Branimir Glavaš, koji je danas na Županijskom sudu u Zagrebu nepravosnažno osuđen na deset godina zatvora zbog ratnog zločina nad srpskim civilima u Osijeku 1991. godine, nalazi se na nepoznatoj adresi i poručuje da neće dozvoliti da "po treći put bude uhapšen". Kako saznaje "Večernji list" iz pouzdanih izvora on se krije u Bosni i Hercegovini.
Prema izvorima iz BiH, Ivan Drmić, bivši saborski zastupnik HDSSB-a, Glavaša je dovezao u svoje selo Grabovicu kraj Tomislavgrada.
Izvor blizak policiji Zapadnohercegovačke županije tvrdi da je Glavaš izvadio državljanstvo BiH s adresom u opštini Ljubuški.
Glavašev dolazak u policiji nije registrovan. Doznaje se da bi on najverovatnije mogao biti kod bratanca jer su njegovi iz toga kraja iako je Glavaš rođen u Osijeku.
Deo elektronskih medija, među kojima i internet portal "Index.hr", poslepodne su objavili kako je Glavaš, prema izjavi njegovih stranačkih kolega iz Hrvatskog demokratskog saveza Slavonije i Baranje (HDSSB), "sklonjen na sigurno", kao i da on nema nameru da se preda vlastima.
"Indeks" navodi i da je u Komandi policije dobio sličnu izjavu od neimenovanog izvora, koji je rekao kako policija ne sme da zaustavi niti uhapsi Glavaša sve dok ne dobije službeni nalog za hapšenje, a on se može potpisati tek ako MIP odobri njegovo pritvaranje.
Isti portal prenosi i kako je sin Branimira Glavaša, Filip Glavaš ispred sudnice na Županijskom sudu novinarima podelio DVD na kojemu Glavaš u video poruci optužuje premijera Ivu Sanadera i HDZ za namerno uništavanje njegovog HDSSB.
"Hapšen sam po Sanaderovom nalogu bez razloga dva puta. Treći mu put to zadovoljstvo neću priuštiti. Jer progonjen sam, optužen bez argumenata, suđen i presuđen kao u Kafkinom procesu", tvrdi Glavaš na video snimku.
Premijera Sanadera je nazvao monstrumom, a proces protiv njega farsom, dodajući da su mu Sanaderovi bliski saradnici rekli da se premijer sa sudijom Horvatovićem dogovorio da on (Glavaš) bude osuđen bez dokaza.
Sudija Željko Horvatović je nakon izricanja presude najavio da će od Sabora, koji je u januaru prosle godine Glavašu vratio poslanički imunitet, tražiti ponovno skidanje imuniteta kako bi osuđenik mogao biti pritvoren do pravosnažnosti presude.
Prema važećem zakonu, osuđenik kojemu je presuđena kazna veća od pet godina zatvora odmah mora biti pritvoren do pravosnažnosti presude, no kako Glavaša štiti poslanički imunitet, njegovo pritvaranje mora da odobri Mandatno-imunitetna komisija (MIP) Sabora.
Nakon što MIP odobri njegovo pritvaranje, njenu odluku treba da potvrdi parlament, a potpredsednik MIP-a danas je u Saboru izjavio kako je od predsednika Komisije, Damira Sesvečana zatražio da sazove sednicu čim stigne sudski zahtev za Glavaševim pritvaranjem.
Glavaš je danas osuđen na deset godina zatvora zbog odgovornosti za hapšenja, maltretiranja i likvidacije više civila srpske nacionalnosti u Osijeku 1991. godine.
Drugooptuženi Ivica Krnjak osuđen je na osam godina, Gordana Getoš Magdić na sedam, a ostaloj trojici optuženih Dinu Kontiću, Tihomiru Valentiću i Zdravku Dragiću presuđeno je po pet godina zatvora.
Sudija Županijskog suda u Zagrebu Željko Horvatović, koji je nakon izricanja presude najavio zahtev za ponovno ukidanje mandata Glavašu, demantovao je neke tvrdnje da je Glavaš osuđen u politički motivisanom procesu.
Horvatović je rekao da bi u tom slučaju postupak trajao samo nekoliko meseci i da se pravosudni organi ne bi mučili oko izvođenja tolikog broja dokaza.
U objašnjenju presude Horvatović je rekao da je svedočenje ključnog svedoka Krunoslava Fhira bilo presuđujuće za presudu Glavašu u slučaju "garaža" u kome se Glavaš tereti da je kao šef osječkog Sekretarijata za narodnu obranu odgovoran za zlostavljanje i ubistvo dvojice srpskih civila Čedomira Vučkovića i Đorđa Petrovića.
Kao ključni dokaz u slučaju "selotejp", u kome mu se sudilo za likvidacije Srba na obali Drave, sudija je označio izjave optuženih Gordane Getoš Magdić i Zdravka Dragića, koje su oni dali u osječkoj policiji i tokom istrage.
Iako su oboje naknadno tvrdili da je policija te izjave izvukla ucenama i pretnjama, sud je njihove izjave ipak ocenio kao zakonite, a u njima se tvrdilo da je Getoš Magdić prenosila naredbe o likvidacima određenih osoba koje su joj usmeno ili na papirićima davali Glavaš ili Krnjak.
Sve žrtve, osim preživelog svjedoka Radoslava Ratkovića, nađene su u reci Dravi, sve su ubijene metkom u glavu sa zavezanim rukama i selotejp trakom zalepljenom preko usta.
Drugooptuženi Ivica Krnjak osuđen je na osam godina zatvora, Gordana Getoš Magdić na sedam, a ostala trojica optuženih Dino Kontić, Tihomir Valentić i Zdravko Dragić, osuđeni su na po pet godina.
Branimir Glavaš i šestorica kooptuženih optuženi su za hapšenja, maltretiranja i likvidacije više civila srpske nacionalnosti u Osijeku početkom 90-ih godina.
Glavaš je u to vreme bio na čelu Sekretarijata za narodnu obranu, a sva šestorica kooptuženih bili su pripadnici SUS-a. U optužnici Državnog tužilaštva navodi se da su članovi te jednice po naredbi prvooptuženog Glavaša izvršavali spomenute likvidacije.
Na samom početku suđenja, pre 19 meseci, vodila su se dva paralelna sudska spora, u javnosti poznata kao slučajevi "selotejp" i "garaža", koji su nakon nekoliko meseci spojeni u jedan, a u oktobru prošle godine suđenje je krenulo ispočetka zbog proceduralnih razloga.
U slučaju "garaža", Glavaš je optužen da je kao šef Sekretarijata za narodnu obranu naredio hapšenje, mučenje i likvidaciju nekoliko civila srpske nacionalnosti i ubistvo Čedomira Vučkovića i Đorđa Petrovića, koji su likvidirani u garaži u neposrednoj blizini Sekretarijata.
U drugom procesu, nazvanom "selotejp", Glavaš i ostala petorica optuženih teretili su se da su po Glavaševoj naredbi po Osijeku hapsili civile srpske nacionalnosti, odvodili ih na obalu reke Drave i tamo ih likvidirali i bacali u reku. Svi leševi pronađeni su zavezanih ruku i sa selotejp trakom zalepljenom preko usta.
Prema izvorima iz BiH, Ivan Drmić, bivši saborski zastupnik HDSSB-a, Glavaša je dovezao u svoje selo Grabovicu kraj Tomislavgrada.
Izvor blizak policiji Zapadnohercegovačke županije tvrdi da je Glavaš izvadio državljanstvo BiH s adresom u opštini Ljubuški.
Glavašev dolazak u policiji nije registrovan. Doznaje se da bi on najverovatnije mogao biti kod bratanca jer su njegovi iz toga kraja iako je Glavaš rođen u Osijeku.
Deo elektronskih medija, među kojima i internet portal "Index.hr", poslepodne su objavili kako je Glavaš, prema izjavi njegovih stranačkih kolega iz Hrvatskog demokratskog saveza Slavonije i Baranje (HDSSB), "sklonjen na sigurno", kao i da on nema nameru da se preda vlastima.
"Indeks" navodi i da je u Komandi policije dobio sličnu izjavu od neimenovanog izvora, koji je rekao kako policija ne sme da zaustavi niti uhapsi Glavaša sve dok ne dobije službeni nalog za hapšenje, a on se može potpisati tek ako MIP odobri njegovo pritvaranje.
Isti portal prenosi i kako je sin Branimira Glavaša, Filip Glavaš ispred sudnice na Županijskom sudu novinarima podelio DVD na kojemu Glavaš u video poruci optužuje premijera Ivu Sanadera i HDZ za namerno uništavanje njegovog HDSSB.
"Hapšen sam po Sanaderovom nalogu bez razloga dva puta. Treći mu put to zadovoljstvo neću priuštiti. Jer progonjen sam, optužen bez argumenata, suđen i presuđen kao u Kafkinom procesu", tvrdi Glavaš na video snimku.
Premijera Sanadera je nazvao monstrumom, a proces protiv njega farsom, dodajući da su mu Sanaderovi bliski saradnici rekli da se premijer sa sudijom Horvatovićem dogovorio da on (Glavaš) bude osuđen bez dokaza.
Sudija Željko Horvatović je nakon izricanja presude najavio da će od Sabora, koji je u januaru prosle godine Glavašu vratio poslanički imunitet, tražiti ponovno skidanje imuniteta kako bi osuđenik mogao biti pritvoren do pravosnažnosti presude.
Prema važećem zakonu, osuđenik kojemu je presuđena kazna veća od pet godina zatvora odmah mora biti pritvoren do pravosnažnosti presude, no kako Glavaša štiti poslanički imunitet, njegovo pritvaranje mora da odobri Mandatno-imunitetna komisija (MIP) Sabora.
Nakon što MIP odobri njegovo pritvaranje, njenu odluku treba da potvrdi parlament, a potpredsednik MIP-a danas je u Saboru izjavio kako je od predsednika Komisije, Damira Sesvečana zatražio da sazove sednicu čim stigne sudski zahtev za Glavaševim pritvaranjem.
Glavaš je danas osuđen na deset godina zatvora zbog odgovornosti za hapšenja, maltretiranja i likvidacije više civila srpske nacionalnosti u Osijeku 1991. godine.
Drugooptuženi Ivica Krnjak osuđen je na osam godina, Gordana Getoš Magdić na sedam, a ostaloj trojici optuženih Dinu Kontiću, Tihomiru Valentiću i Zdravku Dragiću presuđeno je po pet godina zatvora.
Sudija Županijskog suda u Zagrebu Željko Horvatović, koji je nakon izricanja presude najavio zahtev za ponovno ukidanje mandata Glavašu, demantovao je neke tvrdnje da je Glavaš osuđen u politički motivisanom procesu.
Horvatović je rekao da bi u tom slučaju postupak trajao samo nekoliko meseci i da se pravosudni organi ne bi mučili oko izvođenja tolikog broja dokaza.
U objašnjenju presude Horvatović je rekao da je svedočenje ključnog svedoka Krunoslava Fhira bilo presuđujuće za presudu Glavašu u slučaju "garaža" u kome se Glavaš tereti da je kao šef osječkog Sekretarijata za narodnu obranu odgovoran za zlostavljanje i ubistvo dvojice srpskih civila Čedomira Vučkovića i Đorđa Petrovića.
Kao ključni dokaz u slučaju "selotejp", u kome mu se sudilo za likvidacije Srba na obali Drave, sudija je označio izjave optuženih Gordane Getoš Magdić i Zdravka Dragića, koje su oni dali u osječkoj policiji i tokom istrage.
Iako su oboje naknadno tvrdili da je policija te izjave izvukla ucenama i pretnjama, sud je njihove izjave ipak ocenio kao zakonite, a u njima se tvrdilo da je Getoš Magdić prenosila naredbe o likvidacima određenih osoba koje su joj usmeno ili na papirićima davali Glavaš ili Krnjak.
Sve žrtve, osim preživelog svjedoka Radoslava Ratkovića, nađene su u reci Dravi, sve su ubijene metkom u glavu sa zavezanim rukama i selotejp trakom zalepljenom preko usta.
Drugooptuženi Ivica Krnjak osuđen je na osam godina zatvora, Gordana Getoš Magdić na sedam, a ostala trojica optuženih Dino Kontić, Tihomir Valentić i Zdravko Dragić, osuđeni su na po pet godina.
Branimir Glavaš i šestorica kooptuženih optuženi su za hapšenja, maltretiranja i likvidacije više civila srpske nacionalnosti u Osijeku početkom 90-ih godina.
Glavaš je u to vreme bio na čelu Sekretarijata za narodnu obranu, a sva šestorica kooptuženih bili su pripadnici SUS-a. U optužnici Državnog tužilaštva navodi se da su članovi te jednice po naredbi prvooptuženog Glavaša izvršavali spomenute likvidacije.
Na samom početku suđenja, pre 19 meseci, vodila su se dva paralelna sudska spora, u javnosti poznata kao slučajevi "selotejp" i "garaža", koji su nakon nekoliko meseci spojeni u jedan, a u oktobru prošle godine suđenje je krenulo ispočetka zbog proceduralnih razloga.
U slučaju "garaža", Glavaš je optužen da je kao šef Sekretarijata za narodnu obranu naredio hapšenje, mučenje i likvidaciju nekoliko civila srpske nacionalnosti i ubistvo Čedomira Vučkovića i Đorđa Petrovića, koji su likvidirani u garaži u neposrednoj blizini Sekretarijata.
U drugom procesu, nazvanom "selotejp", Glavaš i ostala petorica optuženih teretili su se da su po Glavaševoj naredbi po Osijeku hapsili civile srpske nacionalnosti, odvodili ih na obalu reke Drave i tamo ih likvidirali i bacali u reku. Svi leševi pronađeni su zavezanih ruku i sa selotejp trakom zalepljenom preko usta.
Vlada bez komentara
Vlada Hrvatske odbila je popodne da komentariše presudu Branimiru Glavašu i grupi od šest suoptuženih za ratne zločine nad srpskim civilima u Osijeku 1991. godine.
U saopštenju Vlade se navodi da ona, poštujući zakonske odredbe, nikada do sada nije komentarisala nepravosnažno izrečene presude i da zato ne želi da komentariše ni najnovije.
Vlada, kako se dodaje, "najoštrije odbacuje neistinite, tendenciozne i zlonamerne tvrdnje o bilo kakvom uticaju na pravosudna tela tokom sudskog postupka, kao i na izrečene presude".
Ističe se da su takve tvrdnje "unapred propali pokušaji da se ceo predmet prebaci sa pravosudnog na politički teren što vlada, takođe, najodlučnije odbacuje", piše u saopštenju.
Hrvatska je pravna i demokratska država u kojoj nijedan pojedinac nije i ne može biti iznad zakona pa tako i nepravosnažno osuđene osobe u tom postupku, dodaje vlada.
Istovremeno, Mandatno-imunitetna komisija (MIP) Sabora potvrdila je da je primila zvaničan zahtev suda za ukidanje imuniteta Glavašu da bi bio pritvoren, ali to telo se verovatno neće sastati do ponedeljka.
Službenice u MIP-u novinarima su potvrdile da im je iz kabineta predsednika Sabora prosleđen zahtev da se odobri pritvaranje Glavaša, ali da nije uručen predsedniku komisije Damiru Sesvečanu zato što je on već napustio zgradu parlamenta.
(agencije/MONDO)
U saopštenju Vlade se navodi da ona, poštujući zakonske odredbe, nikada do sada nije komentarisala nepravosnažno izrečene presude i da zato ne želi da komentariše ni najnovije.
Vlada, kako se dodaje, "najoštrije odbacuje neistinite, tendenciozne i zlonamerne tvrdnje o bilo kakvom uticaju na pravosudna tela tokom sudskog postupka, kao i na izrečene presude".
Ističe se da su takve tvrdnje "unapred propali pokušaji da se ceo predmet prebaci sa pravosudnog na politički teren što vlada, takođe, najodlučnije odbacuje", piše u saopštenju.
Hrvatska je pravna i demokratska država u kojoj nijedan pojedinac nije i ne može biti iznad zakona pa tako i nepravosnažno osuđene osobe u tom postupku, dodaje vlada.
Istovremeno, Mandatno-imunitetna komisija (MIP) Sabora potvrdila je da je primila zvaničan zahtev suda za ukidanje imuniteta Glavašu da bi bio pritvoren, ali to telo se verovatno neće sastati do ponedeljka.
Službenice u MIP-u novinarima su potvrdile da im je iz kabineta predsednika Sabora prosleđen zahtev da se odobri pritvaranje Glavaša, ali da nije uručen predsedniku komisije Damiru Sesvečanu zato što je on već napustio zgradu parlamenta.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.