Hrvatski sabor većinom glasova podržao prihvatanje predloga evropskog komesara za proširenje Olija Rena za rešavanje graničnog spora sa Slovenijom, prema kojem bi se granično pitanje rešavalo pred arbitražnim sudom.
Za prihvatanje sporazuma glasalo je 118 poslanika, uz samo jedan uzdržani glas.
U sporazumu, za koji još nije sigurno hoće li ga prihvatiti i slovenačka strana, navodi se da su se se obe države, nakon mnogih neuspelih pokušaja da bilateralno reše spor o razgraničenju na moru i kopnu, sporazumele o uspostavljanju arbitražnog suda.
Obe strane trebalo bi međusobnim dogovorom da imenuju predsednika i dva člana arbitražnog suda, koji su priznati stručnjaci međunarodnog prava, a ako ne uspeju da se dogovore, postavio bi ih predsednik Međunarodnog suda u Hagu.
Svaka bi strana naknadno postavila još po jednog člana suda, a ako to ne uspeju u zadatom roku, članove bi odredio predsednik arbitražnog suda.
Arbitražni sud utvrđivaće granicu na kopnu i moru te režim za korišćenje morskih područja i kontakt Slovenije s otvorenim morem, a obe strane treba da specifikuju pojedinosti predmeta u roku od mesec dana od stupanja sporazuma na snagu.
Ukoliko se sporazum prihvati, Sud bi donosio odluku o sporu primenjujući pravila i načela međunarodnog prava, pravednosti i dobrosusedskih odnosa radi postizanja poštenog i pravednog rezultata.
Arbitražni sud nastojao bi da donese odluku u roku od godinu dana od uspostavljanja i to većinom glasova svojih članova, pri čemu bi se u odluci navodili razlozi na kojima se ona temelji, a ne bi se dodavala pojedinačna ili izdvojena mišljenja. Odluka suda bila bi obavezujuća za obe strane i predstavljala bi konačno rešenje spora.
Slovenija bi se prihvaćenim sporazumom obavezala na deblokiranje hrvatskih pristupnih pregovora s EU u delu u kom je prepreka povezana s graničnim sporom, a obe strane suzdržale bi se od bilo kakvog postupka ili izjave koja bi mogla negativno uticati na pristupne pregovore, intenzivirati spor ili ugroziti rad arbitražnog suda.
Sporazum bi stupio na snagu prvoga dana sedmice koja sledi nakon razmene diplomatskih nota kojima stranke izražavaju saglasnost za obavezivanje po sporazumu.
Hrvatski premijer Ivo Sanader je u obraćanju poslanicima predloženi sporazum nazvao kompromisom, podsetivši da je Hrvatska tražila da se spor reši pred Međunarodnim sudom pravde.
"Hteli smo da se pitanje reši na načelu međunarodnog prava, a ne po načinu - vi imate većinu Jadranske obale pa dajte i nama malo", rekao je Sanader.
Takođe je dodao kako bi Slovenija, ako spor ne bude moguće rešiti po međunarodnom pravu, trebalo da pusti Hrvatsku da uđe u EU, čime bi sporna Savudrijska uvala postala deo unutrašnjeg mora, a granica između dve države unutrašnja granica EU pa bi granična pitanja bilo lakše rešavati.
(Beta)
Za prihvatanje sporazuma glasalo je 118 poslanika, uz samo jedan uzdržani glas.
U sporazumu, za koji još nije sigurno hoće li ga prihvatiti i slovenačka strana, navodi se da su se se obe države, nakon mnogih neuspelih pokušaja da bilateralno reše spor o razgraničenju na moru i kopnu, sporazumele o uspostavljanju arbitražnog suda.
Obe strane trebalo bi međusobnim dogovorom da imenuju predsednika i dva člana arbitražnog suda, koji su priznati stručnjaci međunarodnog prava, a ako ne uspeju da se dogovore, postavio bi ih predsednik Međunarodnog suda u Hagu.
Svaka bi strana naknadno postavila još po jednog člana suda, a ako to ne uspeju u zadatom roku, članove bi odredio predsednik arbitražnog suda.
Arbitražni sud utvrđivaće granicu na kopnu i moru te režim za korišćenje morskih područja i kontakt Slovenije s otvorenim morem, a obe strane treba da specifikuju pojedinosti predmeta u roku od mesec dana od stupanja sporazuma na snagu.
Ukoliko se sporazum prihvati, Sud bi donosio odluku o sporu primenjujući pravila i načela međunarodnog prava, pravednosti i dobrosusedskih odnosa radi postizanja poštenog i pravednog rezultata.
Arbitražni sud nastojao bi da donese odluku u roku od godinu dana od uspostavljanja i to većinom glasova svojih članova, pri čemu bi se u odluci navodili razlozi na kojima se ona temelji, a ne bi se dodavala pojedinačna ili izdvojena mišljenja. Odluka suda bila bi obavezujuća za obe strane i predstavljala bi konačno rešenje spora.
Slovenija bi se prihvaćenim sporazumom obavezala na deblokiranje hrvatskih pristupnih pregovora s EU u delu u kom je prepreka povezana s graničnim sporom, a obe strane suzdržale bi se od bilo kakvog postupka ili izjave koja bi mogla negativno uticati na pristupne pregovore, intenzivirati spor ili ugroziti rad arbitražnog suda.
Sporazum bi stupio na snagu prvoga dana sedmice koja sledi nakon razmene diplomatskih nota kojima stranke izražavaju saglasnost za obavezivanje po sporazumu.
Hrvatski premijer Ivo Sanader je u obraćanju poslanicima predloženi sporazum nazvao kompromisom, podsetivši da je Hrvatska tražila da se spor reši pred Međunarodnim sudom pravde.
"Hteli smo da se pitanje reši na načelu međunarodnog prava, a ne po načinu - vi imate većinu Jadranske obale pa dajte i nama malo", rekao je Sanader.
Takođe je dodao kako bi Slovenija, ako spor ne bude moguće rešiti po međunarodnom pravu, trebalo da pusti Hrvatsku da uđe u EU, čime bi sporna Savudrijska uvala postala deo unutrašnjeg mora, a granica između dve države unutrašnja granica EU pa bi granična pitanja bilo lakše rešavati.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.