Građani BiH odlaze u Pakistan ili Indiju na transplantaciju organa. Neretko se ovaj "turizam" završi fatalno.
Građani BiH odlaze u Pakistan ili Indiju na transplantaciju organa. Neretko se ovaj "turizam" završi fatalno.
Međutim, nijedna ustanova u BiH nema o tome zvanične podatke iako je javna tajna da su poslednjih godina učestali slučajevi da oboleli traže pomoć za odlazak u te zemlje radi presađivanja organa.
Istovremeno, u svojim bitkama za zdravlje uglavnom su nesvesni rizika tih poduhvata. "Dnevni avaz" pisao je ranije o Zlatanu Islamčeviću (49) iz Sanskog Mosta, kojem je transplantiran bubreg na privatnoj klinici "Aadil" u pakistanskom gradu Lahoreu.
Kompletan tretman koštao je Islmačveića 27.000 evra, koje je prikupio uz pomoć rodbine, sugrađana i medija.
"Nakon povratka kući, nešto nije bilo uredu s transplantiranim bubregom. Obavio sam pretrage i utvrđeno je da mokraćni kanal, koji je s bubregom presađen od donora, nije bio zdrav. Nastale su komplikacije i zbog životne ugroženosti poslednjih nekoliko meseci proveo sam u Kliničkom centru Tuzla, a potom na zagrebačkoj klinici 'Merkur'", ispričao je ranije Islamčević.
U "Merkuru" je četiri puta išao pod nož i na kraju su mu hirurzi izvadili i transplantirani i njegov drugi bubreg. Tako se posle pakistanske "avanture" vratio na dijalize zbog kojih svakog drugog dana putuje u bihaćku bolnicu.
"Mislim da ne bih još jednom mogao proći istu kalvariju", kaže napaćeni Islamčević, koji se zbog dugotrajnog ležanja kreće samo uz pomoć sina.
U aprilu prošle godine na klinici "Aadil" transplantaciju je imao i Milorad Kotlaja iz Pljevalja (Crna Gora). Nakon povratka nastupile su komplikacije zbog izlijevanja urina u trbušnu šupljinu, pa je on iz Podgorice hitno prebačen u beogradski Centar za transplantaciju, gde mu je spašen život.
Prema podacima crnogorskog društva "Donor", do sada je u Pakistanu 11 državljana Crne Gore dobilo tuđi bubreg.
Dr. Jasminka Mujkanović, predsednica Donorske mreže BiH, transplantacioni "turizam" u Pakistan smatra očajničkim činom i hvatanjem za slamku spasa.
"Još nismo postigli zadovoljavajući stepen utvrđivanja moždane smrti u našim zdravstvenim ustanovama kako bi se mogle raditi transplantacije. Zdravstvo BiH pacijentima može ponuditi samo dijalizu, a transplantaciju samo retkima. Žalosno je što ljudi nemaju alternativu u svojoj zemlji i odlučuju se na poluilegalne odlaske, koji mogu imati i uglavnom imaju fatalne posledice", kaže dr. Mujkanović.
Ona ističe da se mora znati da rizici odlazaka u Pakistan ili Indiju leže posebno u tome što je nepoznato kakvog je zdravlja bio donor organa, kao i uslovi u kojima se rade poluilegalne transplantacije, a lekari koji ih obavljaju često su niskog stepena stručnosti i sumnjive profesionalne etike. Sve to može biti uvod u tragediju.
Na klinici "Aadil" transplantacija bubrega obavljena je Isaku Karabegoviću, dekanu Tehničkog fakulteta u Bihaću i bivšem rektoru Univerziteta u tom gradu. Bubreg mu je presađen pre dve godine i on nema negativno iskustvo niti ikakve komplikacije. Na odlazak u Pakistan odlučio se, jer više nije mogao da čeka da mu neko donira bubreg u Evropi.
On navodi da zna i za slučaj jednog Sarajlije kojem je pre osam meseci transplantiran bubreg u Lahoreu i čiji je organizam takođe dobro prihvatio donirani organ. Ipak, Karabegović kaže da mu je poznata i sudbina jedne mlade Mostarke kojoj je u Pakistanu presađen bubreg, ali je već drugog dana izvađen zato što ga organizam nije prihvatio.
Enis Nurkić (36) iz Živinica 18 godina je na dijalizi. Njegovi roditelji poginuli su 1987. u saobraćajnoj nesreći, a kako nema živih srodnika koji bi mu donirali bubreg, odlučio je da prikupi novac za transplantaciju u Indiji, koja košta 51.000 eura.
Smail Hadžalić iz Gornjeg Kamengrada kod Sanskog Mosta prikuplja novac za odlazak u Pakistan. Na dijalizu ide u Bihać, a sa suprugom i dvoje maloletne dece živi od 49 KM socijalne pomoći. Bišćanin Albert Fazlija osam godina je na dijalizi te i on prikuplja novac za Lahore. Kaže da je dobio uveravanja i preporuke da je klinika "Aadil" uredu.
U BiH 600 ljudi čeka na presađivanje bubrega, 40 na transplantaciju jetre, a 200
na novu rožnjaču, saznaje "Avaz."
(MONDO)
Međutim, nijedna ustanova u BiH nema o tome zvanične podatke iako je javna tajna da su poslednjih godina učestali slučajevi da oboleli traže pomoć za odlazak u te zemlje radi presađivanja organa.
Istovremeno, u svojim bitkama za zdravlje uglavnom su nesvesni rizika tih poduhvata. "Dnevni avaz" pisao je ranije o Zlatanu Islamčeviću (49) iz Sanskog Mosta, kojem je transplantiran bubreg na privatnoj klinici "Aadil" u pakistanskom gradu Lahoreu.
Kompletan tretman koštao je Islmačveića 27.000 evra, koje je prikupio uz pomoć rodbine, sugrađana i medija.
"Nakon povratka kući, nešto nije bilo uredu s transplantiranim bubregom. Obavio sam pretrage i utvrđeno je da mokraćni kanal, koji je s bubregom presađen od donora, nije bio zdrav. Nastale su komplikacije i zbog životne ugroženosti poslednjih nekoliko meseci proveo sam u Kliničkom centru Tuzla, a potom na zagrebačkoj klinici 'Merkur'", ispričao je ranije Islamčević.
U "Merkuru" je četiri puta išao pod nož i na kraju su mu hirurzi izvadili i transplantirani i njegov drugi bubreg. Tako se posle pakistanske "avanture" vratio na dijalize zbog kojih svakog drugog dana putuje u bihaćku bolnicu.
"Mislim da ne bih još jednom mogao proći istu kalvariju", kaže napaćeni Islamčević, koji se zbog dugotrajnog ležanja kreće samo uz pomoć sina.
U aprilu prošle godine na klinici "Aadil" transplantaciju je imao i Milorad Kotlaja iz Pljevalja (Crna Gora). Nakon povratka nastupile su komplikacije zbog izlijevanja urina u trbušnu šupljinu, pa je on iz Podgorice hitno prebačen u beogradski Centar za transplantaciju, gde mu je spašen život.
Prema podacima crnogorskog društva "Donor", do sada je u Pakistanu 11 državljana Crne Gore dobilo tuđi bubreg.
Dr. Jasminka Mujkanović, predsednica Donorske mreže BiH, transplantacioni "turizam" u Pakistan smatra očajničkim činom i hvatanjem za slamku spasa.
"Još nismo postigli zadovoljavajući stepen utvrđivanja moždane smrti u našim zdravstvenim ustanovama kako bi se mogle raditi transplantacije. Zdravstvo BiH pacijentima može ponuditi samo dijalizu, a transplantaciju samo retkima. Žalosno je što ljudi nemaju alternativu u svojoj zemlji i odlučuju se na poluilegalne odlaske, koji mogu imati i uglavnom imaju fatalne posledice", kaže dr. Mujkanović.
Ona ističe da se mora znati da rizici odlazaka u Pakistan ili Indiju leže posebno u tome što je nepoznato kakvog je zdravlja bio donor organa, kao i uslovi u kojima se rade poluilegalne transplantacije, a lekari koji ih obavljaju često su niskog stepena stručnosti i sumnjive profesionalne etike. Sve to može biti uvod u tragediju.
Na klinici "Aadil" transplantacija bubrega obavljena je Isaku Karabegoviću, dekanu Tehničkog fakulteta u Bihaću i bivšem rektoru Univerziteta u tom gradu. Bubreg mu je presađen pre dve godine i on nema negativno iskustvo niti ikakve komplikacije. Na odlazak u Pakistan odlučio se, jer više nije mogao da čeka da mu neko donira bubreg u Evropi.
On navodi da zna i za slučaj jednog Sarajlije kojem je pre osam meseci transplantiran bubreg u Lahoreu i čiji je organizam takođe dobro prihvatio donirani organ. Ipak, Karabegović kaže da mu je poznata i sudbina jedne mlade Mostarke kojoj je u Pakistanu presađen bubreg, ali je već drugog dana izvađen zato što ga organizam nije prihvatio.
Enis Nurkić (36) iz Živinica 18 godina je na dijalizi. Njegovi roditelji poginuli su 1987. u saobraćajnoj nesreći, a kako nema živih srodnika koji bi mu donirali bubreg, odlučio je da prikupi novac za transplantaciju u Indiji, koja košta 51.000 eura.
Smail Hadžalić iz Gornjeg Kamengrada kod Sanskog Mosta prikuplja novac za odlazak u Pakistan. Na dijalizu ide u Bihać, a sa suprugom i dvoje maloletne dece živi od 49 KM socijalne pomoći. Bišćanin Albert Fazlija osam godina je na dijalizi te i on prikuplja novac za Lahore. Kaže da je dobio uveravanja i preporuke da je klinika "Aadil" uredu.
U BiH 600 ljudi čeka na presađivanje bubrega, 40 na transplantaciju jetre, a 200
na novu rožnjaču, saznaje "Avaz."
(MONDO)
