Evropski komesar za proširenje Oli Ren pozvao je zemlje zapadnog Balkana da pojačaju borbu protiv korupcije, a zvaničnici Češke su dodali da je Brisel maksimalno spreman da im u tome pomogne.
Evropski komesar za proširenje Oli Ren pozvao je danas u Pragu zemlje zapadnog Balkana da pojačaju borbu protiv korupcije, a zvaničnici Češke, koja Unijom predsedava, dodali su da je Brisel maksimalno spreman da im u tome pomogne.
Ren, kao i šef češke diplomatije Karel Švarcenberg i češki vicepremijer za evropska pitanja Aleksandar Vondra odbili su zamerke crnogorskih medija da Brisel u tom regionu kao partnere uzima vlade umešane u korupciju a ne sarađuje dovoljno sa nevladinim organizacijama.
"Mi sarađujemo sa vladama jer su manje više demokratski izabrane i na taj način mi ostvarujemo našu politiku proširenja", rekao je Ren na konferenciji za novinare tokom skupa koji se održava u Pragu povodom petogodišnjice proširenja Evropske unije.
Ren, a i evrospki komesar za nauku i kulturu Jan Figel, naglasili su da Unija ne samo da sarađuje sa nevladinim organizacijama, već nastoji da pomogne i u izgradnji institucija i pravne države u zemljama regiona.
"Mi tražimo od država zapadno Balkana da formiraju agencije za borbu protiv korupcije i organizovanog krimanala, ali to nije jednostavno.
Mislim da je to jedan od naših prioriteta. Hrvatska, recimo, jeste napredovala u mnogim oblastima ali korupcija i dalje predstavlja izvestan problem koji može da joj iskomplikuje stvari", upozorio je Ren.
Vicepremijer Vondra podsetio je da korupcija nije ništa novo pod suncem i da nije tipična samo za zemlje zapadnog Balkana.
"Mislim da je to domaći zadatak za svaku zemlju da se izbori sa
korupci- jom", kazao je Vondra i dodao da EU ima mehanizme kako da spreči korupciju pri raspodeli evropskih fondova.
"Evropska unija može da pomogne, jer njene institucije mogu da otežaju život korupciji", kazao je ministar Švarcenberg i dodao da je korupcija znatno lakša dok još nisu usvojeni i usklađeni zakoni sa evropskim standardima.
Švarcenberg je naglasio da je za njega od teme korupcije važnije to što u vladama zemalja zapadnog Balkana zasedaju predstavnici koje su narodi demokratski izabrali.
"Sa neimenovanim predstavnicima vlade jedne neimenovane zemlje pri razgovorima o integracija sam jednostavno morao da izbacim to
(korupciju) iz glave jer mi jednostavno sebi ne možemo da dozvolimo luksuz da biramo partnere", odgovorio je Švarcenberg na pitanje crnogorske novinarke.
Da EU ne može da bira partnere Švarcenberg je naglasio i kada je u pitanju Istočno partnerstvo, povodom nagađanja da li će na samit posvećen tome 7. maja u Prag doći beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko.
Švarcenberg je objasnio da EU sada čini isto što je radio Zapad krajem 1980-tih godina kada je sa nekim sovjetskim satelitima, Poljskom, Češkom, Mađarskom uspostavljao kontakte iako je tamo vladao totalitarni režim a te zemlje su kasnije u tranziciji imale znatno bolji položaj nego one koje su kao Albanija bile izolovane.
"Ne budimo licemerni. Zašto niko ne protestuje kada zovemo u EU ruskog premijera Vladimira Putina ili predsednika Kine? Verovatno bi situacija bila i sa Belorusijom drugacija kada bi ta zemlja sedela na izvorima nafte ili gasa", rekao je Švarcenberg.
(Beta)
Ren, kao i šef češke diplomatije Karel Švarcenberg i češki vicepremijer za evropska pitanja Aleksandar Vondra odbili su zamerke crnogorskih medija da Brisel u tom regionu kao partnere uzima vlade umešane u korupciju a ne sarađuje dovoljno sa nevladinim organizacijama.
"Mi sarađujemo sa vladama jer su manje više demokratski izabrane i na taj način mi ostvarujemo našu politiku proširenja", rekao je Ren na konferenciji za novinare tokom skupa koji se održava u Pragu povodom petogodišnjice proširenja Evropske unije.
Ren, a i evrospki komesar za nauku i kulturu Jan Figel, naglasili su da Unija ne samo da sarađuje sa nevladinim organizacijama, već nastoji da pomogne i u izgradnji institucija i pravne države u zemljama regiona.
"Mi tražimo od država zapadno Balkana da formiraju agencije za borbu protiv korupcije i organizovanog krimanala, ali to nije jednostavno.
Mislim da je to jedan od naših prioriteta. Hrvatska, recimo, jeste napredovala u mnogim oblastima ali korupcija i dalje predstavlja izvestan problem koji može da joj iskomplikuje stvari", upozorio je Ren.
Vicepremijer Vondra podsetio je da korupcija nije ništa novo pod suncem i da nije tipična samo za zemlje zapadnog Balkana.
"Mislim da je to domaći zadatak za svaku zemlju da se izbori sa
korupci- jom", kazao je Vondra i dodao da EU ima mehanizme kako da spreči korupciju pri raspodeli evropskih fondova.
"Evropska unija može da pomogne, jer njene institucije mogu da otežaju život korupciji", kazao je ministar Švarcenberg i dodao da je korupcija znatno lakša dok još nisu usvojeni i usklađeni zakoni sa evropskim standardima.
Švarcenberg je naglasio da je za njega od teme korupcije važnije to što u vladama zemalja zapadnog Balkana zasedaju predstavnici koje su narodi demokratski izabrali.
"Sa neimenovanim predstavnicima vlade jedne neimenovane zemlje pri razgovorima o integracija sam jednostavno morao da izbacim to
(korupciju) iz glave jer mi jednostavno sebi ne možemo da dozvolimo luksuz da biramo partnere", odgovorio je Švarcenberg na pitanje crnogorske novinarke.
Da EU ne može da bira partnere Švarcenberg je naglasio i kada je u pitanju Istočno partnerstvo, povodom nagađanja da li će na samit posvećen tome 7. maja u Prag doći beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko.
Švarcenberg je objasnio da EU sada čini isto što je radio Zapad krajem 1980-tih godina kada je sa nekim sovjetskim satelitima, Poljskom, Češkom, Mađarskom uspostavljao kontakte iako je tamo vladao totalitarni režim a te zemlje su kasnije u tranziciji imale znatno bolji položaj nego one koje su kao Albanija bile izolovane.
"Ne budimo licemerni. Zašto niko ne protestuje kada zovemo u EU ruskog premijera Vladimira Putina ili predsednika Kine? Verovatno bi situacija bila i sa Belorusijom drugacija kada bi ta zemlja sedela na izvorima nafte ili gasa", rekao je Švarcenberg.
(Beta)
