Iz sećanja ne smeju nestati svi oni koji su izgubili živote samo zato što su bili druge vere i nacije, poručio je premijer Cvetković na pomenu, naglašavajući da su zločini neprihvatljivi civilizovanom društvu, razumu i moralu i da moraju biti osuđeni.
U spomen području Donja Gradina u nedelju je služen parastos žrtvama zločina u ustaškom koncentracionom logoru Jasenovac, kome su prisustvovali najviši predstavnici vlasti Republike Srpske i premijer Srbije Mirko Cvetković.
Iz sećanja ne smeju nestati svi oni koji su izgubili živote samo zato što su bili druge vere i nacije, poručio je Cvetković na pomenu, naglašavajući da su zločini neprihvatljivi civilizovanom društvu, razumu i moralu i da moraju biti osuđeni.
"Ovde u Donjoj Gradini, na mestu strašnih zločina, dok odajemo počast nevinim žrtvama, nemamo prava na zaborav", poručio je Cvetković.
Prema njegovim rečima, "ovo mesto, jedno od nacionalnih simbola stradanja, opominje nas da ne smeju nestati iz sećanja svi oni koji su izgubili živote samo zato što su bili druge nacije i druge vere".
Zločini, neprihvatljivi civilizovanom društvu, razumu i moralu moraju biti osuđeni, dodao je predsednik Vlade Srbije i naglasio da je ova poruka interes svih koji žive na ovim prostorima i osnova bolje budućnosti koju bi trebalo graditi.
"Nastojmo da se borimo za istinske civilizacijske vrednosti, nastojmo da se borimo za svet u kojem neće biti zločina. Prošlost i budućnost nas obavezuju da ne dozvolimo da ikada više nasilju budu izloženi oni koji su drugačiji, ili koji drugačije misle", rekao je Cvetković.
Mi smo izabrali put mira na balkanskim prostorima, naglasio je premijer Srbije i poručio da je Srbija opredeljena da, ostvarujući svoje ciljeve, poštuje i razume druge, da osuđuje sve zločine i da niko ne nosi breme kolektivne krivice.
"Postoji iskonska potreba da se bolje razumemo, da se više poštujemo, da ozbiljnije sarađujemo i da učvršćujemo međusobne veze, jer, kako je objasnio Cvetković, samo tako mali balkanski narodi mogu opstati i izgraditi bolji položaj u svetu u kojem vladaju surovi zakoni velikih ekonomija.
Neka je večna slava svim žrtvama terora i genocida, rekao je Cvetković.
Parastosu su prisustvovali i predstavnici diplomatskog kora u BiH, kao i supervizor za distrikt Brčko.
Prethodno je služena sveta litrugija u crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Kozarskoj Dubici, a potom su predsednik i premijer RS - Rajko Kuzmanović i Milorad Dodik - i premijer Cvetković položili vence i zapalii sveće za pokoj duša žrtava jasenovačkog logora, na spomen području Donja Gradina.
Vence su položile i porodice žrtava jasnovačkih logora, delegacije lokalnih zajednica i predstavnici boračkih organizacija i političkih stranaka u RS.
Tačno u podne održan je pomen, koji podrazumeva pravoslavnu, jevrejsku i romsku molitvu.
Mirko Cvetković i premijer Republike srpske Milorad Dodik razgovarali su u Banjaluci o iznalaženju načina da se ubuduće što dostojnije obeležava godišnjica stradanja žrtava jasenovačkog logora Donja Gradina i pokušaj proboja zatočenika.
Posle tih razgovora, ministar vera Srbije Bogoljub Šijaković je rekao da je sastanak dva premijera i njihovih delegacija veoma bio važan i da ima poseban značaj za RS i Srbiju što se održao na današnji dan.
Vlade Srbije i Republike Srpske će nastojati da još bolje sarađuju i osmisle ideju da se na najbolji način obeležava ovaj datum i da se neguje pijetet prema žrtvama, rekao je Šijaković.
"Mesto na kome smo danas bili, bivši kompleks jasenovačkih logora Donja Gradina, je najveće stratište iz Drugog svetskog rata", rekao je Šijaković, dodajući da je potrebno da se to obeležava svake godine i oda počast žrtvama, koji su u temeljima naše budućnosti.
"Za postojanje RS ima mnogo razloga i jedan je i Donja Gradina i ono što se tamo desilo. I ko god dovodi u pitanje tu činjenicu ne samo da hoće da izvrši reviziju istorije i jednog međunarodnog ugovora, koji leži u temelju RS, nego hoće i da obesveti žrtve i da im uskrati njihovo poslednje pravo da budu svete žrtve", rekao je Šijaković.
Jasenovačaki logor je jedan od najvećih koncentracionih logora iz Drugog svetkog rata na području Balkana, koji je uspostavila Nezavisna država Hrvatska polovinom 1941. godine. Prestao je da postoji tek završetkom Drugog svetskog rata 1945. godine.
U logoru Jasenovac ustaše su na svirep način ubile više od pola miliona Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja i 120.000 antifašista, pripadnika ostalih naroda i narodnosti. Među žrtvama Jasenovca je i više od 22.000 dece, uglavnom srpske.
NDH je proglašena 10. aprila 1941. pod pokroviteljstvom nacističke Nemačke i fašističke Italije, a obuhvatala je Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i oblast Srem - prostor na kome je živelo oko 6,3 miliona stanovnika, od kojih su više od trećine bili Srbi.
Jasenovačko gubilište, osnovano polovinom avgusta 1941. sastojalo se od pet velikih i tri manja logora i prostiralo na površini 210 kvadratnih kilometara. Ovaj koncentracioni logor "dizajnirao" je, po uzoru na logore nacističke Nemačke, jedan od lidera ustaškog pokreta Vjekoslav Luburić zvani Maks, koji je bio i njegov prvi komandant.
U govoru koji je održao na proslavi godišnjice svoje krvave vladavine u Jasenovcu 9. oktobra 1942. godine, Luburić je između ostalog kazao: "I tako smo mi u ovoj godini, ovđe u Jasenovcu, pobili više ljudi, nego osmanlijsko carstvo za cijelo vrijeme boravka Turaka u Evropi".
Većina jasenovačkih logora bila je u jugozapadnoj Slavoniji na području Hrvatske, dok su s druge strane Save u Republici Srpskoj bila masovna stratišta, od kojih je najveće Donja Gradina na kome je skončalo više od 366.000 žrtava.
U Jasenovcu i logoru Stara Gradiška, ustaše su zatočene klale posebno oblikovanim noževima koje su po žrtvama nazvali "srbosek" ili ubijali sekirama, maljevima, čekićima....
Unutar kompleksa "Trojka", gde se nalazila ciglana, ustaše su peći za pečenje cigle, prema nacrtima Hinka Pićilija, pretvorili u krematorijum u kome su logoraši živi spaljivani.
Tačan broj žrtava u Jasenovcu nije nikad utvrđen, a u u bivšoj Jugoslaviji i okolnostima politike "bratstva i jedinstva" istina o razmerama ovog genocida bila je nepoželjna.
Izveštaj državne Komisije FNRJ za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih saveznika kao i Centar "Simon Vizental" govore o tome da je u logorima Jasenovca stradalo između 600.000 i 700.000 ljudi.
(Tanjug/MONDO)
Iz sećanja ne smeju nestati svi oni koji su izgubili živote samo zato što su bili druge vere i nacije, poručio je Cvetković na pomenu, naglašavajući da su zločini neprihvatljivi civilizovanom društvu, razumu i moralu i da moraju biti osuđeni.
"Ovde u Donjoj Gradini, na mestu strašnih zločina, dok odajemo počast nevinim žrtvama, nemamo prava na zaborav", poručio je Cvetković.
Prema njegovim rečima, "ovo mesto, jedno od nacionalnih simbola stradanja, opominje nas da ne smeju nestati iz sećanja svi oni koji su izgubili živote samo zato što su bili druge nacije i druge vere".
Zločini, neprihvatljivi civilizovanom društvu, razumu i moralu moraju biti osuđeni, dodao je predsednik Vlade Srbije i naglasio da je ova poruka interes svih koji žive na ovim prostorima i osnova bolje budućnosti koju bi trebalo graditi.
"Nastojmo da se borimo za istinske civilizacijske vrednosti, nastojmo da se borimo za svet u kojem neće biti zločina. Prošlost i budućnost nas obavezuju da ne dozvolimo da ikada više nasilju budu izloženi oni koji su drugačiji, ili koji drugačije misle", rekao je Cvetković.
Mi smo izabrali put mira na balkanskim prostorima, naglasio je premijer Srbije i poručio da je Srbija opredeljena da, ostvarujući svoje ciljeve, poštuje i razume druge, da osuđuje sve zločine i da niko ne nosi breme kolektivne krivice.
"Postoji iskonska potreba da se bolje razumemo, da se više poštujemo, da ozbiljnije sarađujemo i da učvršćujemo međusobne veze, jer, kako je objasnio Cvetković, samo tako mali balkanski narodi mogu opstati i izgraditi bolji položaj u svetu u kojem vladaju surovi zakoni velikih ekonomija.
Neka je večna slava svim žrtvama terora i genocida, rekao je Cvetković.
Parastosu su prisustvovali i predstavnici diplomatskog kora u BiH, kao i supervizor za distrikt Brčko.
Prethodno je služena sveta litrugija u crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Kozarskoj Dubici, a potom su predsednik i premijer RS - Rajko Kuzmanović i Milorad Dodik - i premijer Cvetković položili vence i zapalii sveće za pokoj duša žrtava jasenovačkog logora, na spomen području Donja Gradina.
Vence su položile i porodice žrtava jasnovačkih logora, delegacije lokalnih zajednica i predstavnici boračkih organizacija i političkih stranaka u RS.
Tačno u podne održan je pomen, koji podrazumeva pravoslavnu, jevrejsku i romsku molitvu.
Mirko Cvetković i premijer Republike srpske Milorad Dodik razgovarali su u Banjaluci o iznalaženju načina da se ubuduće što dostojnije obeležava godišnjica stradanja žrtava jasenovačkog logora Donja Gradina i pokušaj proboja zatočenika.
Posle tih razgovora, ministar vera Srbije Bogoljub Šijaković je rekao da je sastanak dva premijera i njihovih delegacija veoma bio važan i da ima poseban značaj za RS i Srbiju što se održao na današnji dan.
Vlade Srbije i Republike Srpske će nastojati da još bolje sarađuju i osmisle ideju da se na najbolji način obeležava ovaj datum i da se neguje pijetet prema žrtvama, rekao je Šijaković.
"Mesto na kome smo danas bili, bivši kompleks jasenovačkih logora Donja Gradina, je najveće stratište iz Drugog svetskog rata", rekao je Šijaković, dodajući da je potrebno da se to obeležava svake godine i oda počast žrtvama, koji su u temeljima naše budućnosti.
"Za postojanje RS ima mnogo razloga i jedan je i Donja Gradina i ono što se tamo desilo. I ko god dovodi u pitanje tu činjenicu ne samo da hoće da izvrši reviziju istorije i jednog međunarodnog ugovora, koji leži u temelju RS, nego hoće i da obesveti žrtve i da im uskrati njihovo poslednje pravo da budu svete žrtve", rekao je Šijaković.
Jasenovačaki logor je jedan od najvećih koncentracionih logora iz Drugog svetkog rata na području Balkana, koji je uspostavila Nezavisna država Hrvatska polovinom 1941. godine. Prestao je da postoji tek završetkom Drugog svetskog rata 1945. godine.
U logoru Jasenovac ustaše su na svirep način ubile više od pola miliona Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja i 120.000 antifašista, pripadnika ostalih naroda i narodnosti. Među žrtvama Jasenovca je i više od 22.000 dece, uglavnom srpske.
NDH je proglašena 10. aprila 1941. pod pokroviteljstvom nacističke Nemačke i fašističke Italije, a obuhvatala je Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i oblast Srem - prostor na kome je živelo oko 6,3 miliona stanovnika, od kojih su više od trećine bili Srbi.
Jasenovačko gubilište, osnovano polovinom avgusta 1941. sastojalo se od pet velikih i tri manja logora i prostiralo na površini 210 kvadratnih kilometara. Ovaj koncentracioni logor "dizajnirao" je, po uzoru na logore nacističke Nemačke, jedan od lidera ustaškog pokreta Vjekoslav Luburić zvani Maks, koji je bio i njegov prvi komandant.
U govoru koji je održao na proslavi godišnjice svoje krvave vladavine u Jasenovcu 9. oktobra 1942. godine, Luburić je između ostalog kazao: "I tako smo mi u ovoj godini, ovđe u Jasenovcu, pobili više ljudi, nego osmanlijsko carstvo za cijelo vrijeme boravka Turaka u Evropi".
Većina jasenovačkih logora bila je u jugozapadnoj Slavoniji na području Hrvatske, dok su s druge strane Save u Republici Srpskoj bila masovna stratišta, od kojih je najveće Donja Gradina na kome je skončalo više od 366.000 žrtava.
U Jasenovcu i logoru Stara Gradiška, ustaše su zatočene klale posebno oblikovanim noževima koje su po žrtvama nazvali "srbosek" ili ubijali sekirama, maljevima, čekićima....
Unutar kompleksa "Trojka", gde se nalazila ciglana, ustaše su peći za pečenje cigle, prema nacrtima Hinka Pićilija, pretvorili u krematorijum u kome su logoraši živi spaljivani.
Tačan broj žrtava u Jasenovcu nije nikad utvrđen, a u u bivšoj Jugoslaviji i okolnostima politike "bratstva i jedinstva" istina o razmerama ovog genocida bila je nepoželjna.
Izveštaj državne Komisije FNRJ za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih saveznika kao i Centar "Simon Vizental" govore o tome da je u logorima Jasenovca stradalo između 600.000 i 700.000 ljudi.
(Tanjug/MONDO)
