Bil Klinton, pred izbore za predsednika SAD 1995. pozvao je bosansku vladu koju predvode muslimani da učini teritorijalne ustupke kako bi se okončao rat.
Ovo, prema pisanju Gardijana, otkrivaju dokumenti iz 1995. godine koje je objavila predsednička biblioteka koji govore o dešavanjima u BiH tokom rata koji je trajao tri godine.
Deklasifikovani dokumenti iz tog perioda i intervjui sa nekim od glavnih junaka odražavaju odlučnost Bila Klintona i njegovog spoljnopolitičkog tima da po svaku cenu pronađu rešenje za trogodišnji sukob pre početka njegove ozbiljne predsedničke kampanje 1996. godine - čak i ako to je značilo nagrađivanje lidera bosanskih Srba za njihovu politiku etničkog čišćenja darujući im njjihov cilj - otcepljenje, piše Gardijan.
U transkriptima telefonskih razgovora Klintona sa svetskim liderima navodi se da je on ponavljao da je razočaran što snage bosanskih muslimana nisu uspele da sačuvaju Srebrenicu. U međuvremenu je glavni operativac za sprovođenje tajnog plana za okončanje rata u Bosni postao njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Entoni Lejk.
Sprovođenje Klintonovog plana počelo je nekoliko nedelja pre pada Srebrenice i uključivalo je postizanje mirovnog sporazuma kojim bi Bosna bila podeljena na dva približno jednaka entiteta. Federacija muslimana i Hrvata trebalo je da dobije nešto manje od polovine države, dok bi Amerikanci razmotrili pritisak na muslimansku stranu da pristane da Srbi u Bosni u roku od dve do tri godine po okončanju rata održe referendum za izdvajanje iz BiH.
U slučaju da to propadne, plan je bio da se povuku mirovne snage UN, prekine embargo na isporuku oružja BiH i pruži vazdušna podrška muslimansko-hrvatskim snagama u borbi protiv Srba. Klintonov plan predviđao je da se prvo održe razgovori američke administracije sa predstavnicima Sarajeva, kako bi ih ubedili na ustupke posle pada Srebrenice, koji je uključivao mogućnost za izdvajanje RS iz BiH.
"Ukoliko bosanski muslimani ne mogu da ubede bosanske Srbe da njihova budućnost leži u reintegraciji u BiH, nema smisla blokirati mirno razdvajanje zajedničke države, po čehoslovačkom modelu" piše u poverljivim dokumentima iz 1995. godine koje je objavila predsednička biblioteka Bila Klintona
Na predlog je reagovao i Dejvis Šefer, savetnik tadašnje ambasadorke pri UN, a kasnije državne sekretarke Medlin Olbrajt, koji je napisao je da je to "vrlo klizav teren". Prema njegovim rečima "Srbi su zauzeli veliki deo teritorije zahvaljujući etničkom čišćenju, a sada im omogućavamo demokratski referendum da to potvrde".
Kilnton se u razgovorima sa Žakom Širakom žalio i na bosansku vojsku, koja je pobegla umesto da se bori protiv Srba.
"U Srebrenici je bilo oko 3.000 bosanskih vojnika, ali oni su ... napustili zonu borbe", rekao je Klinton.
"Razgovaraću sa svojim vojnim savetnicima, ali oni su veoma skeptični u vezi sa dovođenjem snaga helikopterima, posebno ako se Bosanci ne bi borili. Ne možemo braniti demokratske vrednosti apstraktno", dodaje on.
Na kraju su se SAD i njihovi saveznici složili da zauzmu stav nad poslednjom muslimanskom enklavom koja stoji u istočnoj Bosni, Goražde, preteći velikom odmazdom ako bude napadnuta. Hrvatska ofanziva na Srbe u zapadnoj Bosni u avgustu 1995. ponovo je crtala mapu i prisiljavala Srbe za pregovarački sto bez obećanja za održavanje referenduma.
Gardijan piše i da je Klinton reizabran za predsednika SAD 1996. godine, a Klintonovi dokumenti, međutim, služe kao podsetnik koliko blizu su SAD bile da odustanu od Bosne.
(Mondo/b92/Gardijan)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
