22. jula 1996. Stejt departmentu uputio tadašnji američki ambasador u BiH Džon Menzis.
Prema odbrani, Holbruk je sporazum o Karadžićevom imunitetu postigao sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, na sastanku u Beogradu, 18. jula 1996. godine.
Od prebacivanja u Hag, Karadžić tvrdi da mu je Holbruk garantovao imunitet. Sudsko veće je, međutim, već odlučilo da - čak i da sporazum s Holbrukom postoji - navodni Karadžićev imunitet pred Tribunalom nema nikakvu važnost, te da bi samo mogao biti uzet u obzir pri eventualnom određivanju kazne.
Tu odluku veća sudije Bonomija, potvrdilo je, zatim, i žalbeno veće Tribunala.
Odbrana je juče objavila i da je Karadžićev pravni savetnik Piter Robinson 16. aprila ove godine u Vašingtonu intervjuisao američkog diplomatu Filipa Goldberga koji je na sastanku Holbruka sa Miloševićem vodio beleške.
Takođe, u podnesku piše da su vlasti SAD dostavile Karadžićevoj odbrani ukupno šest dokumenata - depeša upućenih Stejt departmentu o tom sastanku - te da je zvanični Vašington obavestio odbranu da to nisu svi dokumenti koje poseduje i da nastavlja pretragu.
Uz napomenu da među tim dokumentima nisu beleške, zapisnici ili snimci sa sastanka, Karadžićev pravni savetnik Robinson je zatražio da vlasti SAD potraže i, ukoliko ih imaju, dostave i te dokumente.
Tokom razgovora sa američkim diplomatom Goldbergom, Karadžićev savetnik je saznao da su razgovoru Holbruka i Miloševića 18. jula 1996. prisustvovali i predstavnici Združenog generalštaba oružanih snaga SAD, Pentagona i Saveta za nacionalnu bezbednost.
Odbrana je stoga od vlasti SAD zatražila da pretraže i arhive tih organa i dostave joj dokumenta o sastanku.
Karadžićev pravni tim je od vašingotnske administracije zatražio i dozvolu da sve dostavljene dokumente, kao i razgovor sa diplomatom Goldbergom iskoristi u javnom podnesku za odbacivanje optužnice i obustavljanje postupka.
Tu dozvolu, SAD su, u skladu sa pravilima Tribunala, prethodno postavila kao uslov za dostavljanje dokumenata i intervjue sa svojim zvaničnicima.
Bivši predsednik RS optužen je za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još 11 opština u BiH, te za progon i druge zločine, uključujući i uzimanje međunarodnih talaca.
Karadžić je uhapšen u Beogradu 21. jula prošle godine, a u Hag je prebačen devet dana kasnije. U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, odbio je da se izjasni o krivici, posle čega je sudija Bonomi u spis, u skladu sa pravilima, uveo da je optuženi izjavio da nije kriv.
(Beta)
Prema odluci veće predsedavajućeg Ijana Bonomija, Karadžićeva odbrana taj podnesak mora predati do 7. maja.
Zahtev za produženje vremena, odbrana je juče utemeljila na tvrdnji da je od SAD dobila dokument koji potvrđuje postojanje sporazuma da Karadžić neće biti uhapšen i izveden pred Tribunal, ako se povuče s čela Republike Srpske, Srpske demokratske stranke i iz javnog života.
Iz juče objavljenog podneska proizlazi da je taj "važan dokument" diplomatska depeša koju je 22. jula 1996. Stejt departmentu uputio tadašnji američki ambasador u BiH Džon Menzis.
Prema odbrani, Holbruk je sporazum o Karadžićevom imunitetu postigao sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, na sastanku u Beogradu, 18. jula 1996. godine.
Od prebacivanja u Hag, Karadžić tvrdi da mu je Holbruk garantovao imunitet. Sudsko veće je, međutim, već odlučilo da - čak i da sporazum s Holbrukom postoji - navodni Karadžićev imunitet pred Tribunalom nema nikakvu važnost, te da bi samo mogao biti uzet u obzir pri eventualnom određivanju kazne.
Tu odluku veća sudije Bonomija, potvrdilo je, zatim, i žalbeno veće Tribunala.
Odbrana je juče objavila i da je Karadžićev pravni savetnik Piter Robinson 16. aprila ove godine u Vašingtonu intervjuisao američkog diplomatu Filipa Goldberga koji je na sastanku Holbruka sa Miloševićem vodio beleške.
Takođe, u podnesku piše da su vlasti SAD dostavile Karadžićevoj odbrani ukupno šest dokumenata - depeša upućenih Stejt departmentu o tom sastanku - te da je zvanični Vašington obavestio odbranu da to nisu svi dokumenti koje poseduje i da nastavlja pretragu.
Uz napomenu da među tim dokumentima nisu beleške, zapisnici ili snimci sa sastanka, Karadžićev pravni savetnik Robinson je zatražio da vlasti SAD potraže i, ukoliko ih imaju, dostave i te dokumente.
Tokom razgovora sa američkim diplomatom Goldbergom, Karadžićev savetnik je saznao da su razgovoru Holbruka i Miloševića 18. jula 1996. prisustvovali i predstavnici Združenog generalštaba oružanih snaga SAD, Pentagona i Saveta za nacionalnu bezbednost.
Odbrana je stoga od vlasti SAD zatražila da pretraže i arhive tih organa i dostave joj dokumenta o sastanku.
Karadžićev pravni tim je od vašingotnske administracije zatražio i dozvolu da sve dostavljene dokumente, kao i razgovor sa diplomatom Goldbergom iskoristi u javnom podnesku za odbacivanje optužnice i obustavljanje postupka.
Tu dozvolu, SAD su, u skladu sa pravilima Tribunala, prethodno postavila kao uslov za dostavljanje dokumenata i intervjue sa svojim zvaničnicima.
Bivši predsednik RS optužen je za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još 11 opština u BiH, te za progon i druge zločine, uključujući i uzimanje međunarodnih talaca.
Karadžić je uhapšen u Beogradu 21. jula prošle godine, a u Hag je prebačen devet dana kasnije. U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, odbio je da se izjasni o krivici, posle čega je sudija Bonomi u spis, u skladu sa pravilima, uveo da je optuženi izjavio da nije kriv.
(Beta)
