Šefovi diplomatija Evropske unije će u ponedeljak u Luksemburgu pokušati da nađu izlaz iz slepe ulice u koju je zapao "poslednji predlog" Evropske komisije da se nađe rešenje za slovenačko-hrvatski granični spor, zbog kojeg su zakočeni pregovori o članstvu Hrvatske u EU.
To su danas rekli izvori Saveta ministara EU, a visoki funkcioner češkog predsedništva Unije je novinarima rekao da će to biti jedina tema vezana za Zapadni Balkan na sastanku ministara inostranih poslova evropske dvadesetsedmorice.
Slovenija je zakočila hrvatske pregovore sa EU zato što smatra da se tekstom sporazuma koji se utvrđuje, po hrvatskim težnjama unapred utvrđuju granice između dve zemlje.
Češki zvaničnik je naglasio da je kompromisni predlog Evropske komisije, koji razmatraju Ljubljana i Zagreb, "poslednja inicijativa", ali da se o tom predlogu, koji se može shvatiti kao "uzmi ili ostavi", može još raspravljati.
Češko predsedništvo EU je "zbog izostanka napretka" odložilo za danas zakazani susret predstavnika Unije i Zagreba i Ljubljane, na kojem je trebalo da se konačno utanači okvir rešavanja spora oko granica na moru i kopnu između Slovenije i Hrvatske.
Pružena je, međutim, "puna podrška" predlogu evropskog komesara Olija Rena da se, kako su objasnili diplomatski izvori EU, rešenje za spor nađe međunarodnom pravnom obavezujućom arbitražom, što je Zagreb uglavnom protumačio kao izlaženje u susret ključnim hrvatskim zahtevima.
Suština Renovog predloga je, kako se tvrdi, da se arbitražom "utvrde slovenačko-hrvatske pomorske i kopnene granice po međunarodnom pravu". Ali i da se "slovenački režim plovidbe, korišćenje mora i slovenačka dodirna tačka s međunarodnim vodama na moru utvrde po načelima dobrosusedstva, pravičnosti i međunarodnog prava".
Ključni razlog spora je što Slovenija, pored manjih razgraničenja na kopnu, traži da dobije slobodan izlaz u međunarodne vode u ravni Piranskog zaliva, dok Hrvatska zahteva da se poštuje međunarodno pomorsko pravo koje nalaže da nacionalna teritorija seže 12 milja u dubinu od kopna.
To bi značilo da hrvatske i italijanske teritorijalne vode u Jadranu "seku" slobodan pristup Slovenije međunarodnim vodama i, recimo, mogu imati uticaja na neometanu plovidbu ka i iz luke Kopar, od čega bi koristi mogle imati luke u Rijeci ili Trstu.
Hrvatska strana smatra da takav argument nije valjan, ako se uzmu primeri u svetu, kao što je jedna od najvećih luka u Evropi, Antverpen, u koju preko holandske morske teritorije ulaze i iz nje decenijama neometano izlaze brodovi.
Zagreb smatra da bi Slovenija, bez obzira na utvrđivanje granične linije, po Konvenciji UN o pomorskom pravu mogla dobiti potpuno povoljan "neškodljiv prolaz" kroz hrvatske vode u Piranskom zalivu.
Ranijim parafiranim dogovorom tadašnjih premijera Hrvatske i Slovenije Ivice Račana i Janeza Drnovšeka bilo je utanačeno davanje "slobodnog koridora" kroz Piranski zaliv Sloveniji, ali to sadašnje hrvatske vlasti odbijaju.
S obrazloženjem da bi onda to otvorilo "Pandorinu kutiju" raznih graničnih sporova kao što je pitanje Gibraltara između članica EU, Velike Britanije i Španije, Severne Irske, podeljenog Kipra i drugih mogućih žarišta nesporazuma.
(Beta)
To su danas rekli izvori Saveta ministara EU, a visoki funkcioner češkog predsedništva Unije je novinarima rekao da će to biti jedina tema vezana za Zapadni Balkan na sastanku ministara inostranih poslova evropske dvadesetsedmorice.
Slovenija je zakočila hrvatske pregovore sa EU zato što smatra da se tekstom sporazuma koji se utvrđuje, po hrvatskim težnjama unapred utvrđuju granice između dve zemlje.
Češki zvaničnik je naglasio da je kompromisni predlog Evropske komisije, koji razmatraju Ljubljana i Zagreb, "poslednja inicijativa", ali da se o tom predlogu, koji se može shvatiti kao "uzmi ili ostavi", može još raspravljati.
Češko predsedništvo EU je "zbog izostanka napretka" odložilo za danas zakazani susret predstavnika Unije i Zagreba i Ljubljane, na kojem je trebalo da se konačno utanači okvir rešavanja spora oko granica na moru i kopnu između Slovenije i Hrvatske.
Pružena je, međutim, "puna podrška" predlogu evropskog komesara Olija Rena da se, kako su objasnili diplomatski izvori EU, rešenje za spor nađe međunarodnom pravnom obavezujućom arbitražom, što je Zagreb uglavnom protumačio kao izlaženje u susret ključnim hrvatskim zahtevima.
Suština Renovog predloga je, kako se tvrdi, da se arbitražom "utvrde slovenačko-hrvatske pomorske i kopnene granice po međunarodnom pravu". Ali i da se "slovenački režim plovidbe, korišćenje mora i slovenačka dodirna tačka s međunarodnim vodama na moru utvrde po načelima dobrosusedstva, pravičnosti i međunarodnog prava".
Ključni razlog spora je što Slovenija, pored manjih razgraničenja na kopnu, traži da dobije slobodan izlaz u međunarodne vode u ravni Piranskog zaliva, dok Hrvatska zahteva da se poštuje međunarodno pomorsko pravo koje nalaže da nacionalna teritorija seže 12 milja u dubinu od kopna.
To bi značilo da hrvatske i italijanske teritorijalne vode u Jadranu "seku" slobodan pristup Slovenije međunarodnim vodama i, recimo, mogu imati uticaja na neometanu plovidbu ka i iz luke Kopar, od čega bi koristi mogle imati luke u Rijeci ili Trstu.
Hrvatska strana smatra da takav argument nije valjan, ako se uzmu primeri u svetu, kao što je jedna od najvećih luka u Evropi, Antverpen, u koju preko holandske morske teritorije ulaze i iz nje decenijama neometano izlaze brodovi.
Zagreb smatra da bi Slovenija, bez obzira na utvrđivanje granične linije, po Konvenciji UN o pomorskom pravu mogla dobiti potpuno povoljan "neškodljiv prolaz" kroz hrvatske vode u Piranskom zalivu.
Ranijim parafiranim dogovorom tadašnjih premijera Hrvatske i Slovenije Ivice Račana i Janeza Drnovšeka bilo je utanačeno davanje "slobodnog koridora" kroz Piranski zaliv Sloveniji, ali to sadašnje hrvatske vlasti odbijaju.
S obrazloženjem da bi onda to otvorilo "Pandorinu kutiju" raznih graničnih sporova kao što je pitanje Gibraltara između članica EU, Velike Britanije i Španije, Severne Irske, podeljenog Kipra i drugih mogućih žarišta nesporazuma.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.